Slučajno naiđoh na ovu temu, pa dobih inspiraciju da napišem nešto o reci svog detinjstva i mladosti. Na moju sreću, nije to ni bilo toliko davno, mada poslednjih 7 godina više nisam stalan clan Drinske ekipe zbog posla i porodičnih obaveza. Sve je krenulo davne '89, kada je moj stari uzeo plac na obali Drine i tu ozidao vikendicu uz pomoć par komšija sa placa. Ja sam već sa svojih 5 godina počeo da pecam sa njim, a kasnije je više nas odatle išlo redovno zajedno u ribolov.Zanimljivo, ali iako sam bio mali i neiskusan, uvek su me stari i njih par komšija vodili sa sobom, a majstor Miša, tadačnji vlasnik čamca i motora, uvek mi je objašnjavao sve oko pravila na vodi i učio me da upravljam camcem, a iz ove perspektive vidim, učio me je i mnogim životnim stvarima kojih tad nisam bio svestan.
Meni, detetu od 8-9 godina je to bilo neverovatno zanimljivo i izazovno, i nisam mogao da ne zavolim vodu i čamac. Uvek smo imali bar jedan drveni čamac(koje je Miša i pravio), na naše tri vikendice. Inače je imao stolarsku radnju i opasan dar za duborez sto radi i dan danas. Svi smo kod njega voleli ogromnu pokretačku energiju i duhovitost, jer znate i sami koliko na vodi znaci pozitivna energija, a priroda nije ista ako je neko neraspoložen i pesimističan. Mogu slobodno reći da me je taj period oblikovao i kao osobu, jer provodeći vreme sa starijim ljudima, naučio sam se nekoj životnoj disciplini i postavljanju prioriteta. Nikad mi nije bilo teško da ustanem pre zore iako sam voleo da spavam duže ujutru, ali kad je u pitanju Drina, zna se šta je bolje :)
Mišinih ruku dela:
Siguran sam da je i ovo on radio, ali ako nije, izvinjavam se komšiji Leki :)
Komšija sa Drine:
Miša je i pored obaveza u svojoj radnji, stizao da dolazi sa nama i sa mojih 10 godina, počeo je da me uči da sviram gitaru. On je u mladosti bio član nekoliko muzickih sastava i kulturno-umetnickih drustava i gitaru je uvek imao u vikendici. Nažalost, nemam trenutno neku nasu zajedničku sliku, samo ove:
Neku staru polu-raspalu akustičnu gitaru koju sam imao, on je sredio i prepravio i ja sam imao instrument! Kakav je to bio poklon za mene, nisam tada ni bio svestan ali sam bio presrećan.Već posle nekih 3-4 meseca, mi smo mogli da sviramo zajedno i to je postalo sastavni deo vecine noci pored vatre, i jedan od najlepših delova mojih uspomena. Inače zahvaljujući tome, ja sam kasnije malo pre fakulteta počeo da sviram i bas gitaru, i svirao u par bendova sto je mnogo pomoglo u finansiranju školovanja, ipak sam ja treće dete, a to je velika stavka za budžet porodice.
Inače, tu u našim vikendicama, u Mačvanskom Prnjavoru na Drini, nastala je ideja i za likovnom kolonijom koja nosi njeno ime, i počela je da se održava svakog avgusta još čini mi se 2001. godine uz pomoć mesne zajednice.
Na slici su članovi kolonije, medju kojima i moj stari, takođe slikar.
Kasnije, neko se dosetio da napravi regatu sa tog mesta, pa je nastala i "Hajdučka regata" koja je privukla veliki broj ljudi i plovi se od Mačvanskog Prnjavora do Crne Bare.
U pomoc su pritekli i clanovi cuvene "Drinske regate" iz Bajine Bašte i Ljubovije:
Posle svega, šta da kazem, hvala Bogu što je moju mladost usmerio na Drinu i što sam imao tu privilegiju da provedem 15 najlepših godina pored nje sa ljudima kakve ću vrlo teško naći u životu, koji imaju dušu i koji umeju da uživaju u jednostavnim stvarima. To je verovatno i poenta života, nađi način da uživaš u onome što trenutno imaš dok ne stekneš više, i pokušaj da uzivas u jednostavnim stvarima, jer što bi majstor Miša rekao, "Mali, svaki dan proveden ovde, ne računa se u životni vek!".
I siguran sam da je bilo blagotvorno.
Jedno veliko hvala mom starom, čika-Miši i ostalima sa Drine što su me zarazili rekom i prirodom. Ja ću ako Bog da to nastaviti na sličan način sa svojim sinom, i na Dunavu.
Sve slike su preuzete sa facebook stranice "Reka Drina Prnjavor" i njihovo su vlasništvo:
Za više slika posetite:
https://www.facebook.com/reka.d.prnjavor/
