Skorašnje poruke1
Nautičke reportaže / Odg: KONAČNO NA RECI
« Poslednja poruka LSI poslato danas u 07:44:38 »Сјајна сте екипа вас тројица.
Лепо је у вашем друштву.
И ја сам јуче био на води. Мада сам у чамцу био сам, некако нисам се осећао усамљено (не знам да ли је то зато што ми од рођења људи говоре да ја "нисам сам"?).
Овог пута, мало сам се окренуо узводно. Отпловио сам узводно до 1218. километра, скоро до краја аде која се налази спрам супротне обале у ондосу на Стари Сланкамен.
Уживао сам у пловидби а онда сам у једном тренутку био у великом искушењу.
Видео сам неке омладинце, тројица њих у пластичном Бигфуту, с хондом од 30 или 40 КС (нисам добро видео, рекао бих по величини мотора), појавили су се као да су из праћке избачени испред мене.
Испоставило се да се ту, код 1218. км налази неки пролаз кроз аду иза које је формирана, практично, лагуна јер су и горњи и доњи крај преграђени камењем обалоутврде.
Помислио сам да би било лепо ући кроз тај пролаз и направити круг по формираном језеру које је некад било рај за пецање а сад је само лепо место где треба бити пажљив због мрежа.
Међутим, кад сам пришао ближе, испоставило се да је тај пролаз широк нешто око три метра и дугачак нешто око десетак метара али у облику савијеног лакта.
Вода се у њему ковитлала и кад сам стигао на око пет метара...
Па ето, нисам се усудио да уђем.
Нисам понео сонар, био сам сам на чамцу. Да сам имао бар још неког, да веслом проверава дубину...
Овако, помислио сам да би могло да ми се деси да негде закачим за нешто, јер не познајем конфигурацију пролаза.
Али ето мени забаве за неки наредни пут. Још овај Том Сојер није рекао последњу реч...
А што се тиче нашег окупљања, ствар стоји овако: следећег викенда, у суботу и недељу, деда и унук славе рођендане у марини у Старом Сланкамену.
Али већ викенд иза тога, ако време дозволи, ето прилике да се нађемо на Белегишкој ади.
Ових дана Дунав је у паду. Мислим да ће се пад водостаја наставити јер је Дунав у горњем току изузетно низак. Кажу да у Немачкој не памте кад је био тако низак. То нама отвара приступ пешчаним спрудовима код Белегиша и Сурдука. За наше мале чамце, биће довољно воде испод корита.
Дакле, размислите, планирајте и слушајте временску прогнозу... Мени се чини да ће моја Биљана ускоро у прогнози најавити једно лепо дружење на Дунаву.
Како да завршим ово? Можда овако:
Ко се дунавском водом опије, не треба му вина и ракије.
Ко се крај Дунава ваздуха надише, не треба му ништа више.
Ко се крај Дунава први пут заљуби, тај се више не одљуби.
Ко је крај Дунава због љубави патио, тај је дуг за цео живот платио.
Написао Песник у покушају - ЛСИ.
Лепо је у вашем друштву.
И ја сам јуче био на води. Мада сам у чамцу био сам, некако нисам се осећао усамљено (не знам да ли је то зато што ми од рођења људи говоре да ја "нисам сам"?).
Овог пута, мало сам се окренуо узводно. Отпловио сам узводно до 1218. километра, скоро до краја аде која се налази спрам супротне обале у ондосу на Стари Сланкамен.
Уживао сам у пловидби а онда сам у једном тренутку био у великом искушењу.
Видео сам неке омладинце, тројица њих у пластичном Бигфуту, с хондом од 30 или 40 КС (нисам добро видео, рекао бих по величини мотора), појавили су се као да су из праћке избачени испред мене.
Испоставило се да се ту, код 1218. км налази неки пролаз кроз аду иза које је формирана, практично, лагуна јер су и горњи и доњи крај преграђени камењем обалоутврде.
Помислио сам да би било лепо ући кроз тај пролаз и направити круг по формираном језеру које је некад било рај за пецање а сад је само лепо место где треба бити пажљив због мрежа.
Међутим, кад сам пришао ближе, испоставило се да је тај пролаз широк нешто око три метра и дугачак нешто око десетак метара али у облику савијеног лакта.
Вода се у њему ковитлала и кад сам стигао на око пет метара...
Па ето, нисам се усудио да уђем.
Нисам понео сонар, био сам сам на чамцу. Да сам имао бар још неког, да веслом проверава дубину...
Овако, помислио сам да би могло да ми се деси да негде закачим за нешто, јер не познајем конфигурацију пролаза.
Али ето мени забаве за неки наредни пут. Још овај Том Сојер није рекао последњу реч...
А што се тиче нашег окупљања, ствар стоји овако: следећег викенда, у суботу и недељу, деда и унук славе рођендане у марини у Старом Сланкамену.
Али већ викенд иза тога, ако време дозволи, ето прилике да се нађемо на Белегишкој ади.
Ових дана Дунав је у паду. Мислим да ће се пад водостаја наставити јер је Дунав у горњем току изузетно низак. Кажу да у Немачкој не памте кад је био тако низак. То нама отвара приступ пешчаним спрудовима код Белегиша и Сурдука. За наше мале чамце, биће довољно воде испод корита.
Дакле, размислите, планирајте и слушајте временску прогнозу... Мени се чини да ће моја Биљана ускоро у прогнози најавити једно лепо дружење на Дунаву.
Како да завршим ово? Можда овако:
Ко се дунавском водом опије, не треба му вина и ракије.
Ко се крај Дунава ваздуха надише, не треба му ништа више.
Ко се крај Дунава први пут заљуби, тај се више не одљуби.
Ко је крај Дунава због љубави патио, тај је дуг за цео живот платио.
Написао Песник у покушају - ЛСИ.