Nautika opšta... > Galerija - Gallery

Vojne baste - gornji spic

<< < (2/7) > >>

Kapetan:
samo neka potraje tako do 15 septembra i da sam miran :)

moma-stosic222:
*
Gospodo Forumasi 114 i dobar dan !

Pregledajuci teme Foruma, zadrzao sam se na temi "Vojne Baste", koje svi nauticari iz Beograda i Zemuna dobro znaju, kao dobru i interesantnu destinaciju. I ne jednom su tamo i nocili pecajuci i nocu, sto inace ima posebnu draz. Gos-in deda je otvorio ovu temu i postavio fotke, sto je dobro. Ali s obzirom da je dedina omiljena destinacija nedaleko od Vojne Baste, mogao bi da nam opise kamperske ili ribolovacke dozivljaje sa tog terena, koje ce nas u ove zimske dane "osveziti".  ok

Ja sam svojevremeno ziveo 5,5 godina u Rekreacionom Centru "13-ti Maj" ( desna obala ), negde na 1182-gom kilometru i za svo to vreme sam sa drvenom sikljom pecao, kampovao i uopste boravio na levoj obali koja je bila uvek mnogo interesantnija no desna u tom nivou, a i dobro sam je poznavao. Rado cu vam opisati neke od dozivljaja iz tog vremena, ali vas molim da i vi opisete svoje dozivljaje i dogadjaje sa tih terena. Bice svima mnogo interesantnije dok ih budemo citali ( komentarisali ) u ove zimske dane ! Hvala vam ! clap ok m4 i pozdrav svima !

moma-stosic222:
*
================
Vojne Baste - 1
================

Petak uvece je, a na Lidu po broju novo-razapetih satora i kolicini camaca-kabinasa, nasukanih na pescanim obalama Ratnog Ostrva, prosto se oseca i u vazduhu lebdi informacija, da ce sutra ovaj deo Ostrva biti prebukiran posetiocima iz Zemuna, Novog Beograda i Beograda. Naravno da nisu izostali ni skromno zapazeni broj onih koji vole da u svojim camcima-kabinasima, borave i spavaju "na sidru". Oni su se po pravilu usidrili na sami spic Lida, na plitkoj vodi, vodeci racuna o medjusobnoj distanci, jer cesto ih “bacaju” talasi “belih brodova” i guraca guranih sastava, koji ne tako cesto, ali ipak prolaze plovnim putem i dizu velike talase. U nasem kampu, 50-tak metara nizvodno od mesta gde pristaje skela “Topciderka”, pod vestim manevrom naseg kapetana Brace, gori vatra i svi koji smo veceras prisutni, sedimo oko vatre i medjusobno razgovaramo. Veceras nam je u goste dosao i Dragisa “Pancevac”, kao i mnogo puta do tada, da sa nama provede vikend. Kratka pauza u razgovoru i Gile je prokomentarisao :
-“ ... Javili su na “vestima" da ce preko vikenda biti stabilno i lepo vreme. Narod je to prihvatio “zdravo za gotovo” i pogledajte vi ovu gomilu ljudi koja se rasporedila da provede noc. A sutra, sta mislite ? Koliko ce ih od ranog jutra pohrliti da zauzmu mesta na Lidu, ali i pod vrbama u hladovini ?”
-“ Sta im 'fali i kome oni smetaju ? Pa i do sada ih je bilo na hiljade na Lidu ! Malo vise galama, vristanje dece, pa i to prodje !? Kaze Buca, ozbiljne face.
-“ Ma, nemojte me pogresno razumeti ! Meni ljudi ne smetaju, pa ni ta cika dece ! Meni smeta prasina iz peska, koja se digne u visini glava i svi je udisemo. Zatim, malte-ne svi za rucak peku rostilj. A posledice rostilja su dim i jaka koncentracija mirisa zagorelog mesa. A nemoze da se desi da i vama to ne smeta !? Pa zato predlazem, posto smo svi mobilni, tj. imamo camce, da sutra ujutru rano isplovimo i odemo do Malih Voda, jer ce sutra na Beloj Steni, da bude takodje guzva Pancevaca, kao i ovde Zemunaca i Beogradjana. A mozemo da se prebacimo i tu do Vojne Baste !? Moj je predlog i ja idem ! Samo jos da vidim ko ide sa mnom ?” Pop se izjasnio da je njemu ovde lepo i da mu guzva ne smeta.
-“ Uostalom, guzva traje maksimalno dva dana, a ja sam tu svakog dana !” Buca mu se pridruzio, sa svoje strane gledista, opravdavajuci svoj ostanak. Ljilja me je upitno pogledala i ja sam joj kimnuo glavom, a ona je brze-bolje podigla dva prsta i prijavila se Giletu. Dragisa, kako je video da ja i Ljilja idemo, skromno je rekao :
-“ Ja cu se sutra ujutru zakaciti za Sevu, a i gladan necu ostati, s obzirom da ce siguran sam u to, Moma podaviti bar jednu mrezu. Prema tome, ja sam sa vama koji odavde odlazite, jer pravo da vam kazem, nisam ni ja vise za neke guzve !?” Cika Mirko Potran je svojim prijatnim tihim glasom rekao:
-“ Ja bih “deco” sa vama sigurno ?! Ali sin mi je na terenu i ja sam zaduzen da preko ovog vikenda otpratim “Kevu” ( Mirkova supruga ) sa “Slepa” do kuce. I veceras i sutra i prekosutra. Prema tome, kada se vratite, pricacete mi kako vam je bilo ? A siguran sam da cete se lepo provesti ! Vojne Baste su pitomo mesto.” Svetozar i njegova gospodja Lela, koji su nedaleko od nas kampovali, malo uzvodnije sa “Dalmatinkom” i slusali su nas temperamentni razgovor, te nam se Svetozar malo glasnije nego inace obratio :
-“ Mi se izvinjavamo, sto prisluskujemo, ali vas interesantni razgovor nam se svideo, pa smo resili da vam se i mi ujutru pridruzimo ! Necemo vam smetati, obecavamo ! A vi gospodine Ristivojevicu ste apsolutno u pravu ! Nema ni jednog-jedinog razloga da ostanemo ovde pored guzve koja se objektivno ocekuje sutra, a ni manje prekosutra !” Gile se nasmejao i pozvao je komsije Svetozara i njegovu gospodju Lelu, da nam se pridruze pored vatre, a sam je otisao u svog “Krcka” i otuda doneo krompir i alu-foliju, kao i 10-tak flasa piva. Bucina Cana je uzela krompir i dobro ga oprala pijacom vodom, a zatim ga stavila na sto i Ljilja ga je zavila u alu-foliju. Ja sam ga zatim  rasporedio po zaru i uz razgovor, pili smo piva dok se krompir pekao. Svetozar nam je tom prilikom otkrio da je on jedan od vodecih Beogradskih programera za kompjuterske programe. A gospodja Lela ( zovem je “gospodja” jer je kao rodjena licila na gospodju i svojim ponasanjem i manirom dok je razgovarala ), inace je bila profesor srpskog jezika u “sestoj Beogradskoj gimnaziji”. A njih dvoje su inace rodjeni Zemunci, tacnije iz starog grada Zemuna i imaju roditeljsku kucu u ulici Sibinjanin Janka. Ja i Ljilja smo im se takodje predstavili i ispostavilo se da oni cesto dolaze u nas komsiluk, kod svojih kumova u Tetovskoj ulici, a nas stan je odmah tu za uglom Strumicke i Vidske na Vozdovcu. I opet se dokazalo kako je svet mali ? Do posle ponoci smo se tako dobro upoznali, da mi se cini, kao da smo se znali ceo zivot ... !

 
Lido je "Istorija", posleratnih generacija pre svega Zemunaca ! Neverujem da neko nije otisao na "Lido" bar iz radoznalosti !?
 A upoznao sam mnogo ljudi koji "Lido" vole ... !

=========================================nastavak sledi=========================================

Pozdrav  114

moma-stosic222:
*

================
Vojne Baste - 2
================

Subota i letnji dan, a rano je jutro. Mojim penzionerima sam odneo nocasnji ulov riba, kojim se ne mogu pohvaliti da je bio nocas uspesan. Retko se desava, ali desava se da po nekada ribe u Dunavcu prosto nema. Kao da se presele u Dunav ili odu u Savu. No, nocni ribolov, meni nikada nije bio na prvom mestu po pitanju kolicine ulovljene ribe. Meni je sami proces ribolova mnogo vazniji i pruza mi neopisivi zadovoljstvo, a ambijent noci donosi mi prosto uzivanje, tako da sam svake noci u plusu i svakako zadovoljan docekujem jutra.



Pristao sam lagano uz Sevu, a Gile je vec skuvao kafu i kaze:
-“ Moco, hajde da popijemo po kafu, pa ja idem do drakstora da uzmem taze Novosadski hleb’, jogurt i novine, pa zatim odmah krecemo za Vojne Baste. Buca i Cana su sinoc otisli kuci u Galenika naselju, pa su nas zamolili da jutros kada krenemo, njihov camac zakacimo za Sevu i sa njim odemo na Vojne Baste, a Buca ce se jutros, kada mi stignemo tamo, spustiti pored Rudarskog Fakulteta na obalu ciganskog naselja, pa ce jedan od nas da ode po njega cunom.” Slozio sam se sa “zadatkom” i nastavili smo razgovor na krovnoj terasi Seve, gde smo pili kafu, uzivajuci u ambijentu ranoga jutra, a u medjuvremenu se i Ljilja probudila, pa nam se rado pridruzila na terasi, sa koje se culo kako se grad “budi”, a sa strane Ostrva, cule su se samo pticice i njihov zagonetni cvrkut. Gile je uzeo sa stola dvogled i kroz njega pogledao u pravcu obale. I kaze :
-“ Odlicno. Gaja je sa svojim camcem preko uz obalu i peca kedere, koji mu svakako trebaju za mamke, jer danas ce verovatno na “veliku vodu” ili na “visoku obalu” da peca somove i smudjeve. Odoh ja sa cunom do prodavnice, a njega cu da zamolim da mi pripazi na cun dok se ja zanimam kupovinom. A ti Momo u medjuvremenu zakaci Bucin camac i kada se ja vratim idemo odmah.” I Gile je sisao u cun, a za njim i Malisa koji je stao na prednju platformu i posmatrao me pravo u oci, ocekujuci “da ili ne” da krene sa Giletom ili da ostane sa nama.  Gile je otkacinjajuci cun primetio taj Malisin pogled i rekao mi :
-“ Pusti ga neka se proseta sa mnom na onu obalu. Gaja ce ga pripaziti od domacih lutalica !”
-“ Nemoj da se desi, da ti i Gaja mi se posle izvinjavate!? Sigurnije je da ostane ovde !” I samo sam Malisi mahnuo rukom i on je odmah skocio na nogostup Seve, popeo se na krov i legao pored moje noge, a ja sam ga pomilovao po glavi i usima.
-“ Pametan li je Boze ! Casna rec, pametniji je od mnogih ljudi koje poznajem !” I dzonika je “zapevao”, a Gile se za tren’ nasao na drugoj obali Dunavca, kod ponton-restorana “Pasa”. Nasukao je pramac cuna pored Gajinog camca na obalu i otisao u dragstor. A ja i Ljilja i Malisa smo ostali na terasi da uzivamo u lepom jutarnjem ambijentu. U medjuvremenu, iz svog kabinasa je izasao i Dragisa Pancevac i umesto da se ujutru umije, on je zaplivao oko svog camca, razgovarajuci sa nama iz vode. Galameci, probudio je i Svetozara koji nam je svima pozeleo dobro jutro i pohvalio se da je mnogo lepo spavao.
-“ Ja prosto ne mogu da vam opisem taj moj osecaj kada uvece kasno legnem u postelju camca, a jos mi je lepse kada se ujutru budim i izadjem iz kabine, a ono oko mene voda ... ! Prosto carobno ! Mojoj Leli je camac malo nekonforan, a ja nemam toliko novaca da kupim veci camac, inace ne bih odlazio sa camca.” A Ljilja je jedva cekala sagovornika na tu temu :
-“ Ja i Moma vas odlicno razumemo ! Ja sa Seve idem na posao od sredine maja meseca, pa sve do nekog visokog datuma septembra, a Moma i Malisa su na Sevi mnogo duze, a po nekada ostaju i preko zime !” I gospodja Lela je izasla iz kabine i sa lepim osmehom je slusala Ljilju ne prekidajuci je dok je pricala. A onda nam je pozelela “dobro jutro” i nastavila razgovor :
-“ Oh, kako vam ja zavidim ! Ja i Svetozar smo razmatrali mogucnost da celo leto provedemo na nasem camcu. I na kraju smo se slozili da je ta mogucnost vrlo realna, ako bismo imali jahtu u sistemu “akva-hom-a", sa realnim kupatilom, toaletom, kuhinjom i spavacom sobom i sve to sa stajacom visinom. Ali s obzirom na novac koji sada imamo, moracemo da sacekamo neka bolja vremena za to zadovoljstvo !” I razgovor se nastavio sve dok se nije Gile pojavio sa cunom od preko. Ja sam onda startovao motor, a Dragisa mi je odvezao i dodao konopce kojima je Seva bila vezana za vrbe. Seva je ostala u polozaju da “gura obalu”, a ja sam uzeo Bucin camac i zakacio ga pramcano za zadnju desnu bitvu Seve. Zatim sam lagano isplovio u nazad i izvez’o Sevu sa Bucinim camcem i cunom na vodu, gde sam sacekao da se za levu zadnju bitvu zakaci Dragisa sa svojim camcem. Ponudio sam i Svetozara, koji je odbio jer voli da sam plovi. A Gile je standardno uzeo moje dve kante i otplovio do “Slepa” gde je uzeo rezervu tehnicke vode i za mene i za sebe, popricao malo sa Aleksom a zatim je krenuo laganom plovidbom pored Zemunske obale, sve do Radeckog, a zatim presekao Dunav i nastavio dalje do Vojne Baste, gde sam se ja vec sa Sevom vezao za obalu s pocetka veceg ostrva, a nedaleko izmedju sa malim ostrvom. Tu pocinje visoka obala, a samo obalno mesto je dobro ugazeno i travnato. Tu odmah izmedju ostrva je mali pescani sprud, koji kada je ekstremno nizak vodostaj i presusi, a inace je odlicno mesto za kupanje. Seva je duga 10,5 metara i fakticki kada sa krmenog dela zabacim udice i stapove postavim na nosace pricvrscene za ogradu krmene platforme, udice se komotno nadju po sredini rukavca, gde je inace put svih, a posebno i vecih riba. Drugi camdzije, pretezno Zemunci, ubedjeni su u drugu “matematiku” gde vezati camac i pecati, pa se zato uvlace medju podavljene vrbe i naravno tamo pecaju sarane i somove. Krajem leta, kada se iz Tise “dignu” deverike i krupatice, u ovom rukavcu se dobro love neko vreme.


======================================nastavak sledi===================================================

 114

moma-stosic222:
*
==============
Vojne Baste - 3
==============
 114

Nebo bez oblaka i sunce je svom svojom moci obasjalo ostrva Vojne Baste, pa je okolina ostrva jos lepsa no inace. Ljilja je u Sevi i sprema nam dorucak, Malisa je tu negde na ostrvu u potrazi za realnim cetvoronoznim stanovnicima ostrva, a ja sam uzeo radne rukavice i zanimam se ciscenjem terena, na platformi koju hocemo da koristimo preko vikenda. Po travi, opale suve grane sa vrba koje se visoko dizu ka nebu, jos i mogu da razumem. Ali prazne pivske flase i konzerve mesnih narezaka, nemarno odbacenih posle upotrebe, a to su dela najverovatnije pecarosa koji su tu boravili pre nas, e’ to ne mogu da razumem. Doduse i ne staram se da ih razumem, posto sam se vec godinama navikao da kada se zaustavim na obali nekog “novog” mesta, svaki put obavezno nadenem rukavice i ocistim teren na kome planiram da provedem neko vreme. A ja i Ljilja i naravno svako ko je sa nama boravio neko vreme na nekoj obali, obavezno se pre naseg odlaska teren uredi, tako da se po djubretu ne moze poznati nas boravak na tom mestu.... Svetozar je video sta ja radim, pa mi je i on bez reci krenuo u pomoc na sredjivanju platforme. Dragisa je pripremio i zabacio stapove, a zatim nas je pitao da li je potreban i on da nam pomaze ? Na sta smo mu odgovorili da cemo sami zavrsiti.  Gile sedi na krmenom delu “Krcka”, pusi i posmatra nas,  pa ce reci :
-“ Vas dvojica, tako kvalitetno to radite, da vas je prosto lepo gledati !” I nasmejao nam se, a ja i Svetozar smo ostali ravnodusni i nastavili da cistimo platformu, na kojoj cemo svi zajedno provesti ceo vikend. Na kraju sam uzeo riljac-asov sa krova Seve i skoro pun plasticni dzak smo odneli dublje u vtbak ostrva, iskopali rupu i zakopali ga. Tom prilikom sam se uverio da suvaraka nema, to jest pecarosi su ih koristili za nocno lozenje vatre. Rekao sam Svetozaru, da cu morati da idem po suvarke i on je odmah rekao da cemo ici zajedno :



-“ Jedino ne znam gde cemo ih naci, s obzirom da su ova dva ostrva svakog vikenda “napadnuta” od strane pecarosa i da su verovatno “ocistili” sve suvarke, koje sada i nama trebaju.” Odgovorio sam mu da ne brine i da to prepusti meni. I vratili smo se, a Ljilja kako me je videla, pozvala nas je na dorucak. Svetozar se zahvalio na pozivu, napomenuvsi da je vec doruckovao, a ja sam oprao ruke i popeo sam se na krov Seve i otuda skinuo sve stolice i stocic i postavio ih na ociscenu travnatu povrsinu, iliti platformu, na kojoj je jos uvek nisko jutarnje sunce tako bilo toplo i prijatno, a visoke vrbe jos uvek nisu uspele da formiraju hladovinu, koja ce oko podneva biti neophodna. Malisa je najverovatnije osetio da ce se za koji trenutak doruckovati i evo ga sa manjeg ostrva pretrcava plicak i dotrcava do nas, sav veseo sto je stigao na vreme. Ljilja je pozvala na dorucak sve da kazem prisutne, ali oni su se zahvalili i svi su se slozili da danas za rucak neso organizujemo i da svi zajedno rucamo, s cim' sam se i ja slozio. A Dragisa Pancevac je ustao u svom camcu da ga svi vidimo i predlozio :
-“ Ja predlazem, da za rucak ja stavim odmah kotlic sa pasuljem, a imam i dobra svinjska dimljena rebra po banatskom receptu. Naravno tu je i slanina ili “belo meso” ( sapunjara ) kako je banacani zovu !” A ja sam mu dodao na to :
-“ Dragisa. Ti sve to pripremi, a ja samo da zavrsim dorucak, pa cu otici da nadjem suvarke i onda cemo kuvati pasulj. Ja se jos uvek secam tvog pasulja kod Malog Stapara na kanalu ?! A onda je onaj Somborac doneo dobrog vina, domaceg. Hu’ to se nezaboravlja !?”
-“ Da to je bio moj vrsnjak i saborac iz vojske. Obadvojica smo sluzili vojsku u Kicevu, a onda su nas prekomandovali u Debar, gde nam je bilo super, do kraja vojnog roka !” I Gile nas je prekinuo u razgovoru, jer ga je Buca pozvao radio stanicom, da ode po njega na desnu obalu Dunava, preko puta nas.
-“ Moco, otici cu tvojim cunom. Zgodnije mi je i brze !” A Dragisa ga je napomenuo:
-“ Gile, nemoj dugo ! Treba da odemo po suvarke i da kuvamo pasulj !” Gile je mahnuo rukom i kroz nekoliko trenutaka, “leteo” je preko Dunava.

==============================================nastavak sledi===========================================

 114

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana