Nautika opšta... > EKOLOGIJA

Да се мало замислимо

<< < (2/12) > >>

broker975fx:

--- Citat: Drivee  15, 09, 2017, 08:50:45 pre podne ---
--- Citat: da se čovek pita  15, 09, 2017, 08:28:36 pre podne ---. Isto kao sa cigaretama, svuda obaveštenja o štetnosti pušenja i kampanje da se ostave cigarete. Pa zatvorite fabrike tog otrova, i rešićete problem. Ali to je već neka viša ekonomija.

--- Kraj citata ---

Eeeeeeee e pa nece moci. Od toga drzava zivi. Akciza na cigarete je oko 100%, ja pusim 2 kutije dnevno, to je 2x240. Sto znaci, svaki dan platim porez od 240 dianra a na godisnjem nivou 90000 dinara!!!  I opet nemaju pare, krpimo.. da ne idem u off... Treba cuvati prirodu!!!

--- Kraj citata ---


Au da ne idem u off ali ti popusis godisnje jednu solidnu yamahu 9.9 a o dvotaknima i da ne pricam:)

Ipak te razumem

LSI:

--- Citat: da se čovek pita  15, 09, 2017, 08:28:36 pre podne ---...
Mislim da je najbolja kampanaja- perseci i zabraniti njihovu proizvodnju. Bilo bi malo galame i negodovanja, ali ja se sećam da su ekološke kese bile u mom detinjstvu- one papirne sive , šta im je falilo pa smo ih promenili. Kao napredujemo a u stvari nazadujemo. Isto kao sa cigaretama, svuda obaveštenja o štetnosti pušenja i kampanje da se ostave cigarete. Pa zatvorite fabrike tog otrova, i rešićete problem. Ali to je već neka viša ekonomija.

--- Kraj citata ---

Милета, истакао сам неке делове у оном што си написао. Хоћу да кажем кратко: то што си написао велика је грешка!

Велика је грешка због твог непознавања суштине проблема. Нажалост, ти ниси усамљен у томе и то је само последица необавештености. А у друштву се не ради скоро ништа да би се извршило образовање грађана, јер кад бисмо знали више и понашали би се другачије.

Дозволио сам себи да ово напишем зато што мислим да о тој области знам много више од просечног грађанина. Пре неколико година активно сам учествовао у доношењу прописа којима је требало допринети да загађење пластичним кесама буде мање.

Дакле, да будемо јасни - не спорим да пластичне кесе загађују околину. На дуги рок - десетине и стотине година су у питању.

Проблем није у кесама - оне су веома корисне.

Кесе се не праве од природних сировина непосредном конверзијом већ се полимери производе од оног што остаје при екстракцији нафте, дакле од отпада, а то је први корак рециклаже. То сматрам првим корисним ефектом производње кеса.

Кесе, ове које највише загађују околину, тзв. "трегерице", ове које у продавницама добијамо бесплатно, изузетно су корисне из практичних разлога: танке су, нису отровне, могуће је паковати храну у њих, не морате их носити са собом ако негде кренете, јер ћете их добити у радњи; на њима се може вршити штампа па су сјајно средство за рекламу...

Кесе које добијемо у продавници, служе да донесемо кући оно што смо купили, а затим, готово по правилу, у њих пакујемо отпатке од хране и друго смеће које се ствара у домаћинству и које у њима односимо до контејнера. Дакле, кесе се употребе најмање још једном, тако да није тачно да су кесе производи за једнократну употребу. При том, кесе од дебљих фолија могу се искористити и више пута за различите намене.

Кесе, ове које се код нас користе, могу се учинити биоразградивим, додатком одређених адитива и на тај начин оне се разграђују као што се у природи разграђују папир, дрво, трава, други органски материјали. Од дозирања и квалитета адитива зависи да ли ће се кеса разградити за 3 месеца или 3 до 5 година, како је нашим прописима предвиђено (напомињем, за разградњу дрвета потребно је у природи до десет година!).

Од почетка производње пластичне кесе, па до њеног одлагања на депонију и разградње, утроши се 173 пута мање енергије него што се утроши за производњу и разгадњу платнетне кесе, при том, статистика показује да се једна платнена кеса не употреби више од 51 пута. Дакле, платнене кесе су скоро двапут штетније од пластичних.

Поменуо си папирне кесе - једна студија је показала да количина енергије потребна за производњу папирне кесе чак 4 пута већа од количине потребне за производњу пластичне. При том, папирне се производе од дрвета, сечом шума, што значи да се уништава један од најважнијих природних ресурса.

Производња папирник кеса емитује 70% више загађења ваздуха и 50 пута више загађења воде него што је случај при производњи пластичних кеса.

Папирна кеса, ако се нађе у депонији, затрпана смећем, тако да до ње не стиже ваздух, неће се разградити десетинама година.

За рециклажу пластичних кеса потребно је 98% енергије  мање него за рециклажу исте количине папирних.

На жалост, рециклује се само 1-3% пластичних и 10-15% папирних кеса.

На депонијама, пластичне кесе заузимају далеко мање простора него папирне, па су и трошкови манипулације пластичним кесама много нижи од трошкова манипулације папирним отпадом.

Емисија гасова стаклене баште далеко је мања из пластичних кеса и утрошак воде за њихову производњу је неупоредиво мањи.

Једна студија из Аустралије показала је да је штетни утицај пластичних кеса на околину 4,1 пута мањи од утицаја платнених, а више од 500 пута мањи од утицаја папирних кеса.

Милета, за све ово поседујем валидне доказе, студије еминентних светских лабораторија и агенција, али то је нешто што мало ко зна.

А они који знају, имају своје интересе да воде кампање против пластичних кеса.

Да закључим, пластичне кесе и други предмети од пластике нису непријатељи човечанства али с њима се не поступа како треба.

Додатком оксо-биоразградивих адитива, додатком ензима и на друге начине, пластика се може учинити биоразградивом и на тај начин сасвим пријатељским материјалом према природној средини.

Проблем је у поступању и немару људи који пластику бацају и не брину о њој.

marke:
Bravo LSI sve to je tacno.

kako god moramo da kese donesemo posle upotrebe do kontejnera a ne da ih bacamo u vatru ili okacimo punu djubreta na granu u prirodi.

Ako smo mogli pune kese hrane i pica da odnesemo u prirodu kako moze da bude tesko da ih prazne vracamo.

Molim sve koji borave u prirodi da ne bacaju plasticne boce, staklene boce i jos konzerve u zar posle rostiljanja.

Staklo puca od temperature konzerve zardjaju a istopljena plastika sve to poveze u opasnu nagaznu minu.

Jos ako je izletnik "savestan" pokrije to sa malo peska tako da se ne vidi I lepo se provede ko bos nagazi na sve to.

Takodje pecarosi kad god odu na obalu seku nove drzace za stapove od drveta a posle te raklje ostave zabodene u pesak.

Ako voda nadodje i pokrije ih a vi utrcite u vodu sacekaju vas zasiljene raklje u vodi.

Takodje ne razumem porodice koje na Beloj Steni ostave gomilu djubreta ukljucujuci i kore od lubenice u subotu a u nedelju se opet tu provode u djubretu i roju muva i to im ne smeta.  kuku
 

DuleN:
Godinama sam kampovao u prirodi i uvek mi je prvi dan bio dan za ciscenje tudjeg djubreta, a tek onda postavljanje satora i ostalo... Ljudi su cudo...
Misljenja sam da se taj problem moze resiti iskljucivo visokim kaznama.
Kao argument za to navodim ponasanje turskih drzavljana na putu od zapada prema Turskoj. Oni u Nemackoj na parkingu nece baciti ni pikavac, jer za to sledi kaznjavanje i to debelo, ali zato u Srbiji i Bugarskoj otavljaju iza sebe tone otpada. Muka mi je kad posle njih svratim ne neku benzinsku pumpu ili parking...

marke:
Kad pricamo o nesvesnim i nevaspitanim ljudima ima tu vise nivoa.

Od njih su mi najdrazi oni koji samo bace na ulicu ili zemlju sve sto im vise nije od koristi.
To djubretari lako pokupe.
Postoje opasniji koji u gradu ne bace ambalazu na ulicu da djubretari mogu da je uklone vec je zavlace izmedju zida i oluka, pune tudje podrume kroz odskrinute prozore, uguravaju je u stubice za sprecavanje parkiranja ili izmedju oka na mreznim ogradama i jos na hiljadu mesta u nekom svom ludilu da je to onda u redu.

Naravno da ni djubretari ni bilo ko drugi nece da izvlaci usadjeno djubre sa takvih mesta pa ono tu stoji zauvek kraseci ionako dobro ocuvane fasade isarane idiotlucima.

U prirodi ako nadju bilo sta suplje poput panja ili rupe u stenju, njih pune svim mogucim djubretom.  Ako nemaju pri ruci tako nesto onda je prakticno djubre bacati u zbunje (ne vidi se).
Da ne pricam kako je zgodno zafrljaciti djubre u vodu jer brzo voda odnese van vidokruga i gle nema djubreta.



   

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana