Moja Ladja
Ribolov => O ribolovu, priboru, radnjama => Ribe naših reka, jezera, mora => Temu započeo: deda 27, 01, 2010, 12:31:50 posle podne
-
SOM
Max. dužina: i preko 2m..
Max. težina: i preko 200kg.
Vreme mresta: od maja do jula.
Opis i građa:
Najveća rečna riba kod nas, nakon morune, je som (Silurus glanis). On uopšte ne liči na svoje rođake u svetu. Ima veliku spljoštenu glavu i velika usta. Ima šest brkova od kojih su dva na gornjoj vilici i znatno su veći nego oni u donjoj. Još se razlikuje po tome što ima veoma kratko leđno peraje sa pet ili manje zrakova i po nedostatku masnog peraja. Veoma dugačko podrepno peraje siluridima služi kao glavno sredstvo za kretanje;ono je normalno odvojeno od repnog peraja. Trbušna peraja su mala i neupadljiva. Koža im je glatka i bez krljušti, ali su im peraja često ojačana koštanim bodljama koje predstavljaju izuzetno odbrambeno oružje. Sličnost između silurida i klarida jeste odsutnost bodlje ispred leđnog peraja. Voli mirne ili sporotekuce muljevite vode i tu se i najradije zadržava. Svaštojed je a glavnu hranu čine ribe, žabe, rakovi, sisari, a lovi i ptice koje se nadu na vodi ili u vodi gde živi. Zabeleženo je mnogo slučajeva da je lovio patke i guske. Lovi uglavnom noću, ali i danju ne propušta zgodnu priliku da nesto pojede ako naleti.
Navike, stanište, rasprostranjenost:
Veoma česta veličina soma u našim vodama je jedan metar i težina 10 kilograma, a love se i nešto veci primerci. Zabeleženo je da je u Odri ulovljen som dugačak 5 metara a težak 400 kilograma. Kod nas je zabeležen slučaj da je u Dunavu kod Apatina 1958. godine ulovljen som težak 208 kilograma na stari alaski nacin.
Razmnožavanje:
Mresti se u maju i junu, ali najcešće sredinom maja i početkom juna, mada može da se desi da se mresti čak i u julu. Sve ovo zavisi od temperature vode koja treba da bude od 19 do 24 stepena i naravno od ostalih uslova, kao što je mesto i drugo. Mreste se u parovima. Ženka prethodno napravi gnezdo veličine 1x1 metar i visine oko 75 cm i tu položi ikru. Mužjak oplodi ikru a ženka ostaje i čuva je dok se mali ne izlegu. Gnezdo napravi od drakusine ili nekog drugog sitnog materijala i tu položi od 16 000 do 17 000 jaja a po nekima od 11 000 do 48 000 komada ikre u zavisnosti od veličine ženke. Ikra je lepljiva i lepi se za materijal od kojeg je gnezdo napravljeno, pa je ženka u mogućnosti da ih čuva dok se ne izlegu. Rastu brzo i već prve godine dostignu dužinu od 20cm. Somovi imaju manje reproduktivne sposobnosti nego druge ribe, pa zbog toga preuzimaju veoma opsežne mere roditeljske brige kako bi smanjili smrtnost u početnoj fazi rasta.
Mamci i pribor za lov:
Som se može loviti na mnogo načina, i raznim udičarskim alatima. Sportski ribolovci ga mogu loviti samo sa udicama. Među udičarske alate spada i bućka. To je vrlo interesantan i atraktivan način lova na soma. Najbolja sezona za lov soma je juli i avgust, a ribari kažu da počinje da jede kad cveta jorgovan. Kao mamac se može koristiti takoreći sve, a love ga čak i na komad sapuna. Najčešći je mamac crna glista, pijavica, durbak, rovac, riba ili parce, žaba, a ribari kažu da je od svega najbolji manić. Kažu: koliko imaš manica, toliko ceš somova uloviti. Znamo da je manić riba koja se može uloviti samo u zimskim mesecima, a som se zimi baš ne lovi, pa ga ribari čuvaju u barkama ili na drugi način dok ne počne sezona lova na soma. Kada se lovi bućkom upotrebljava se uglavnom rovac mada može da se upotrebi i nešto drugo.
Izgled bućke
To je, ustvari, jedno parče drveta obrađeno tako da sa jednog kraja ima rukohvat koji se nastavlja delom koji je potpuno pljosnat i na kraju se naglo završava sa proširenjem u obliku potkovice. Ovom "potkovicom" se udara o vodu i stvara se specifičan zvuk koji izaziva soma i pokreće ga u akciju. Sastavni deo bućke je još i parče kanapa koje sa jedne strane ima omču gde se vezuje dugački kanap, a sa druge strane se vezuje veća udica i jača, iznad koje se pravi crvena kićanka. Na kanap iznad kićanke se naniže dvadestetak komada olova veličine i oblika spljoštenog klikera, a na udicu komad sunđera tako da pokrije vrat udice. Kada se lovi, ovaj deo bućke se vezuje omčom na jedan dugačak i jak kanap za čiji drugi kraj se veže veća prazna plastična kanta. Ovo se radi zbog toga ako se ulovi neki veći som koji ne može da se zadrži.
U novije doba varalicom
Som se uspešno moze loviti i varalicom. Za lov soma varalicom mora se upotrbljavati jak pribor i dobre varalice. Kod nas na jezeru Ada-ciganlija na Savi je ulovljeno dosta somova na taj način. Som se uspešno može loviti varalicom i na tekućim vodama. Što se tiče naseljenosti soma u Dunavu njegova brojnost je zadovoljavajuća.
Svaku ribu pa i soma možete uloviti tamo gde mu se najmanje nadate i kada se najmanje nadate. Pravila ne postoje, pa je zato nezahvalno bilo koga upućivati na određene terene. Osnovno je znati da određena vrsta živi u nekim vodama i gde se najradije zadržava, a ostalo je sreća i upornost. Mnogo pomaže znanje i iskustvo, ali sreća je sreća.
-
BUCKA
Bućka spada u ploveće udičarske alate sa jednom udicom. Služi za lov somova i koristi se leti, pri niskom vodostaju i bistroj vodi. Sastoji se iz dvaju delova: drvenog ili metalnog, kojim se proizvodi zvuk (bućka, bućkalo) i kanapa sa udicom na kome se nalazi od 12 do 20 komada olovnih kuglica, težine 150-300g. Iznad udice nalazi se crvena lićanka. Kao mamac se koristi rovac, pijavica, školjka durbak i dr. Ravnomernim udaranjem bućke po površini vode proizvodi se zvuk, kao kad som negde na površini vode uzima hranu. To mami ostale somove i oni se prikupljaju, napadajući udicu sa mamcem.
OBALSKI STRUK
Strukovi imaju od 300 do 1200 udica na glavnom kanapu - tabanu, za koji su pričvršćene udice pomoću putila, a na odstojanju od 2 do 2.5 metara. Veliki struk ima oko 3 km dužine. Postavlja se niz maticu reke i na početku i na kraju ima po jedan veliki kamen, a na svakih 20-30 udica manje opterećenje od kamena ili olova. Na početku strukak vezana je tikva ili plovak, radi obeležavanja mesta na kojem je bačen struk. Strukovi se mamče glistama, pijavicama, živim ribicama, larvama vodenog cveta, žabama, sirom (kačkavaljem), čak i sapunom. Na strukovima se love kečige, mrene i razne vrste grabljivica i to u toplo doba godine, kada je vodostaj nizak i voda bistrasize]
-
Sa ribolovom pomocu struka ne mogu se sloziti.Tim alatom sam dosta lovio i veliki sam
protivnik strukova od par stpotina do par hiljada udica.
Po meni je najbolji struk (za dunav) od 20 udica na rastojanju od 4m.Sa njime se lako
barata,i sa vise takvih pokrije se velika teritorija.
-
Pre desetak godina sam prisustvovao i pomagao u ostrenju udica i punjenju struka.Bilo je svega crne gliste najvise,durdubaka i nesto malo rovaca.Negde oko 19:00 smo ga spustali(ja sam uglavnom statirao)a Aca Zvrca iz D.Milanovca je spustao struk u vodu.Bilo je oko 200 udica na tom struku.Spustao ga je malo iznad Trkuljine galerije u kazanu blize rumunskoj strani,rekao mi je da je tu matica.Prenocili smo ujak,Zvrca i ja u Zvrcinom kampu uz logorsku vatru i glasove divljih zivotinja(tad sam prvi put cuo za puha i kako skici).Ujutru posle dorucka smo isli da vidimo sta se uhvatilo.Bio je jedan oko desetak kg jedan oko 5kg i dva manja.Aca Zvrca je bio zadovoljan ulovom mada kako kaze bilo je komada i preko 50 kg sto je i moguce (mada dok ne vidim ne verujem).
-
lepa tema deda , mada se neslazem sa tobom sto sve to tako detaljno izlazes jer pored tebe i svi ostali komentari su sa DUNAVA opet ce ovi sa bare save da nam nesto bajaju.Mora se njima to naplatiti nevalja ih vise puniti informacijama jer oni posle ispadose pecarosi na DUNAVSKO znanje.
-
lepa tema deda , mada se neslazem sa tobom sto sve to tako detaljno izlazes jer pored tebe i svi ostali komentari su sa DUNAVA opet ce ovi sa bare save da nam nesto bajaju.Mora se njima to naplatiti nevalja ih vise puniti informacijama jer oni posle ispadose pecarosi na DUNAVSKO znanje.
deda samo rokaj , ne daj se omesti... za savu je od vajkada bio plovak...
...izes reku koja Djerdap nema..
-
Osta samo pozuteli papir na kome su nekada bili zabelezeni ulovi sa Dunava.Neracunam one sarane od skora.
-
sala na stranu . moja iskustva su sledeca sve je manje vise relativno ali 0d 14h do 17h rezultate sam bolje imao na velikim dubinama (malte ne na samom plovnom putu) a udarno je od 19h do 23h dubine od 5 do 8m i to gde narvno tereni naglo menaju dubinu pa na onoj plicoj zaravni.Sto se tice mamaca svakakve kombinacije sam probao ali je rovac najbolja varijanta solo 2-3kom ili u sendvicu sa durdubkom.Za one koji neznaju pricam o potezu DUNAVA od batajnice do lida zemun.
-
Rade moras da platis pivo da ti overimo taj zuti papir inace bices i dalje mokar u Dunavu.Naravno dedi sok.
-
Nisam buckaros iako sam nekoliko puta bezuspesno pokusavao da izbuckam nekog brku,najveci za sada je dosao na dubinku,mamac kolacic za soma tj. mix crna glista,durdubak i rovac.Mesto usce Save u Dunav imao 20 kg.Datum imate na slikama
-
Kad smo vec kod soma!!!
Som pojeo našeg šarana
RIBA iz srpskih ribnjaka, jezera i reka, grubo govoreći, zadovoljava tek trećinu potreba tržišta. Godišnje se proizvede i ulovi oko 11.000 tona, a za to vreme Srbi pojedu najmanje 35.000 tona ove namirnice. Mimo svake logike, posle jeka posne sezone, kada se ona najviše troši - u ribnjacima i dalje plivaju neprodati šarani i pastrmke. Do trpeze nisu stigli zbog krize, ali i fileta egzotičnog istočnog "rođaka" - vijetnamskog soma iz Mekonga.
Srbija godišnje uveze ribu i prerađevina od ribe u vrednosti od skoro 100 miliona dolara. Samo za stranu ribu tokom 2009. dali smo 41 milion dolara, što je četiri odsto više nego prethodne godine.
- Ne znam kako stoje stvari kod ostalih, ali mi još imamo šarana - kaže Nenad Radulović, direktor ribarskog gazdinstva "Ečka". - Na to je uticao nekontrolisan uvoz ribe. Mišljenja o kvalitetu vijetnamskog soma su podeljena. Neki tvrde da je ispravan, a drugi opet podsećaju da Mekong spada u deset najzagađenijih tokova na svetu. Kod nas Institut za higijenu i tehnologiju mesa Srbije već dve i po godine kontroliše prisustvo štetnih materija i imamo ih 10.000 puta manje od dozvoljenog.
Fileti vijetnamskog soma, popularne "pange" sudeći prema prometu u našim ribarnicama, veoma su traženi kod naših sugrađana. Tako, recimo, u prestonici podjednaka je potrošnja ovog uvoznog specijaliteta, jer podjednake su količine šarana, pastrmke i vijetnamskog soma koje se najčešće pazare.
- Urađene su sve neophodne hemijske analize, tako da je ova riba ispravna - tvrdi Gordana Gašparević, direktor maloprodaje "Ribarstva Beograd". - Svako pakovanje "pange" u našima trgovinama ima pečat Evropske unije, tamo je sproveden kompletan laboratorijski pregled, a ovu vrstu ribe nabvaljamo iz Nemačke. Ukupno gledano na tržištu Srbije, ipak, više se troši šaran, pa je i procenat prodaje u tom slučaju daleko veći.
U Privrednoj komori Srbije kažu da je jedan od razloga što srpskom ribarstvu ne ide najbolje to što nemamo Upravu koja se bavi njegovim razvojem.
- Prvobitni Zakon o ribarstvu je stavljen van snage, a nasledili su ga Zakon o očuvanju ribljeg fonda, koji nema razvojni karakter - objašnjava Mirjana Miščević, sekretar Grupacije za ribarstvo PKS. - Zakon o stočarstvu koji u svom sastavu ima gajenje riba u ribnjacima nije još upotpunjen sa podzakonskim aktima. Zasad ne postoji Fond za ribarstvo koji pokriva celu teritoriju Republike Srbije.
U PKS podsećaju da je uvoz ribe u Srbiju slobodan. Nije ga moguće sprečiti.
VARKA U TEŽINI
U ribarnicama "Beograd" ističu da uvoze "pangu" samo sa 10 odsto "glazure". Znači da je sa tom količinom (10 odsto od ukupne količine) vode preliven, pa zamrznut som. Kutija od kilograma, dakle, moralo bi da se prodaje bruto 1,1 kilogram.Ima, međutim, prodavaca, koji nude sa 20 i 27 odsto glazure, pa se tako dobija manja količina riba kada se odrmzne.
-
jedina pozitivna stvar u ovoj prici je da ce se Som manje loviti a vise kupovati , pa makar u zanemarljivom procentu....
Sto bi rekao Trajan "de gustibus non disputandum est" ( O ukusima ne treba raspravljati) .. meni licno je domaci Som deset liga ispred Vijetnamca....
-
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Riba-losha-za-Evropu-dobra-za-Srbiju.lt.html (http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Riba-losha-za-Evropu-dobra-za-Srbiju.lt.html)
sta reci....
-
Ribolov (http://www.youtube.com/watch?v=1XShCgZYBjM#)
-
Eto jos niko nije dozvolio da se taj africki som gaji u Srbiji jer postoji mogucnost da se prelije u Dunav, ali cim neko izburgija nacin da sebi strpa u dzep odredjeni procenat eto ga i u Dunavu. Verovatno ce se tada nesto zapracakati i u dedinom i kapetanovim camcu. :)
-
To smo čekali!
Stiže proleće, Dunav je 8.5C, ide talas od 100-150cm.
Ovo ga mora pokrenuti.
Spremajte mamce i na vodu!
-
U pokretu i pun ikre!!Kao i vecina ribe u Dunavu!!
Taman da saceka ovaj nadolazak i da se izmresti!!
-
Pa nije baš u pokretu, ali sad će biti.
To što se poneki som upeca, je isto kao ona "Jedna lasta ne čini proleće", tako i upecan som.
Potkačene ne spominjem.
Činjenica je da je sva riba puna ikre, ali nigde ne piše da je zabranjen za pecanje, a slobodna interpertacija C&R je volja svakog ponaosob.
Ko je stariji: Jaje ili Pile je večita dilema.
Uhvaćena riba pred mrest i u septembru se svodi na isto.
Zato postoji zabrana ZA VREME mresta, kao i minimalne i maksimalne mere.
Ko sve to poštuje. :good: :friends:
Uhvaćen je i kod nas jedan od 20+, ne znam detalje, ali saznaću ovih dana. :smile:
-
nijedna riba nejede kad se mresti tako da je zabrana ribolova u vreme mresta totalna glupost.
treba zabraniti posle mresta kad ogladni i jede ko blesava :)
-
ček,ček..... kakav som na 5 stepeni vode.... o čemu mi ovde pričamo.....
po meni pre 12 stepeni nema priče o pecanju, osim slučajnih ulova..... govorim o somu....
-
Govorimo o somu , naravno!!Moj komsija ribar ima ih maltene svaki dan u mrezi u zadnjih desetak dana!!Nisu krupni od 3-5 kg. ali su somovi!!!Dal pred zemljotres ili nesto drugo tek promrdali su!
-
Soma u mreži i na udici ne bih stavljao u isti koš.
A da je Novus u pravu to jeste, svaka riba posle mresta dobro papa.
Danas je zakon takav kakav jeste, glup ili ne, neka pauza u ribolovu daje šansu somu da malo predahne.
Odnosno za taj period ne bi smelo da se lovi, pa "statistički" gledano, to je ipak neko smanjenje izlova u nekom periodu.
-
Zanimljiv video o Džigovanju soma.
Obratite pažnju na štap u momentu udarca. :)
http://www.silure-attitude.fr/baroudeurs-de-la-seine/baroudesquement-leurres-dp5 (http://www.silure-attitude.fr/baroudeurs-de-la-seine/baroudesquement-leurres-dp5)
-
cini mi se da nije direktan link
-
Link je na stranicu na kojoj je video.
Zimsko pecanje soma na Seni!
Ali nije obično zimsko nego kad Sena plavi zimi!
Extra video!
Extra ulovi!
-
miso radi link samo malo skroluj starnu i klikni na ekran
-
Evo jednog kapitalca iz starih vremena, ulovljen kod Ade Huje.
-
evo jedan od kolege sa drave, ovogodisnji....235 cm 84 kg dosao na rapalu od 8 cm....
(http://i55.tinypic.com/2cnha2d.jpg)
-
Ja sam ga imao na stapu prosle godine na uscu Tamisa u Dunav pola sata i nisam mogao da ga izvucem... :suicide:
-
Pre neki dan, kolegu je vukao 300m i otišao.
Meni uzeo kao panj i posle 5 sekundi pustio. (u blizini nema ni grančica :nono: )
Som je riba, ostalo su mamci. :)
:drinks:
-
Da sam se setio pa da fotkam ove od juce,da vas podsetim kako som izgleda :)
-
U neznanju ja letos dadoh silne pare za rovce i durdubake, a mogao sa da navatam golubove oko spomenika. sajkaca
A dobar im je i ugao snimanja. clap
Breaching Catfish (http://www.youtube.com/watch?v=g1y7ASI3ZkQ#)
-
Wels catfish Jaisalmer, India (http://www.youtube.com/watch?v=hRaDB1CPo4M#)
-
18. 5. 2013. oko 15 h - Jezero Covic Polje - jedno 30 kg. skroz od prilike mjereno ...radi poredjenja Veljko ima oko 95 kg (to je ovaj som sto stoji) ffff