Poruka od: LSI 14, 09, 2017, 22:32:54 posle podne
http://www.youtube.com/watch?v=yqn9LCSrReY
Не говори непосредно о наутици, већ о природи и - нама, а то, на крају крајева, ипак има везе и са наутиком.
Траје око девет минута - неком много, неком тренутак... Препоручујем да их пронађете у свом животу. Погледајте, па се мало замислите...
Poruka od: MiletaStamat 14, 09, 2017, 23:44:29 posle podne
Toliko se nerviram oko svega toga da sam neki dan zasukao rukave i sam probao da malo dovedem u red jedan deo prostora u blizini Radeckog, pošto ni tamo niko ništa ne radi u korist ekologije, preskaču smeće ali da neko spusti ruku i pokupi ili da oni koji bacaju promene navike. Ne, lakše okrenuti glavu kao da nas se to ne tiče, a i te kako nas se tiče.
Čak sam iza sebe iz prkosa ostavio obaveštenje, ali izgleda da smo i kod pismenosti nepismeni.
Poruka od: LSI 15, 09, 2017, 08:07:33 pre podne
"и камџијама морали да их терају да обрађују земљу и учествују у радовима на мелиорацији и исушивању мочвара".
Све више ми се чини - ништа без камџије!
Гледам само како сви кукамо због пластичних флаша и кеса. Ево, кренула нова кампања на ТВ (мислим да то овај "брат" Карић нешто сад покренуо) како не треба користити пластичне кесе, већ да уместо њих треба користити еколошке! Али не каже које су то еколошке и по чему су еколошке. Не каже ни ко плаћа ту кампању, ни ко ће од ње зарадити.
А "јадне флаше и кесе", ето, проваљене су и неће се више својом вољом ширити по целој земљи. Као да то кесе и флаше саме раде.
И уместо да се воде кампање против људи који их бацају, да се воде кампање којима би се износили примери оних који, као што си ти урадио, чине нешто да смећа буде мање, уместо да новац улажу у боље опремање комуналних служби, да канти и контејнера буде много више, да се редовније празне, перу и одржавају; уместо што комунални полицајци утерују паре "Бус-плусу" да пишу пријаве и казне против сваког ко на улици баци празну кутију од цигарета...
Боље да станем. Јутро је... дуг је дан пред нама...
Poruka od: MiletaStamat 15, 09, 2017, 08:28:36 pre podne
Poruka od: Drivee 15, 09, 2017, 08:50:45 pre podne
. Isto kao sa cigaretama, svuda obaveštenja o štetnosti pušenja i kampanje da se ostave cigarete. Pa zatvorite fabrike tog otrova, i rešićete problem. Ali to je već neka viša ekonomija.
Eeeeeeee e pa nece moci. Od toga drzava zivi. Akciza na cigarete je oko 100%, ja pusim 2 kutije dnevno, to je 2x240. Sto znaci, svaki dan platim porez od 240 dianra a na godisnjem nivou 90000 dinara!!! I opet nemaju pare, krpimo.. da ne idem u off... Treba cuvati prirodu!!!
Poruka od: broker975fx 15, 09, 2017, 09:41:15 pre podne
. Isto kao sa cigaretama, svuda obaveštenja o štetnosti pušenja i kampanje da se ostave cigarete. Pa zatvorite fabrike tog otrova, i rešićete problem. Ali to je već neka viša ekonomija.
Eeeeeeee e pa nece moci. Od toga drzava zivi. Akciza na cigarete je oko 100%, ja pusim 2 kutije dnevno, to je 2x240. Sto znaci, svaki dan platim porez od 240 dianra a na godisnjem nivou 90000 dinara!!! I opet nemaju pare, krpimo.. da ne idem u off... Treba cuvati prirodu!!!
Au da ne idem u off ali ti popusis godisnje jednu solidnu yamahu 9.9 a o dvotaknima i da ne pricam:)
Ipak te razumem
Poruka od: LSI 15, 09, 2017, 09:44:32 pre podne
...
Mislim da je najbolja kampanaja- perseci i zabraniti njihovu proizvodnju. Bilo bi malo galame i negodovanja, ali ja se sećam da su ekološke kese bile u mom detinjstvu- one papirne sive , šta im je falilo pa smo ih promenili. Kao napredujemo a u stvari nazadujemo. Isto kao sa cigaretama, svuda obaveštenja o štetnosti pušenja i kampanje da se ostave cigarete. Pa zatvorite fabrike tog otrova, i rešićete problem. Ali to je već neka viša ekonomija.
Милета, истакао сам неке делове у оном што си написао. Хоћу да кажем кратко: то што си написао велика је грешка!
Велика је грешка због твог непознавања суштине проблема. Нажалост, ти ниси усамљен у томе и то је само последица необавештености. А у друштву се не ради скоро ништа да би се извршило образовање грађана, јер кад бисмо знали више и понашали би се другачије.
Дозволио сам себи да ово напишем зато што мислим да о тој области знам много више од просечног грађанина. Пре неколико година активно сам учествовао у доношењу прописа којима је требало допринети да загађење пластичним кесама буде мање.
Дакле, да будемо јасни - не спорим да пластичне кесе загађују околину. На дуги рок - десетине и стотине година су у питању.
Проблем није у кесама - оне су веома корисне.
Кесе се не праве од природних сировина непосредном конверзијом већ се полимери производе од оног што остаје при екстракцији нафте, дакле од отпада, а то је први корак рециклаже. То сматрам првим корисним ефектом производње кеса.
Кесе, ове које највише загађују околину, тзв. "трегерице", ове које у продавницама добијамо бесплатно, изузетно су корисне из практичних разлога: танке су, нису отровне, могуће је паковати храну у њих, не морате их носити са собом ако негде кренете, јер ћете их добити у радњи; на њима се може вршити штампа па су сјајно средство за рекламу...
Кесе које добијемо у продавници, служе да донесемо кући оно што смо купили, а затим, готово по правилу, у њих пакујемо отпатке од хране и друго смеће које се ствара у домаћинству и које у њима односимо до контејнера. Дакле, кесе се употребе најмање још једном, тако да није тачно да су кесе производи за једнократну употребу. При том, кесе од дебљих фолија могу се искористити и више пута за различите намене.
Кесе, ове које се код нас користе, могу се учинити биоразградивим, додатком одређених адитива и на тај начин оне се разграђују као што се у природи разграђују папир, дрво, трава, други органски материјали. Од дозирања и квалитета адитива зависи да ли ће се кеса разградити за 3 месеца или 3 до 5 година, како је нашим прописима предвиђено (напомињем, за разградњу дрвета потребно је у природи до десет година!).
Од почетка производње пластичне кесе, па до њеног одлагања на депонију и разградње, утроши се 173 пута мање енергије него што се утроши за производњу и разгадњу платнетне кесе, при том, статистика показује да се једна платнена кеса не употреби више од 51 пута. Дакле, платнене кесе су скоро двапут штетније од пластичних.
Поменуо си папирне кесе - једна студија је показала да количина енергије потребна за производњу папирне кесе чак 4 пута већа од количине потребне за производњу пластичне. При том, папирне се производе од дрвета, сечом шума, што значи да се уништава један од најважнијих природних ресурса.
Производња папирник кеса емитује 70% више загађења ваздуха и 50 пута више загађења воде него што је случај при производњи пластичних кеса.
Папирна кеса, ако се нађе у депонији, затрпана смећем, тако да до ње не стиже ваздух, неће се разградити десетинама година.
За рециклажу пластичних кеса потребно је 98% енергије мање него за рециклажу исте количине папирних.
На жалост, рециклује се само 1-3% пластичних и 10-15% папирних кеса.
На депонијама, пластичне кесе заузимају далеко мање простора него папирне, па су и трошкови манипулације пластичним кесама много нижи од трошкова манипулације папирним отпадом.
Емисија гасова стаклене баште далеко је мања из пластичних кеса и утрошак воде за њихову производњу је неупоредиво мањи.
Једна студија из Аустралије показала је да је штетни утицај пластичних кеса на околину 4,1 пута мањи од утицаја платнених, а више од 500 пута мањи од утицаја папирних кеса.
Милета, за све ово поседујем валидне доказе, студије еминентних светских лабораторија и агенција, али то је нешто што мало ко зна.
А они који знају, имају своје интересе да воде кампање против пластичних кеса.
Да закључим, пластичне кесе и други предмети од пластике нису непријатељи човечанства али с њима се не поступа како треба.
Додатком оксо-биоразградивих адитива, додатком ензима и на друге начине, пластика се може учинити биоразградивом и на тај начин сасвим пријатељским материјалом према природној средини.
Проблем је у поступању и немару људи који пластику бацају и не брину о њој.
Poruka od: marke 15, 09, 2017, 10:09:56 pre podne
kako god moramo da kese donesemo posle upotrebe do kontejnera a ne da ih bacamo u vatru ili okacimo punu djubreta na granu u prirodi.
Ako smo mogli pune kese hrane i pica da odnesemo u prirodu kako moze da bude tesko da ih prazne vracamo.
Molim sve koji borave u prirodi da ne bacaju plasticne boce, staklene boce i jos konzerve u zar posle rostiljanja.
Staklo puca od temperature konzerve zardjaju a istopljena plastika sve to poveze u opasnu nagaznu minu.
Jos ako je izletnik "savestan" pokrije to sa malo peska tako da se ne vidi I lepo se provede ko bos nagazi na sve to.
Takodje pecarosi kad god odu na obalu seku nove drzace za stapove od drveta a posle te raklje ostave zabodene u pesak.
Ako voda nadodje i pokrije ih a vi utrcite u vodu sacekaju vas zasiljene raklje u vodi.
Takodje ne razumem porodice koje na Beloj Steni ostave gomilu djubreta ukljucujuci i kore od lubenice u subotu a u nedelju se opet tu provode u djubretu i roju muva i to im ne smeta. kuku
Poruka od: DuleN 15, 09, 2017, 10:10:10 pre podne
Misljenja sam da se taj problem moze resiti iskljucivo visokim kaznama.
Kao argument za to navodim ponasanje turskih drzavljana na putu od zapada prema Turskoj. Oni u Nemackoj na parkingu nece baciti ni pikavac, jer za to sledi kaznjavanje i to debelo, ali zato u Srbiji i Bugarskoj otavljaju iza sebe tone otpada. Muka mi je kad posle njih svratim ne neku benzinsku pumpu ili parking...
Poruka od: marke 15, 09, 2017, 11:27:33 pre podne
Od njih su mi najdrazi oni koji samo bace na ulicu ili zemlju sve sto im vise nije od koristi.
To djubretari lako pokupe.
Postoje opasniji koji u gradu ne bace ambalazu na ulicu da djubretari mogu da je uklone vec je zavlace izmedju zida i oluka, pune tudje podrume kroz odskrinute prozore, uguravaju je u stubice za sprecavanje parkiranja ili izmedju oka na mreznim ogradama i jos na hiljadu mesta u nekom svom ludilu da je to onda u redu.
Naravno da ni djubretari ni bilo ko drugi nece da izvlaci usadjeno djubre sa takvih mesta pa ono tu stoji zauvek kraseci ionako dobro ocuvane fasade isarane idiotlucima.
U prirodi ako nadju bilo sta suplje poput panja ili rupe u stenju, njih pune svim mogucim djubretom. Ako nemaju pri ruci tako nesto onda je prakticno djubre bacati u zbunje (ne vidi se).
Da ne pricam kako je zgodno zafrljaciti djubre u vodu jer brzo voda odnese van vidokruga i gle nema djubreta.
Poruka od: MiletaStamat 15, 09, 2017, 21:01:05 posle podne
Poruka od: LSI 15, 09, 2017, 21:52:20 posle podne
Ипак, написаћу само још пар ствари.
Поред кеса, огроман проблем у природи представљају одбачене флаше од ПЕТа. Видели смо код нас загушења на бранама на акумулацијама хидроцентрала. У свету је тај проблем и већи. Позната је прича о "оству" које плута негде по Атлантику чија се величина мери квадратним километрима. Ово је резултат неадекватне рециклаже. Јер док се пластичне кесе могу без неког већег проблема рециклирати непосредно после производње (чак и ако се производе уз додатак за оксо-био разградњу), велик је проблем рециклирати их после употребе - често буду запрљане садржајем који је био у њима (маст, уље...) и веома је тешко организовати селекцију, готово немогуће.
Код боца је то битно другачије. ПЕТ амбалажа се много лакше раздваја од другог отпада и много лакше се да опрати и рециклирати. Значи, ствар је у организацији.
Међутим, док се у читавом свету говори о загађењу животне средине пластичним кесама и ПЕТ амбалажом, дотле се тек пробија истина о микроскопски ситној пластици која се налази у свим океанима, а откривена је недавно у великим количинама чак и у води на Антарктику. Веровали или не, те микро пластичне честице потичу из зубних паста, из производа за тзв. пилинг коже (чишћење) и низа других производа који се свакодневно користе широм света а који у себи имају дисперговане микроскопске честице пластике које имају улогу абразива.
И таман су људи почели да смишљају технике за прикупљање ПЕТ амбалаже у океанима и морима, таман су изведена испитивања прототипова посебно конструисаних бродова који сакупљају пластику и транспортују је до тзв. "крава" или "слонова" како називају те бродове који су конструисани тако да се на њима врши третирање и рециклажа сакупљених боца. Пројекат чије детаље сам видео, има један брод за рециклажу и требало би да га снабдева 12 сакупљача да би радио пуним капацитетом. Бројке којима се исказју капацитети прераде су такве да се од њих заврти у глави. Али ако тај пројекат заживи, биће потребно много таквих система и радиће годинама док не очисете океане и мора.
За сада, питање микропластике, за разлику од боца, је потпуно ново. Људи су тек постали свесни тог проблема и траже се решења.
Дакле, чињеница је да пластика одбачена у природу јесте велики проблем али статистике показују да пластичне кесе чине нешто око 1% укупне количине отпада који се генерише у свету. Нажалост, кесе су ту око нас, на улицама, у парковима, по гранама жбуња и дрвећа, уз обале река и у самим рекама и језерима.
Али то је само зато што смо ми такви, бацамо их, не размишљајући о томе шта радимо.
А онда се то злоупотреби да би се остварила материјална зарада производњом неких других амбалажних материјала...
Е, овде ћу стати, јер ако наставим, стићи ћу до Европске комисије, до Белрусконија и његове фабрике за производњу компостабилне пластике, стићи ћу до неких представника наше власти који се залажу за прописе којима ће се обавезати произвођачи и трговци да код нас испоручују компостабилне кесе, а при том не кажу људима да се оне не могу рециклирати, да се не могу у приороди разградити, не кажу да најмање исплативо постројење за уништавање компостабилне пластике кошта више од милион и по евра а да ми у Србији немамо ни једно...
У неколио прилика успео сам да на званичим скуповима, у присуству представника наших надлежних институција, дискредитујем те који се залажу за компостабилну амбалажу али они су неуморни. А политика која се води је таква да на ТВ можемо видети рекламе којима неко позива људе да не користе кесе, али ја, на пример, нисам могао да добијем термин на нашој ТВ јер уредница програма који се бави заштитом животне средине месецима не може да добије камеру за снимање прилога.
У таквој ситуацији шта ми остаје? Да одем у мој Сланкамен, да се провозам чамцем, да пазим да за собом не остављам смеће и да се надам да ће доћи неко боље време за све нас.
Poruka od: tangabravo 15, 09, 2017, 22:29:04 posle podne
Poruka od: Mornar u kanalu 16, 09, 2017, 08:03:28 pre podne
Poruka od: LSI 16, 09, 2017, 09:30:27 pre podne
Да би у једној држави , региону или месту било чисто и сређено треба издвојити неки новац за то . Пошто овде већина грађана Србије преживљава некако од примања која више нису плата него на висини социјалне помоћи у неким земљама чистоћа нам је задња "рупа на свирали " . Елем да би неког казнио за учињени прекршај рецимо бацања смећа тај треба да има новац то да плати јер ће у противном да му судски извршитељ попише нешто од имовине или ће у крајњем случају у затвор . Пошто већина овде нема неке имовине која би "пидмирила " те казне које не би могле да буду мале због примера осталима значи остаје затвор у којима ионако не могу да изађу на крај и са овима који су лишени слободе . Сви знамо да је најпрљавије у слабо развијеним и сиромашним државама па ето и ми смо у тим друштву јер смо на истом нивоу .
С већим делом ове поруке не могу да се сложим зато нећу издвајати делове.
Смисао казне и није да буде таква да би је неко могао платити. Казна треба да буде баш то - казна! Да неком покаже да је учинио нешто што није требало, а да другог одврати да не учини то исто. Казна је васпитно-поправна мера. И што је тежа, убедљивија је. И све док неко себи може да каже: "Нема везе, могу ја то да платим", казна није добро одмерена и служи за давање привида да се нешто ради, а у суштини - служи за попуњавање буџета.
Па шта ако неком треба узети кућу или стан, ако је то прописана казна - нека власник размисли да ли ће прекршити закон!
Слажем се да је потребно више пара за те комуналне послове, да буде више контејнера, да се редовно празне и перу... Да, за то треба више пара. Али паре су у буџету и постоји неко ко расподељује колико ће се потрошити за неке намере.
Е, ту имамо проблем! Ко то одређује и с каквим намерама? Та анализа би нас одвела до наших вајних политичара, а ја о томе - нећу. То би нас онда одвело и до питања зашто се издваја толико мало пара за културу и образовање, за здравство...?
Знам само да сам много пута кесу са отпацима, скупљеним на месту где сам у шуми или на реци провео неколико сати, ставио у ауто и возио до Београда јер тамо где сам био није постојало место за одлагање.
То што имамо јадне зараде и што спадамо у сиромашне земље, није оправдање за то што кроз прозор избацујемо смеће, није оправдање што кесе са смећем бацамо у жбуње или у воду. Нема оправдања за такво понашање. То је само некултура.
Poruka od: Mornar u kanalu 16, 09, 2017, 11:43:48 pre podne
Poruka od: LSI 16, 09, 2017, 11:53:47 pre podne
...
ne znam kako ste shvatili moj tekst i sa čime se ne slažete ali da se nešto uradi trebaju dela zato sam irekao da nije bitno šta mi ovde diskutujemo jer sistem nije dobar ali mi to ne želimo da menjamo .
Нисам ја погрешно схватио поруку и нисам помислио да се сте хтели тиме да оправдате ово ругло које нас окружује. Напротив, да тако мислите, вероватно се не бисте ни укључили у дискусију.
Ја сам само изнео свој став, а у вези с оним што сте и ви написали. Мислим да слично видимо ствари.
Poruka od: tangabravo 16, 09, 2017, 16:27:24 posle podne
Poruka od: marke 18, 09, 2017, 12:22:34 posle podne
Пошто већина овде нема неке имовине која би "пидмирила " те казне које не би могле да буду мале због примера осталима значи остаје затвор у којима ионако не могу да изађу на крај и са овима који су лишени слободе.
Resenje je jednostavno: Kazna je da "prljac" mora da ocisti obalu ili ulicu koju je zaprljao ai da se javi kad zavrsi a dotle mu se ukidaju sve penzije pomoci i plata.
kad obavi posao drukcije ce razmisljati.
Poruka od: BataVoja 18, 09, 2017, 16:02:13 posle podne
Poruka od: marke 05, 10, 2017, 16:35:33 posle podne
"Плаћањем казне решава се последица, али не и узрок. Али, од нечег се мора почети, а сем казни то укључује и образовање најмлађих генерација."
Ne slazem se da kazna resava posledice, kazna je takodje najbrzi nacin ucenja a evo i kako:
Prva generacija posto plati veliku kaznu vise nece bacati djubre van kontejnera u strahu od kazne i naucice decu (drugu generaciju) za koju su odgovorni da ne bacaju djubre jer ce oni "ludaci na vlasti da im otmu sve pare".
Druga generacija naucena je tako da ce ostati bez igracaka ako njihovi roditelji moraju da placaju kaznu za bacaje djubreta i pazice da slucajno ne bace djubre van kontejnera.
Treca generacija to jest njihova deca od njih ce nauciti da se djubre ne baca u kontejnere a ne bilo gde pa nece ni pitati zasto jednostavno to je tako...
Problem resen.
Poruka od: LSI 22, 04, 2018, 17:43:07 posle podne
Видим пре неколико минута, г.Триван, наш уважени министар за заштиту животне средине, изјављује како би он радо забранио пластичне кесе и како имамо среће што и у ЕУ постоје директиве које нам омогућавају да и сами доносимо прописе у том правцу.
А видим, у Делезеу и Лили продавницама почели да продају, а Макси најављује почетак продаје кеса. Изгледа да је то резултат вишемесечних разговора уваженог министра с представницима трговинских ланаца.
Шта да вам кажем...
У нашој земљи министарство за заштиту животне средине има третман Нушићевог "општинског детета".
После доласка на власт 2012. прве одлуке нове владе биле су гашење Зеленог фонда и укидање Агенције за хемикалије, а онда су послове заштите животне средине радила министарства грађевине, економског развоја, или већ како су се звали, па министарство пољопривреде, и сад, од недавно, поново имамо министарство за заштиту животне средине и добили смо фонд који се више не зове "Зелени" (ваљда је поцрвенео од стида) и са њим и новог министра.
Изгледа да уважени министар није имао времена да се мало боље обавести о овој проблематици, па ми дозволите да му у неколико реченица помогнем да сазна неке ствари које су значајне за његов посао.
Већ сам раније писао да су пластичне кесе много мање штетне од папирних.
Том приликом нисам писао о томе да је мерен и утицај платнених кеса на животну средину и да је направљено поређење с утицајем који имају пластичне кесе.
Најкраће речено, ево шта су студије показале.
Да би се утицај једне памучне кесе која може да понесе колико и једна пластична кеса, изједначио с утицајем пластичне, потребно је ту памучну кесу употребити 131 пут.
Уколко се пластична кеса употреби само још једном (нпр. да из куће до контејнера изнесете смеће), онда памучну кесу треба употребити 173 пута.
Ако пластичну кесу употребите три пута, памучну би требало употребити 393 пута!
Статистике су показале да се платнене кесе употребе у просеку највише 51 пута.
Ове студије су у обзир узимале све - од засејавања памучних поља, употребу пестицида који доспевају у водотокове, па повећавају еутрофикацију - то је оно кад се развијају алге па у води понестане кисеоника и дође до помора, па све до уништавања платнених кеса. Производња једне памучне кесе изазива 18 пута већу еутрофиакцију од производње пластичне.
И тако, да не дужим, било би боље да уважени министар не размишља о забрани употребе кеса и да се не заклања иза директива ЕУ, јер чак ни у последњој, усвојеној у фебруару ове године, производња кеса није забрањена. Директива налаже земљама чланицама да донесу мере за смањење употребе пластичних кеса али не наређује забрану.
Уместо оваквих изјава, било би боље кад би надлежно министарство објаснило грађанству да свака врста амбалаже има неки штетан утицај на животну средину али да је утицај платсичних кеса најмањи од свих осталих. И требало би да тражи начине како смањити њихову употребу (ово наплаћивање ће сигурно довести до смањења употребе али ако доведе до већег коришћења памучних или папирних, штетан утицај на природну средину биће далеко већи - можда ће неко ко увезе папирне кесе од тога имати користи али животна средина сигурно неће!
Пут ка чистиој средини је у томе да се већ у нашим кућама пластичне кесе одвајају од осталог смећа, да се посебно одлажу, да се рециклирају (у Канади се сваке године рецилира 36% свих кеса из продавница - дакле, може се) али да се пре тога употребе бар још неколико пута. А да би могле да се употребе неколико пута, требало би да буду мало јаче, тј. мало дебље. Кесе које су нам до неки дан делили бесплатно на касама, у просеку су између 15 и 20 микрона; у поменутој ЕУ кад кажу танке кесе, мисле на кесе од око 50 микрона, а кесе испод 15 микрона користе се само за завијање меса, поврћа и сличних производа и о њима се у ЕУ уопште не води расправа јер су једино оне оправдане за ту намену.
И треба наставити с коришћењем адитивираних кеса које омогућавају да се пластичне кесе разграде у разумном року, зависно од врсте полимера и врсте и количине додатог адитива. Ове кесе не треба мешати с тзв. "компостабилним" кесама (то су обично кесе сачињене од смеше скроба и полиестра) које се не могу рециклирати и у природи се никад неће разложити спонтано. За њихово уништење потрена су веома скупа фабричка постројења.
Ево, нећу више, надам се да је уваженом министру и оволико довољно да преиспита своје ставове и да искористи свој мандат на добробит свих нас, а не на добробит трговаца који ће сад остваривати извесну зараду (смањење трошка набавке кеса) и добробит увозника папирних или платнених кеса.
Poruka od: MiletaStamat 02, 06, 2018, 22:12:48 posle podne
Poruka od: LSI 02, 06, 2018, 22:40:54 posle podne
Sent from my Redmi Note 4 using Tapatalk
Poruka od: MiletaStamat 02, 06, 2018, 23:12:50 posle podne
Poruka od: MoravskiLubenicar 13, 06, 2018, 21:56:47 posle podne
Poruka od: Ljuba 29, 07, 2019, 18:28:58 posle podne
Izračunajte svoj ekološki otisak na
http://www.footprintcalculator.org/
Poruka od: tomicbanee 30, 07, 2019, 20:18:30 posle podne
brašnom i šiptarima sa Kosova i Metohije. Pao je i dobio
tri meseca zatvora, jer nije odao saradnike.
Šta mu je najteže palo?
Žena intelektualac i veoma cenjena u gradu.
E onda je neko rekao, neka ga mesec dana u dnevnom zatvorskom
boravku, ali da svako jutro na glavnoj ulici Grada bude istovaren
i da čisti trg i dve tri ulice okolo... a svi ga poznaju kao uvaženog
biznismena...
Znam da je živ i zdrav, ali evo već dvadeset godina posle toga se živ ne pojavljuje...
E to mi se čini da je prava kazna...
Poruka od: Sale Rea 13, 02, 2020, 15:35:50 posle podne
https://youtu.be/SP0NZdTOZsE
Послато са SM-N960F помоћу Тапатока
Poruka od: Drivee 13, 02, 2020, 15:58:35 posle podne
Poruka od: calypso2 14, 02, 2020, 07:11:51 pre podne
Šta napisati na ovu temu, a ostati u okvirima kulturnog pisanja, bez najtežih psovki, proklinjanja, vređanja, karakterisanja...Jednog naroda i vlasti koju zaslužuje.
Poruka od: Losmi 01, 06, 2022, 13:49:13 posle podne
Poruka od: LSI 01, 06, 2022, 16:46:20 posle podne
Шта човек да каже?
Наша брука је до неба велика али ми терамо по својем. Гледам јутрос, Милета на Фејсбуку пише о измету који пси, кућни љубимци, остављају за собом по целом граду. Изгледа да смо решили да се удавимо у говнима! Извините, могао сам да напишем и у фекалијама или у измету али био би то само још један леп еуфемизам а суштина би остала иста.
Добили смо и Београд на води, ево сад ће и Нови Сад на води а два највећа града у држави и на нашем делу Дунава немају системе за пречишћавање отпадних вода.
Пише у том тексту о постројењу у Великом Селу - пише колико ће коштати али и даље не пише а кад ће то да проради!
Срећом (наводнике додајте сами ако хоћете), добили смо новог старог председника. Ако је по ономе на шта је до сада обраћао пажњу, још ћемо се ми купати у оваквом Дунаву или у можда још загађенијем јер срања, да извините на изразу, све је више.
Ускоро (или мало касније) добићемо и нову владу и нови сазив Скупштине а да ли ћемо добити и датум када ће прорадити пречишћивачи воде - е, то ћемо тек да видимо (ако преживимо зиму).
Како год, срећа је што изгледа имамо урођени имунитет, као и све примитивне заједнице, па преживљавамо оно што други народи не би издржали.
Poruka od: Losmi 01, 06, 2022, 18:17:35 posle podne
Inace, ceo Savski kej preko puta Beograda na vodi je ociscen od splavova. Lako je uvesti red, kada postoji zelja. Sa druge strane, samo par km uzvodno Savom ljudi grade kuce na bunarima iz kojih se dobar deo Beograda snadbeva vodom.
Zaista ne znam koja je svest coveka da dodje i gradi kucu na nasipu bez ikakve dozvole, na vodoizvoristu.
Poruka od: calypso2 02, 06, 2022, 08:52:01 pre podne
Dunav ostaje svakako plav kao što je i bio ha stri h44
Da li znate koja je razlika između političara i državnika?
Državnik misli o budućim generacijama.
Političar misli o budućim izborima!
Procenite sami...Kraj vica!
Poruka od: LSI 05, 06, 2022, 08:07:52 pre podne
Државник ће, кад треба, загазити у говна, да их рашчисти, а политичар ће наставити да плива са говнима...
Делује ми да је то прави одговор на постављено питање.
Poruka od: BataVoja 06, 06, 2022, 09:41:54 pre podne
Poruka od: George 11, 06, 2022, 09:56:12 pre podne
https://www.blic.rs/vesti/novi-sad/begej-ce-napokon-biti-cist-u-zrenjaninu-pocinje-preciscivanje-otpadnih-voda/6ykdtv7
Poruka od: LSI 14, 06, 2022, 08:33:57 pre podne
Poruka od: dell_mare 14, 06, 2022, 09:50:24 pre podne
http://www.sepa.gov.rs/download/kvbg/izvestajAktuelni.pdf
Nije tako loše.
Poruka od: George 14, 06, 2022, 14:14:51 posle podne
A možda ti prečistači i postoje, samo je onaj Nemac u prethodnom članku bio neobavešten, pa propustio priliku da pliva u Beogradskom akvatoriju...
Sent from my YAL-L21 using Tapatalk
Poruka od: neptun 16, 06, 2022, 20:29:35 posle podne
Dunav je ove sezone bas prljav, Sava je daleko bolja.
. Ja ne verujem nista našim institucijama, a i verujem da ne postoji dobar deo njih ništa se na bi promenilo i niko ne bi primetio.
Poruka od: calypso2 17, 06, 2022, 08:02:47 pre podne
Poruka od: tomiša 26, 08, 2022, 08:57:15 pre podne
Poruka od: Bećar 26, 08, 2022, 15:16:37 posle podne
https://forum.beobuild.rs/threads/veliko-ratno-ostrvo-lido-zemun.144/page-43
https://nova.rs/vesti/drustvo/kanalizacija-se-u-beogradu-na-vise-od-30-mesta-uliva-u-dunav-i-savu/
Poruka od: marke 28, 08, 2022, 21:32:13 posle podne
U izvestaju koji je pratio komentar "Nemca" kaze se da se dnevno u Dunav ispusti 600 tona izmeta.
To nisam proverio ali sam pronasao da Dunavom u sekundi prodje kod Smedereva 2400m3 ili 2400 tona vode.
Ako podelite Dnevni protok na 20 sati (4 nocna sata malo njih sere) to znaci da u sekundi u proseku prodje Dunavom 8.3 Kg govana rastvorenih u 240000 litara (ili kilograma) vode.
Ako znamo da prosecno ljudsko govno ima 0.34 Kg onda na 240 tona vode prodju 24 prosecna govna.
Meni govno od 300 grama na deset tona vode deluje mnogo cistije od Ade Ciganlije, bazena ili Crnogorskog primorja.
Hvala"Nemcu" sto vise nije guzva na plazama.
umnik umnik umnik
Poruka od: marke 28, 08, 2022, 21:35:37 posle podne
Naravno ne tvrdim da je Dunav cist samo niko ne pominje ulje mazut i hemiju koju ispustaju u Dunav kojim se zaliva voce, povrce i lubenice na njivama koje kupujemo i jedemo vec se dize frka na narod koji preterano sere.
nutss roll4
Poruka od: George 29, 08, 2022, 08:16:36 pre podne
Poruka od: neptun 31, 08, 2022, 20:33:46 posle podne
Ja sam prestao brod da spustam u reku koliko mi se smucilo. Organizujemo se i odvucem ga na more u grcku i tamo provedemo veci deo leta. A tek kad se vratim ne mogu da gledam koliko je prljavo+ javasluka na obalama.
Poruka od: zankiki 12, 09, 2022, 14:24:05 posle podne
Poruka od: neptun 14, 09, 2022, 00:05:53 pre podne
Poruka od: marke 17, 09, 2022, 12:08:41 posle podne
Druge izvore zagadjenja, industrija i poljoprivreda su mnogo opasnije.
Poruka od: neptun 21, 09, 2022, 21:32:09 posle podne
Ima tu još lepih stvari, a onda se to sve prekrije slojem vlažnih maramica koje se ne raspadaju lako, a kod nas ljudi to bacaju u vc šolju.
Reka je prljava i to stasno i tu nema dileme, kakav god bio sastav prljavstine
Poruka od: marke 24, 09, 2022, 16:21:08 posle podne
Poruka od: neptun 28, 09, 2022, 15:53:01 posle podne
Slazem se 100% ali kao i obicno kod nas povika na vuka a lisice kokoske kradu. Hemijski otrovi i industriski otpad je mnogo vece zlo a ovo je samo skretanje teme. Samo jedan primer: Deponija u Vinci je na padini i cede se otrovi u Dunav...
To je pakao..ali tako je na sve strane..ja sam pre dve sezone zadnji put spustio jedrilicu u reku..na baricko adi smo jednom bili nekoliko dana..sa malom decom..tek sam posle uvideo koje je tamo zagadjenje od one fabrike pored.
To umesto da bude raj, usce Kolubare u Savu..da se tamo ide na kupanje,pecanje,da ima marina...tamo je most I autoput,bas je morao preko usca.
A kineska fabrika sipa u vodu i vazduh neverovatne količine zagadjenje.
Nocu se cuje iz fabrike nekakva tutnjava kao da grmi i ako sam bio sa druge strane Ade..
Isto je gde god da krenes. sto hemija sto govna.
Ja bih išao na djerdap ,npr na po nekoliko dana,da odvucem jedrilicu...ali dzaba.nema rampa,nema kran.nema ni marina...sto nije neophodno .
Sve u svemu nesto sam trenutno bas razočaran u reku. Možda me prodje.
Poruka od: neptun 28, 09, 2022, 15:54:43 posle podne
Poruka od: Bakara 28, 09, 2022, 17:26:29 posle podne
Poruka od: neptun 30, 09, 2022, 16:17:51 posle podne