Nautika opšta... > EKOLOGIJA

Да се мало замислимо

<< < (3/12) > >>

MiletaStamat:
Sve se svodi na to da mi dodje da vičem za ljudima- aman da li ste normalni ne bacajte smeće svuda oko sebe, samo u tom slučaju bi kod nas mene proglasili ludim što se dernjam okolo.

LSI:
Тешко ми је да се суздржим да не напишем још много на ову тему, а знам да их има који мисле да и иначе пишем много.
Ипак, написаћу само још пар ствари.

Поред кеса, огроман проблем у природи представљају одбачене флаше од ПЕТа. Видели смо код нас загушења на бранама на акумулацијама хидроцентрала. У свету је тај проблем и већи. Позната је прича о "оству" које плута негде по Атлантику чија се величина мери квадратним километрима. Ово је резултат неадекватне рециклаже. Јер док се пластичне кесе могу без неког већег проблема рециклирати непосредно после производње (чак и ако се производе уз додатак за оксо-био разградњу), велик је проблем рециклирати их после употребе - често буду запрљане садржајем који је био у њима (маст, уље...) и веома је тешко организовати селекцију, готово немогуће.

Код боца је то битно другачије. ПЕТ амбалажа се много лакше раздваја од другог отпада и много лакше се да опрати и рециклирати. Значи, ствар је у организацији.

Међутим, док се у читавом свету говори о загађењу животне средине пластичним кесама и ПЕТ амбалажом, дотле се тек пробија истина о микроскопски ситној пластици која се налази у свим океанима, а откривена је недавно у великим количинама чак и у води на Антарктику. Веровали или не, те микро пластичне честице потичу из зубних паста, из производа за тзв. пилинг коже (чишћење) и низа других производа који се свакодневно користе широм света а који у себи имају дисперговане микроскопске честице пластике које имају улогу абразива.

И таман су људи почели да смишљају технике за прикупљање ПЕТ амбалаже у океанима и морима, таман су изведена испитивања прототипова посебно конструисаних бродова који сакупљају пластику и транспортују је до тзв. "крава" или "слонова" како називају те бродове који су конструисани тако да се на њима врши третирање и рециклажа сакупљених боца. Пројекат чије детаље сам видео, има један брод за рециклажу и требало би да га снабдева 12 сакупљача да би радио пуним капацитетом. Бројке којима се исказју капацитети прераде су такве да се од њих заврти у глави. Али ако тај пројекат заживи, биће потребно много таквих система и радиће годинама док не очисете океане и мора.

За сада, питање микропластике, за разлику од боца, је потпуно ново. Људи су тек постали свесни тог проблема и траже се решења.

Дакле, чињеница је да пластика одбачена у природу јесте велики проблем али статистике показују да пластичне кесе чине нешто око 1% укупне количине отпада који се генерише у свету. Нажалост, кесе су ту око нас, на улицама, у парковима, по гранама жбуња и дрвећа, уз обале река и у самим рекама и језерима.

Али то је само зато што смо ми такви, бацамо их, не размишљајући о томе шта радимо.

А онда се то злоупотреби да би се остварила материјална зарада производњом неких других амбалажних материјала...

Е, овде ћу стати, јер ако наставим, стићи ћу до Европске комисије, до Белрусконија и његове фабрике за производњу компостабилне пластике, стићи ћу до неких представника наше власти који се залажу за прописе којима ће се обавезати произвођачи и трговци да код нас испоручују компостабилне кесе, а при том не кажу људима да се оне не могу рециклирати, да се не могу у приороди разградити, не кажу да најмање исплативо постројење за уништавање компостабилне пластике кошта више од милион и по евра а да ми у Србији немамо ни једно...

У неколио прилика успео сам да на званичим скуповима, у присуству представника наших надлежних институција, дискредитујем те који се залажу за компостабилну амбалажу али они су неуморни. А политика која се води је таква да на ТВ можемо видети рекламе којима неко позива људе да не користе кесе, али ја, на пример, нисам могао да добијем термин на нашој ТВ јер уредница програма који се бави заштитом животне средине месецима не може да добије камеру за снимање прилога.

У таквој ситуацији шта ми остаје? Да одем у мој Сланкамен, да се провозам чамцем, да пазим да за собом не остављам смеће и да се надам да ће доћи неко боље време за све нас.

tangabravo:
Dakle ,dokle god jekod nas sramota prijaviti nekoga ko radi nešto što ne sme i dokle god za svaku grešku i greščicu ne bude zavlačenja u džep , biće ovako kako vceć jeste. A što se tiče ekološke ambalaže može jedino kao nekada od platna - ceger- ili pletene korpe pa to sve traje oho ho a ne praviti hartijane kese i naravno seći drveće - pa kome još treba drveće kada je sa betonom lepše - , ili kao što su pre par zima naše vrle vođe kuražile narod da se greje što više na drva da ne bi koristio struju jerbo struju možemo da prodamo a drva jok

Mornar u kanalu:
Да би у једној држави , региону или месту било чисто и сређено треба издвојити неки новац за то . Пошто овде већина грађана Србије преживљава некако од примања која више нису плата него на висини социјалне помоћи у неким земљама чистоћа нам је задња "рупа на свирали " . Елем да би неког казнио за учињени прекршај рецимо бацања смећа тај треба да има новац то да плати јер ће у противном да му судски извршитељ попише нешто од имовине или ће у крајњем случају у затвор . Пошто већина овде нема неке имовине која би "пидмирила " те казне које не би могле да буду мале због примера осталима значи остаје затвор у којима ионако не могу да изађу на крај и са овима који су лишени слободе . Сви знамо да је најпрљавије  у слабо развијеним и сиромашним државама па ето и ми смо у тим друштву јер смо на истом нивоу .

LSI:

--- Citat: Mornar u kanalu  16, 09, 2017, 08:03:28 pre podne ---Да би у једној држави , региону или месту било чисто и сређено треба издвојити неки новац за то . Пошто овде већина грађана Србије преживљава некако од примања која више нису плата него на висини социјалне помоћи у неким земљама чистоћа нам је задња "рупа на свирали " . Елем да би неког казнио за учињени прекршај рецимо бацања смећа тај треба да има новац то да плати јер ће у противном да му судски извршитељ попише нешто од имовине или ће у крајњем случају у затвор . Пошто већина овде нема неке имовине која би "пидмирила " те казне које не би могле да буду мале због примера осталима значи остаје затвор у којима ионако не могу да изађу на крај и са овима који су лишени слободе . Сви знамо да је најпрљавије  у слабо развијеним и сиромашним државама па ето и ми смо у тим друштву јер смо на истом нивоу .

--- Kraj citata ---

С већим делом ове поруке не могу да се сложим зато нећу издвајати делове.
Смисао казне и није да буде таква да би је неко могао платити. Казна треба да буде баш то - казна! Да неком покаже да је учинио нешто што није требало, а да другог одврати да не учини то исто. Казна је васпитно-поправна мера. И што је тежа, убедљивија је. И све док неко себи може да каже: "Нема везе, могу ја то да платим", казна није добро одмерена и служи за давање привида да се нешто ради, а у суштини - служи за попуњавање буџета.

Па шта ако неком треба узети кућу или стан, ако је то прописана казна - нека власник размисли да ли ће прекршити закон!


Слажем се да је потребно више пара за те комуналне послове, да буде више контејнера, да се редовно празне и перу... Да, за то треба више пара. Али паре су у буџету и постоји неко ко расподељује колико ће се потрошити за неке намере.

Е, ту имамо проблем! Ко то одређује и с каквим намерама? Та анализа би нас одвела до наших вајних политичара, а ја о томе - нећу. То би нас онда одвело и до питања зашто се издваја толико мало пара за културу и образовање, за здравство...?

Знам само да сам много пута кесу са отпацима, скупљеним на месту где сам у шуми или на реци провео неколико сати, ставио у ауто и возио до Београда јер тамо где сам био није постојало место за одлагање.

То што имамо јадне зараде и што спадамо у сиромашне земље, није оправдање за то што кроз прозор избацујемо смеће, није оправдање што кесе са смећем бацамо у жбуње или у воду. Нема оправдања за такво понашање. То је само некултура.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana