Moja Ladja
Nautika opšta... => EKOLOGIJA => Temu započeo: Профа 01, 02, 2010, 23:58:21 posle podne
-
Међународни дан заштите мочвара
Међународни дан заштите мочвара (енг. World Wetlands Day) обележава се 2. фебруара на дан када је потписана Рамсарска конвенција 1971. године у Ирану. Први пут је обележен 1997. године. На овај дан државне институције, невладине организације и групе грађана сваке године организују различите активности како би подигли ниво свести о значају мочвара.
Рамсарска конвенција представља споразум националних влада који упоставља међународну сарадњу при заштити мочвара, њихових функција и биолошке разноврстности. Дан усвајања конвенције проглашен је Међународним даном заштите мочвара. Рамсарска конвенција данас укључује 159 држава, заштићено је 1847 мочвара и мочварних подручја чија укупна површина прекрива 181.365.679 хектара.
Списак наших мочвара које су уведене на листу Рамсарске конвенције:
• Обедска бара
• Лудашко језеро
• Стари Бегеј – Царска Бара
• Слано Копово
• Лабудово окно
• Пестерско поље
• Горње Подунавље
• Власина
• Засавица
навод Wikipedija
http://www.ramsar.org/ (http://www.ramsar.org/)
-
Обедска бара
Из Википедије, слободне енциклопедије
Подручје Обедске баре налази се у југоисточном Срему између насеља Купиново, Обреж, Грабовци и реке Саве, свега 40km западно од Београда. Уже подручје Обедске баре чини корито такозвана “Потковица” и виши део терена купинске греде такозвано “Копито”. Специјални резерват природе Обедска бара се простире на површини од 9820 хектара, а заштитна зона на 19 611 хектара.
Корито Обедске баре је остатак напуштеног корита Саве, чији главни ток сада тече јужније. Још пре 6000 година овде је протицала претеча реке Саве, а пре 4500 година њен споредни ток, да би се пре 2000 година формирала мртваја, од које је настала мочвара какву познајемо.
Обедска бара је повезана са реком Савом само током високих водостаја каналом Ревеница. Током ниских водостаја Саве вода отиче каналом Вок. Обедска бара се напаја водом и дотоком подземних вода и сливањем површинских вода са лесне заравни. Већина окана и бара пресуши у време сушних година и при крају лета.
-
Vec duze vremena razmisljam da obodjem Obedsku baru "na veslo".Nekada su se iznajmljivali cunovi kod Hotela .Dali neko zna nesto o tome,dali je to jos uvek moguce s obzirom da sam cuo da je sve u katastofalno losem stanju...
Ima li na forumu nekog iz blizine Kupinova ko to zna ?
-
Vec duze vremena razmisljam da obodjem Obedsku baru "na veslo".Nekada su se iznajmljivali cunovi kod Hotela .Dali neko zna nesto o tome,dali je to jos uvek moguce s obzirom da sam cuo da je sve u katastofalno losem stanju...
Ima li na forumu nekog iz blizine Kupinova ko to zna ?
http://vojvodinaonline.com/sr/detalji_smestaj.php?id=181&look= (http://vojvodinaonline.com/sr/detalji_smestaj.php?id=181&look=)
Dali radi,pitanje je!
-
fukcioniše pretprošle godine je lepo radilia štuka pa je celu sezonu bila frka za iznamljivanje čamaca moralo se dva tri dana ranije rezervisati mislim da sada nijeproblem da se iznajmi čamac
-
cim otopli mogli bi na put , mada ako nije zaledila a temperature bude iznad nule mozemo i pre...
-
pri kom vodostaju moze da se pridje camcem iz save?
-
Горње Подунавље
Горње Подунавље је специјални резерват природе који се налази у Војводини. Резерват је остатак некадашњих пространих плавних предела Подунавља. Чине га неколико одвојених целина: Моношторски рит, Апатински рит и подручја Штрпца, Козаре и Карапанџе. Налази се на алувијалној равни и алувијалној тераси леве обале Дунава, на надморским висинама од 80 до 88 m са израженим микрорељефом, непосредно од границе са Мађарском до Богојева у дужини од 64 km} и површини од 19,648 ха.Подручје резервата је скуп водених и копнених екосистема. Највећу површину резервата заузимају ритске плавне шуме. Овакви очувани изворни биотопи ретко где се могу срести у Европи. Заједно са десном обалом, плавним подручјем у Барањи у Хрватској познатом по Копачком риту и плавним подручјем Карапанџа у Мађарској чини природну целину.Геолошка грађа представљена је квартарним творевинама, које чине повлатни слој плиоценским седиментима. Земљишта су алувијално речни наноси, углавном рецентни свежи алувијум, на чијим деловима се сваке године врши ново таложење материјала приликом изливање Дунава. Јавља се и мочварно земљиште са слојем глеја у позадини, а на вишим деловима развијени су ритска црница и чернозем са флекама сланог земљишта. Дунав је својим током, заједно са својим рукавцима и поплавним водама дао основни печат Горњем Подунављу. Споро текући и завијајући гради рукавце, меандре, успорене токове, а разливајући се ритове, баре и мочваре. СРП "Горње Подунавље" је значајан центар биодиверзитета. На богатство биолошке разноврсности указује висок степен диверзитета вегетацијских типова, који је представљен са 156 различитих синтаксономских јединица у оквиру 14 класа, 18 редова, 32 свезе и 51 биљне заједнице, које изграђује преко 1,000 биљних врста. Део овог богатства се огледа и у присуству 55 врста риба, 11 врста водоземаца, 9 врста гмизаваца, 230 врста птица и 51 врсте сисара, као и огроман број бескичмењака, од којих се издваја фауна лептира са преко 60 врста дневних лептира.Због својих изузетних природних вредности Горње Подунавље је 1989. године проглашено за међународно значајно станиште птица (ИБА), саставни је део потенцијалног резервата биосфере Драва-Мура и налази се на списку потенцијалних влажних подручја за упис на листу Рамсарске конвенције.