Autor Tema: Baba Kaj - Baba Kai  (Pročitano 5102 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže skipper

  • Talasožder Mali
  • ******
  • Poruke: 879
  • Pol: Muškarac
  • www.mojaladja.com
Baba Kaj - Baba Kai
« poslato: 06, 02, 2009, 00:38:46 pre podne »
БАБА КАЈ

Nа 132. километру низводно од Београда, у близини Голубачког града дунавски ток надвисује импозантни кречњачки масив чинећи својеврсно предворје Ђердапске регије, белегу ступања у подручје Гвозедних врата. Изузев што је минулих векова служила као инспирација песницима и сликарима, светионик или стратиште за уморне лађаре, стена Баба кај пажњу јавности, све до данас заокупља кроз знатижељу за одгонетањем тајне порекла њеног назива.
Детаљан опис положаја ђердапске хриди дат је у путничким забелешкама из 1893. године: ''Баба кај је усамљена и у врху зашиљена стена, која се изнад воде издиже над површином 18 метара високо. Она ту стоји као предстража дунавске клисуре, као претеча оних многих стена испод и изнад површине, које отежавају пролаз клисуром, стоји као опомена на опасности које одатле почињу" (1). Исти текст чува и приповест како је "једном неки Маџар одбегао с најлепшом женом из 'арема аге турског, који је заповедао Голупцем; Турчин појури за њима и стигне их на самој обали Дунава; увређени супруг скиде главу отмичару и обеси је неверној жени око врата, па је баци на ову стену и прикова за њу, да је кљују вране и гаврани, да јој орлови живо месо растрзају- Бабо кај се!- повикао је он кад се од стене одмакао- и од тог се доба та стена и назива Баба кај"(2).
Недовољно поуздана, нарочито са аспекта дела приче о баби као прељубници, вероватно у функцији одбране тезе о српском пореклу назива стене, легенда нам ипак даје наговештај могућег правца разматрања значења загонетног појма Баба кај, указујући да се она тако зове од времена Турака. Управо тај траг је назрео проницљиви Феликс Каниц региструјући како, према неком другом тумачењу, име долази од турског: баба- отац и каи- камен (3). Овој верзији о турском пореклу назива дало би се приговорити како је атрибуција "очев камен" додељена једном тако специфичном месту, посматрано у односу на бројна друга "безлична" одредишта дунавског стења, сувише уопштена, те да губи нит везаности за подручје Ђердапа, немајући ни потпору у неком историјски потврђеном детаљу са ових простора. Али, ако ствар посматрамо кроз призму околности да су Сумери, према З.Косидовском творци неких основних религијских идеја које су редом преузимали религијски системи других народа, за назив највишег бога користили име Ану- отац, поготово што је исти на посредан начин присутан и у значењу назива реке- Данубиус, онда је Очев камен итекако погодно име за горостасну стену која доминира улазом у регију Гвоздених врата (4).
Није искључено да је култ Митре, у широкој употреби на ђердапском тлу почетком нове ере, за шта материјане трагове налазимо у подунавској Текији, заслужан за назив Очев камен. Наиме највиши посвећеник божанства- предводника душа што се из земаљског живота у који су пропале поново упућују ка светлости из које су створене, назива се Отац. Познато је да су приврженици ове религије прибегавали урањању тела у воду која их је чистила од грехова. Једно узвишено место, свакако и својом неприступачношћу и доминирајућим положајем на улазу у свет мртвих, попут Бабакаја, идеално је за такве процесије (5).
Најзад, владар небеске светлости Шамаш, бог сунца и правде, брат богиње Иштар- чије је име овековечено у називу за део Дунава који почиње од Ђердапа, носио је и сумерско име Бабар. Данашњи Баба кај могао би бити Бабаров камен, у предворју Гвоздених врата што воде и у Сумерима знан Подземни свет, крај чијих капија влада Иштарина сестра Ерешкигал, краљица земље и подземног света, простирућег иза Вода смрти, ''по чијој заповести писарица земље утискује у глину имена оних који треба да умру'' (6). За Бабара се веровало да се сваког јутра бори са злим духовима таме, дању у својој барци плови водама светла, а ноћу водама мрака (7). Брзе Воде смрти, попут оних у теснацу дунавских Гвоздених врата, биле су готово несавладиве за бродаре. Зато је Гилгамеш, пловећи таквим пространством, принуђен побадати јаке дрвене стубове, ''сигурно вукући лађу овамо дуж греда'', како би жудећи за травком бесмртности дошао до траженог острва, на које га је упутио узвишени Шамаш (8).
Славољуб Гацовић налази да је ''Бабакај'' хибридни композит од персијске речи баба- камен, стена, која је у топонимима Мучибаба и Баба Финка преузела функцију латинског castellum- тврђава, кула, за такву грађевину од камена, и турског kaya- хрид, стена, камен (9). Сматрајући у случају Бабакаја недореченом тезу о употреби два термина из различитих језика, а са сродним или истоветним значењем, покушаћемо тајну њеног имена назрети и кроз сагледавање смисла назива дунавске стене у различитим фазама друштвеног развоја код становништва ђердапског Подунавља.
На упечатљив начин испредајући приповест о нераскидивим везама што их чине митови, обреди и симболи, без обзира на велике раздаљине између подручја где су практиковани, Мирча Елијаде у својим ''Ковачима и алхемичарима'', указује на појам kayon, као одредницу за посвећени ограђени простор који ковач, помажући природи да доврши развој свог потомства заробљеног у руди гвожђа, користи када израђује одређену врсту оружја- бодеже. Гвоздена врата, у грчкој митологији улаз у подземни свет, назив је области чији је гранични камен управо стена Баба кај, упућујући на симболику присутности пута који су углавном користили богови (10). С ковачима је у вези и околност да је 2005.године тачно изнад Трајанове табле код Текије, откривена пећина са остацима људских скелета и фрагментима наковња, старих чак 29.000 година. А да је на просторима данашње Србије свети ковачки занат био развијен, можда на вишем нивоу него код Хетита, указује нам налаз 64 цм дуге гвоздене игле из периода око 1350. године п.н.е, са локалитета Хисар изнад Лесковца. Делује задивљујуће да овај продукт античког генија има нека техничко-технолошка својства као ниједан досад познати предмет. Састоји се искључиво од елементарног гвожђа, на њему ни у назнакама нема рђе, нити у траговима шупљина
У близини Баба каја налази се топоним Госпођин вир, што указује на изражено поштовање Мајке Богова у најдаљим временским хоризонтима. Kибеба, познатија као Кибела, лидијско-фригијска Велика Мајка, кћер Неба и Земље, сматрана је зачетницом живота богова и људи, али и владарицом подземних сила, како је поштована у целом античком свету, а налаз из римског доба из реона Текије- тзв. Текијске оставе, сведочи о распрострањености њеног култа током првог века. Познато је да су њено обожавање Римљани усвојили 204.године п.н.е, при крају ратовања против Ханибала. Као што бележи Џемс Фрејзер, ''Тада су њихови клонули духови били у згодан час окуражени пророчанством да ће страни нападач бити отеран из Италије ако се велика источњачка богиња донесе у Рим. Зато су амбасадори били послати у њену свету варош Песин у Фригији. Мали црни камен у коме је моћно божанство било оваплоћено поверен им је, и они га однесу у Рим, где је примљен с великим поштовањем и постављен у храм Победе на Палатинском брегу'' (12). Кибела је супруга бога Сатурна, коме су у част римски војници стационирани на Дунаву, у време Диоклецијана /284-305./ и Максимијана /286-305. и 307-310.г./ приређивали светковине знане као сатурналије. Том приликом свештеници би падали у транс, сакатећи се и рањавајући поред фигуралне представе свог божанства, смештене на престолу између два лавља кипа. Један сличан догађај у Дурастору, Доња Мезија, забележен је 20.новембра 303.године (13). Такви наводи упућују на закључак да је Баба Кај могло бити име велико дунавског камена-хриди, у којем је утеловљен дух Мајке Богова.
У старијим културним слојевима баба се може распознати и као еуфемистички назив за Дагматру, или Деметру- женски пандам богу Дагону, засигурно присутном у регији Гвоздених врата, са фигуралном представом из терћег века п.н.е, пронађеном пар стотина метара узводно од данашњег Кладова, или ликом божанства плодности са локалитета Конопљиште, на ушћу Замне у Дунав (14).
Велики антички владар Дарије Први /521-485/, који је у казненој експедицији против Скита са својом војском био присутан и на Дунаву, омогућио је пророку Заратустри да на персијском двору образује групе ''Сиромаха'', са задатком проповедања зороастризма. Њихово име потицало је од персијске речи dryu- сиромашан, одакле извире новоперсијска реч дервиш, наговештавајући исламске дервише.
Опште је познато да су дервишки прваци носили титулу баба (15), а два револуционарна муслиманска реда називала су се бабаји и каји (16). За сада ову другу назнаку нисмо у ситуацији рекогносцирати на Ђердапу, али зато имамо итекако значајне податке о овдашњем деловању дервиша, те о изузетно цењеном статусу припадника племена Каји у Османском царству, како то Роберт Мантран констатује анализирајући идеолошке основе османске државе- "на основу тестамента Гинхана и закона Огуза, достојанство хана и оно падишаха, могу да стекну само кланови у којима има наследника племена Каји" (17).
Иначе, знатан утицај на развој источњачке културе остварила је полулегендарна династија Кајанида, чији родослов досеже до 900. године п.н.е, овековечена у великом Фирдусијевом епу Шах Наме, а код Персијанаца Kayi је синоним за владаре.
Да је стена која означава почетак, за пловидбу и комуникације уопште, врло значајног дунавског сектора, названа по дервишу из елитног османског рода, немамо директних доказа, но име насеља Текија, укључујући околност да је у склопу кладовске- фетисламске тврђаве такође постојала дервишка богомоља, дају нам за право тезу о пореклу имена стене Бабакај тражити и у том правцу. Питома дунавска варошица Текија управо је надалеко позната по специфичном имену и чињеници да је један дервишки ред имао свој храм уз Дунав, на месту некадашњих светилишта Кибеле и Сабазија, Митре и, изнад свега богиње Дијане, чији остаци култа су и данас присутни као део фолклорног наслеђа. У склопу своје посебне просторије семахане, дервиши су ритуал под именом зикр започињали молитвама, а завршавали призивањем најмање 99 божијих имена, за време док су били у посебном душевном стању-хал- аналогном трансу у какав западају учесници старог обредног ритуала Русаља у околним ђердапским селима, чији се корени такође везују за азијски исток. Овако помињана божија имена од стране дервиша могла су имати одраз на доиста занимљив детаљ да се већ вековима, део текијских брда назива Слава Божија. Нажалост, до данас не располажемо подацима о пореклу ђердапских дервиша, већ се о њиховој припадности одређеном реду претпоставке дају базирати на чињеницама које се односе на шире окружење. Једну дервишку струју чинили су следбеници Фазл Хуруфија, пошто је за себе тврдио да је нови пророк, чије је посланство најавио Исус Христ, спаљеног 1394. године у Хорасану. По његовом проповедању, упућеном и хришћанима и Јеврејима, човек је микрокосмос и Божије огледало, достојно да пред њим анђели падају ничице (18). Хуруфијево учење одржало се кроз деловање следбеника који стичу привилеговани положај код султана Мехмеда Другог /1443-1445. и 1451-1481./, упамћеног на нашим просторима као освајача ђердапских утврђења Голубац и Вишевац. Но, после завере великог везира Мехмед Паше против хуруфијских предводника, припадници овог реда бивају изложени систематским прогонима, попут оних забележених читав век касније, 1576. године у околини Пловдива или 1573. године у Босни. То је био разлог њиховог настањивања у рубним пределима царства, каквим се свакако сматрало подручје Голубац-Текија-Кладово. На Балкану је у знатној мери био распрострањен дервишки ред бекташија, чији су заштитници Хаџи-Бекташ и Сари-Салтук, мистик који се 1261. настанио у Добруџи ширећи ислам по Европи. Његове највеће присталице били су током XVI века јаничари. Бекташије су места од хришћана сматрана светим одабирали за подизање текија, па је то могао бити случај и са њиховим богомољама на Ђердапу (19).
Ово ни из далека не значи да смо решили загонетку припадништва дервишких редова заступљених у Текији на Дунаву и Фетисламу код Кладова, обзиром да се такође с правом може указати на дуго времена присутно деловање у оквиру балканског простора братства Бехаудина Накшибенда /1318-1389./, које се ширило, почев од Бухаре, Средње Азије, Индије, Блиског Истока, до простора данас омеђених границама Србије и Босне, утолико пре што станиште дервиша у склопу војног утврђења Фетислам и у време прогонства хуруфијског реда, указује на допуштеност претпоставке да се ради о реду какав је накшибендијски, са значајем широко прихваћеног верског, али и политичког покрета (20).
Жеља за даљом конкретизацијом одговора на питање о пореклу имена Бабакај, међутим одвела би нас корак ближе одређеној историјској личности, ако истраживање базирамо и на околности да су суседна места, као што је Коронини названо по последњем гувернеру Српске Војводине, на тај начин именована. Једно таква позната личност је шејх Хасан Баба Каими, песник који се ставио на чело побуне сиромашних слојева становништва 1682. године, но не располажемо никаквом фактографском потврдом о његовом боравку на овим просторима (21). Очигледно је да анализа симболике Баба каја- ђердапског светионика за резултат има тек смутни траг у времену, које је иза себе оставило далеко више привида него реалних показатеља, те да засад познати детаљи у већој мери не одбацују, но што чине потпуно основаном тезу о личности елитног припадника дервишког реда, као извору једног топонима. Но, то не значи да настојања за одгонетањем тајне једнога имена нема никаквог смисла.
Уколико би нам полазиште чинили данашња распрострањеност речи од којих је сачињен назив горостасне стене, али и неодољива сличност са импресијом што ју је речна хрид стварала пре урањања у нове дубине Дунава, ишчезлом седамдесетих година прошлога века услед изградње пловидбеног система Ђердап, нашу веру у предзнак поклонили бисмо влашком изразу за коње- ''кај'', јер су окамењени коњи асоцијација пробуђена сликом Баба каја, окруженог запењеним таласима хиљадама година незаузданог Дунава- Посејдонова стража на улазу у краљевство Гвоздених врата. Управо тај симбол присутан је на праисторијском бронзаном амулету пронађеном на обали Дунава у близини речне хриди загонетног назива (22). И према дервишком предању овековеченом у делу Ибн Арабијевом ''Драгуљи мудрости'', старозаветни пророк Илија, до данашњих дана слављен као хришћански заштитник Текије, описан је како, пошто се планина растворила, попут ђердапског стења, и из ње изишао ватрени коњ са опремом од ватре, ''угледавши га узјаха га, оставивши само разум без пожуде''. Нама преостаје знамен у облику Баба Каја.
« Poslednja izmena: 31, 01, 2010, 23:03:54 posle podne skipper »

Van mreže skipper

  • Talasožder Mali
  • ******
  • Poruke: 879
  • Pol: Muškarac
  • www.mojaladja.com
???: Baba Kaj - Baba Kai
« Odgovor #1 poslato: 06, 02, 2009, 00:40:49 pre podne »
1 Baba Kaj 1941
2 Baba Kaj 2007

Van mreže Pera GARMIN

  • Veliki Rovac
  • ******
  • Poruke: 716
  • Pol: Muškarac
???: Baba Kaj - Baba Kai
« Odgovor #2 poslato: 06, 02, 2009, 14:42:17 posle podne »
Ero, hvala za sjajnu priču i sjajne slike !!!

Neverovatno kakva promena na steni za 66 godina !

Van mreže skipper

  • Talasožder Mali
  • ******
  • Poruke: 879
  • Pol: Muškarac
  • www.mojaladja.com
???: Baba Kaj - Baba Kai
« Odgovor #3 poslato: 06, 02, 2009, 22:50:28 posle podne »
Jeste Dule, drugi ugao i fotograf, ali prva je pre Đerdapskih akumulacija, vidiš li silnu šumu u pozadini. Danas kada prođeš nje nema, a od šume samo su ostali panjevi.

Van mreže skipper

  • Talasožder Mali
  • ******
  • Poruke: 879
  • Pol: Muškarac
  • www.mojaladja.com
Odg: Baba Kaj - Baba Kai
« Odgovor #4 poslato: 01, 02, 2010, 00:41:05 pre podne »
Ja znam za dva ostrva u pravcu Golubca, malo posle golubačke hale prema klisuri . Ali za Moldavu nisam čuo tu priču, a koliko ja znam to je bilo naše ostrvo. E sad..... . Najbolje bi bilo kada bi imali neke stare karte ili mape.

Van mreže Kapetan

  • Administrator
  • Drekavac sa Srednjih voda
  • *****
  • Poruke: 16676
  • www.mojaladja.com
    • Ypsiolon
  • Brod tip: Aloa 23
  • Marina: Nautilus marina
  • Veličina: 7 m
Odg: Baba Kaj - Baba Kai
« Odgovor #5 poslato: 01, 02, 2010, 01:04:50 pre podne »
ove godine planiram kupovinu ronilacke opreme .. mislim da se ispod djerdapa bez problema moze roniti a i kod vodenice nije losa vidljivost.. mogli bi par "expedicija" da napravimo...

Van mreže Kapetan

  • Administrator
  • Drekavac sa Srednjih voda
  • *****
  • Poruke: 16676
  • www.mojaladja.com
    • Ypsiolon
  • Brod tip: Aloa 23
  • Marina: Nautilus marina
  • Veličina: 7 m
Odg: Baba Kaj - Baba Kai
« Odgovor #6 poslato: 01, 02, 2010, 01:08:12 pre podne »
a i kolima nije daleko .... videcu za neko improvizovano kuciste za kameru i neku rasvetu koja moze pod vodu ...