Nautika opšta... > Regate, druženja, susreti...

Vremeplov-da se podsetimo kako je bilo nekad

<< < (7/11) > >>

DorćolAC:
Ova poslednja slika sa ostrva Marin gde je i legendarni hotel ’’Promaja’’ podseća me na jednu od mojih  prelepih reportaža snimljenih ’nako – neplanirano. Prokletstvo (možda i lepota) profesije nekada znači da i kada si na odmoru nosiš snimač, jer ’’nikad se ne zna’’ šta će naleteti. A grehota bi bilo ne zabeležiti i ne preneti slušaocima. A upravo na tom 1370 kilometru Dunava zabeležio sam priču direktora, recepcionera i pomoćnog službenika ’’hotela’’ .
Predstavio se: Ja sam Ese Joška iz Kule. A bio je domaćin objekta ribolovaca iz Kule do kojeg se nije moglo autom ili pešice nego samo čamcem. Pedantan i uredan (pravi Mađar) proveo me je kroz to njegovo malo carstvo. Na samoj obali tabla sa krajnje jednostavnom, a tako plemenitom, porukom: ’’Dobro došli i otišli. A Joška je ovako objašnjavao... ’’Dunavom ne treba samo dobro doći nego i otići, jer reka je opasna za onoga ko je ne poštuje i ko se previše opusti...’’
Na svakom koraku bila je neka tabla sa porukom, objašnjenjem, poukom... Onaj neprohodni ševar zvao se ’Prašuma Ciki Pango’’, a tu sam naučio i da postoje i golemi komarci (nađ sunjok) iako ih tu malo ima jer kad zaduva sa suprotne obale (’’od Staklare’’) tada i ime hotela dobija pun značaj.
Zanimljiva je, tih osamdesetih godina, bila Joškina priča o njegovom odnosu prema reci i poimanju vrednosti. I danas pamtim njegov puni bariton sa karakterističnim mađarskim akcentom kada priča o Dunavu i drugim relkama: ...’’Plovio sam Tisom do Čongrada, Dravom do Šikloš-barča a Dunavom do Budimpešte..... i sad’ sam naoružan. Imam pet čamaca i pet motora. (ovo motora je bilo sa jasnim kratkouzlaznim akcentom na prvom slogu i dužinom na drugom).
Kada sa ove vremenske distance analiziram tadašnje plovidbe, moram priznati da je u svakoj bio i deo avanture ali bez rizika. Nikad ne znaš na šta ćeš naići – a uvek ima nešto novo, zanimljivo. Nešto što će ti se urezati u pamćenje.
Vidim na slici i neke od prijatelja koji odavno plove nekim nebeskim morima. Nekako mi teško da to prihvatim. Pored mene na slici Gerin mornar ’’Pajsije’’ (nikad nisam saznao kako je čoveku ime – a bio je šarmer i kozer). Uvek se setim čuvene priče sa nazivom ’’Baci sidro’’ (o tome nekom drugom prilikom kada krene priča o Novom Bečeju). Do Pajsija Miško Gerić, Doktor Zlaja i Joška sa suprugom (mislim da se zvala Ilonka). U Donjem redu moj prijatelj, radioamater i CB-jaš Jeti sa kćetima i suprugom, gospa Canom. Eh..... bejahu to vremena. I sada se može tuda ali nije isto. Desna obala je druga država. Ne možemo napraviti kotlić na Aljmaškoj plaži pa uz gitaru, a kasnije i ’’ a capella’’ u tri glasa uživati u letnjoj noći. Ujutru vikendaši iz okolnih kuća ne primaju izvinjenje ako smo bili preglasni, nego se zahvaljuju što smo im ulepšali veče. A sve nije bilo nikako planirano, jer sretoše se prijatelji i.... ma šta ja pišem kada mnogi ljubitelji reke to odavno znaju.
Toliko od mene za ovaj put.
 hi

moma-stosic222:
*

  yg Bravo Boki  clap ok !

Ulepsao si mi vece ... Ja sam na ostrvu Marin svracao nekoliko puta, a Ese Josku sam video, jednom na ostrvu i jednom na nekom Madjarskom brodu u Segedinu. Sticajem okolnosti, njegovog rodjenog brata sam sreo u kafani "Kraj Sveta" u rukavcu u Sremskim Karlovcima. Isto tako veoma interesantan covek. U starim iznosenim, ali verovatno nekada jako skupim koznim sandalama, u kratkim i sirokim pantalonicama, mornarskoj majici i starim sakoom preko. Dok smo na obali sedeli na klupama i stolu rucno sekirom napravljenim iz topolovog drveta i pili hladno pivo ( iz naseg frizidera ) posto je u kafani bilo samo toplog, pokazivao je meni i Ljilji fotografije, gde je sve bio u mladjim danima !? Fotografije su crno-bele i malog su formata, ali njega je tamo bilo u celom svetu. Pored njega o granu bagrema, stajao je crni iznoseni sesir. Bio sam ubedjen da je njegov. Nekom drugom prilikom, kada je vodostaj dozvoljavao, ja i Ljilja sa Sevom smo ponovo uplovili u rukavac i stali u obalu na kraju rukavca kod kafane "Kraj Sveta" ! I tada nam je neka dobra stara baka skuvala po tursku kafu. Nismo je porucili, ali baki se pila kafa, pa je i nama skuvala, u drustvu kaze ! I dok smo pili kafu za onim istim stolom gde smo upoznali Eseovog brata, pitah baku za njega.
-" A, profesor !? Nema ga danas ? Nesto vazno ga je sprecilo ! A inace je on tu svaki dan ! Obicno popije toplo pivo i cuti, pa kad' naidje neko kao vi na primer, onda se on isprica o njegovom bogatom zivotu, o kome mi svi koji smo ovde, znamo svaku pojedinost ! Dobar je to covek ... !"
-" Ja mu znam brata ... !" Rekoh, a ona se zamisli ?
-" Nije ga nikada spomenuo ... !?"

I tako ... bio nam je interesantan zivot ! Para koliko smo imali, bilo nam je dovoljno ! A ovo danas ... !!!?

 114   m4

Slovenac:
gos-in Momo,gos-in Dorćolac, sa zadovoljstvom pročitam šta napišete.  114 gos-in Momo a" ovo danas ",mislim da u rečniku za "ovo danas" ne postoji definicija.  114

moma-stosic222:
Gos-in Slovenac

Danas je jos uvek dobro sto smo zivi i srecan sam sto imam cega da se secam ! I iskreno, ako bih se ponovo rodio i eto imao mogucnost da izaberem kvalitet i nacin tog novog zivota, verujte da bih pristao da se ponovi moj dosadasnji zivot, uz neke  korekcije poslednjih 10-15 godina !

 114 m4

DorćolAC:
Ja ne bih delio vreme na ono ’’dobro’’ i ’’ovo’’ koje nije.... Svako vreme ima svojih dobrih i loših strana. A ljudi su različiti. Uvek ih je bilo i ovakvih i onakvih. Kada su u pitanju ljubitelji prirode i plovidbe. Tada se možda (iako to nije dobra podela) kategorisati u one koji plove u beogradskom magičnom trouglu (Bela stena – Ada Ciganlija – Vojne bašte) i one čije su destinacije malo (ili mnogo više) dalje. I jedni i drugi koriste šansu da uživaju, a svako opret ima svoj razlog zašto plovi ili ne plovi daleko. Regate Ilustrovane politike su omogućavale da i oni manje odlučni isplove duže ture uključeni u (najbolji izraz koji sam čuo) ’’organizovani haos’’.
U pravu su oni koji smatraju da ako koristiš dane godišnjeg odmora to treba da bude odmor u miru i tišini. Za to je čini mi se najbolja destinacija ’’ljubavno ostrvo’’ ispod Ritopeka. A regata je nudila dinamiku, druženje, novo iskustvo i mnogo toga što se pamti. Jeste da ponekad zasmeta previše euforije i nabeđene boemštine uz neartikulisanu pesmu u vreme predviđeno da se spava. Ali i za to ima rešenja.
Sećam se da se u toku jedne od regata ’’Kepena’’ iz Karlovaca stalno žalio kako mu ne uspeva da bude poslednji na vezu u toku dana. Ja sam doplovljavao uvek posle njega. I on i ja smo znali pravi razlog ovakvog manevra. U onom ’’prvom naletu’’ glavnine čamaca zaposednu se najbolja mesta za vez i tu obično bude prviše gužve, galame i svega ostalog. Kada stižeš na začelju u laganoj plovidbi (pozdravljajući po običaju sve redom) osmotriš gde su se vezali oni sa najviše gajbi i ostalog pića na čamcima, zatim gde su oni sa najglasnijom muzikom (svadbarskim ozvučenjem) i onda odabereš miran kraj pa privežeš svoju lađu na nekoliko metara od najbližeg čamca. Tako ne smetaš ni ti komšijama a ni oni tebi. A do ’’epicentra događanja’’ uvek lako dopešačiš obalom gde, naravno, sretneš prijatelje, popričaš sa njima popijete kaficu ....
Na već pomenutoj regati poslednji dan  - Novi Sad. Doplovismo. Ja na obali kad eto ti Kepene uplovljava u kanal na ribarcu i sav srećan viče: ’’Uspeo sam...uspeo sam’’ ... Ja sam odmah shvatio da je konačno doplovio posle mene!!!  ;-)))  U to ime smo popili piće, a i nazdravili uspešnom završetku još jednog od regataških druženja.
Gledam ovu sliku čamaca čuvenog društva sa plaže kod ostružničkog mosta, malih voda i belegiških ada.  Ima tu lepih priča... ali o tome nekom drugom prilikom.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana