Brokeru, odgovor nije tako jednostavan.
Poslužiću se jednim tekstom u kojem je dosta rečeno:
"Hemijski sastav joj je, narodski rečeno, nešto između uljane slikarske boje i tempere. Napravljena je na vodenoj bazi sa akrilnim smolama kao osnovnom komponentom sa dodatkom pigmenta koji se sušenjem vezuje sa smolom i stvara neizbrisiv sloj.
Akrilne boje imaju univerzalnu namenu, i njima možete bojiti predmete od drveta, kartona, papir, keramiku, platno, metal, kamen, staklo i sve ostalo čega se možete setiti. Za razliku od uljanih boja kojima je potrebno vreme za pripremu i sušenje i imaju uljanu bazu, akrilne boje su vrlo jednostavne za korišćenje, poput tempera. Osnovna karakteristika je u tome što su pravljene na vodenoj bazi (za razliku od uljanih) a kad se potpuno osuše postaju otporne na vlagu i habanje (za razliku od tempera).
Dostupne su u raznim varijantama, zvisno od proizvođača, kao boje u tubi ili u vidu flomastera; kao mat, satenskog sjaja ili ultra glos, i sa ogromnom paletom boja, koje se dodatno mogu prema potrebi mešati.
Akrilnu boju možete nanositi na podlogu raznim alatom: četkicama, špatulom, slikarskim nožem, sunđerom, prstima, ili kako čime god da mislite da treba."
Akrilne i akrilatne boje se sve više koriste za zaštitu fasada, zbog svoje otpornosti na atmosferilije.
Inače, boje se generalno dele na boje na bazi rastvarača i na boje na bazi vode. Ove druge su novijeg datuma i u skladu su sa novim ekološkim zahtevima. Ipak, boje na bazi rastvarača još uvek imaju neke karakteristike bolje pa se i dalje nalaze u širokoj primeni.
Čućete kod nas da postoje disperzije i poludisperzije.
To je još jedan naš, sprski, pronalazak.
Da bi boja bila boja, mora pored ostalih komponenata da u sebi ima nešto što se zove vezivo, komponentu koja će povezati sve ostale sastojke i učiniti boju stabilnom i trajnom. Ta veziva se rastvaraju u rastvaračima ili u vodi.
Kada se Srbija 90-tih godina našla izolovana embargom, pojavio se naš pronalazak - poludisperzija.
Shvatite to ovako: ako je za boju normalnog kvaliteta potrebno da sadrži 20-30% veziva u poludisperziji veziva često nema više od 7-8%.
U početku imao sam velikih problema da partnerima u inostranstvu objasnim šta je to poludisperzija, a kada bih im konačno objasnio, njihov odgovor bi obično bio: "To nije boja." I zaista nije, jer nema nikakvu pokrivnost, jer se brzo isprlja, obriše sa zida...
Boje mogu biti jednokomponentne ili dvokomponentne.
Ove prve su jednostavne i znači da su proizvedene tako da su sve komponente umešane u jednu emulziju koja je stabilna i koja se kao takva nanosi na površinu.
Dvokomponentne se razlikuju po tome što se grupa komponenti koje su po nekim karakteristikama srodne, lakše se mešaju i povezuju, pomeša i spakuje u jednu posudu (komponenta A), a neke druge komponente koje su po sebi sličnije, spakuju se u drugu posudu (komponenta B). Često su to neke komponente koje imaju ulogu aktivatora. One u dodiru sa onom drugom izivaju reakciju hemijske prirode, izazivaju umrežavanje i ko zna šta sve još i kao rezultat dobija se boja visokog kvaliteta koja čvrsto prijanja na odredjenu vrstu podloge i ima odredjenu otpornost na razne uticaje.
Za nas u nautici pogodne su i često se koriste baš te dvokomponentne boje, često na bazi poliuretana ali one nisu jevtine.
Tu su i takozvane antifauling boje ili prevedeno, boje koje imaju zaštitnu ulogu - sprečavaju da se alge i školjke zalepe za korito broda. U tim bojama najčešće se nalaze otrovne materije poput bakra koje se polako rastvaraju u vodi i ubijaju alge i školjke. Medjutim, količina tih zaštitnih materija je ograničena i nakon izvesnog vremena voda ih ispere iz boje i naš anitalgin, kako mi zovemo tu boju moramo da zamenimo svake ili svake druge, treće godine.
Pre neki dan mogli ste da vidite u jednoj drugoj temi tekst o novom premazu na koji se ništa ne lepi. Neki su to pripisali nano tehnologiji. Bez obzira na to kojom tehnologijom se takav premaz dobija, suština je da se dobija površina sa izuzetno niskim površinskim naponom (o tome smo učili u školi, ko nije pobegao sa časa na pecanje). Takve osobine imaju silikonski premazi koji daju izuzetnu otpornost na vodu i teflonski premazi koji daju otpornost na ulja. Njihovom kombinacijom dobijaju se hibridi koi odbijaju i vodu i ulja. Tehnologija se razvija i možemo očekivati i nova rešenja, a dotle treba paziti gde šta kupujemo. Ima prodavnica i prodavaca kojima možete verovati.
Ipak, savetujem da se dobro raspitate.
