Nautika opšta... > Turističke reportaže

Крф 2016. године

<< < (3/5) > >>

LSI:
А о пецању вам још нисам писао?

Ах, па то је вероватно оно што ће унучићи упамтити за читав живот.

За потребе припреме за опстанак у животу, децу је потребно научити разним вештинама. Пецање је сигурно једна од тих најлепших и најкориснијих.

Једним најобичнијим бамбусовим штапом, с огромном удицом (вероватно 6 или 7) и на грудвице хлеба, прву рибу, само што је спустила мамац у воду, упецала је унука Теодора.

Можете ли да замислите како је та риба морала изгледати крупно у њеним очима?

LSI:
Онда су Душан и Наташа упецали свако по још четири комада.

Видећете са слика да су мали пецароши за извлачење тих морских рибетина користили и мередов.
Јесте да више одговара мрежици за лептире и акваристе али... нећемо ситничарити, то смо нашли у радњи, а пецароши морају да имају мередов, зар не?

LSI:
И да, нисмо заборавили, све упецане рибе враћене су њиховим мамама и татама, да порасту.
Децу од малих ногу треба учити правим стварима.

У склопу те обуке, имали смо и историјске часове.

Били смо у Српској кући.
Одмах да кажем, у односу на стање од пре неколико година, Српска кућа је реновирана и сад све делује чисто, као ново... али некако стерилно...

Ко је још Србима угодио?
Пре неколико година, писао сам чланак који је објављен у Политици, у ком сам тражио да држава одвоји више новца за одржавање тог споменика наше историје и културе. Требало би да сам задовољан.

А ја? Прави Србин. Е па, нисам задовољан.
Старе поставке више нема. Сада је нешто ново, с неким сокоћалима информатичке технологије...
Пошто нас је било више који смо у Српској кући били и раније, испоставило се да нико од нас није био задовољан новом поставком. Нама је деловала хладно, нисмо више осећали оне емоције које раздиру груди и терају сузе на очи...

Да ли да поново пишем Политици?
Има ли то ко да прочита и разуме од оних који би требало?

LSI:
Но, да се вратим обуци наших наследника.

Поседали клинци на степениште, пажљиво одслушали причу, вероватно ништа од свега нису разумели али нека... Тако се почиње. Разумеће једног дана.

LSI:
Од Српске куће, узаним уличицама из млетачких времена, прошетали смо до старе луке где смо се укрцали у плаву лађу којом смо отишли до острва Вида.

Свакаквог је ту света било на лађи. Са свакаквим капама - ко је шта имао. Али ову слику нисам ставио због капе већ због мајице!

И "Моја лађа" била је на плавој лађи...

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana