Moja Ladja
E, ovako treba... => Nautička industrija => Temu započeo: zankiki 20, 09, 2017, 14:04:24 posle podne
-
Da li je neko čuo sa ovako nešto?
(http://i68.tinypic.com/5ur4so.jpg)
(http://i66.tinypic.com/2qautlk.jpg)
-
Покушаћу да дам један мало опширнији одговор у нади да би могло бити занимљиво ширем кругу. Због опширности, одговор ћу поделити у неколико порука.
За припрему текста искористио сам делове објављене у часопису Сејлинг тудеј (Sailing Today - Једрење данас) чији су потписници Ема Бамфорд (Ema Bamford) жена која је више пута препловила океан и Сем Фортескју (Sam Fortescue), уредник часописа.
Да објасним још нешто: енглески израз "антифаулинг" (antifouling) код нас се често не преводи и у продавницама купујемо "антифаулинг боје. Иначе, тај израз - фаулинг (fouling) би се могао превести као "обрастање" па сам и сам у тексту негде користио један, а негде други израз - извињавам се због тога али тако ми је било лакше него да прерађујем реченице или да пишем "противобрастајућа боја".
Због нових, све строжих захтева за заштиту животне средине развијају се нови производи за заштиту корита од обрастања. Има ту свега, од бакра до коже морског пса.
БИОЦИДИ
Они представљају најчешћи облик антифаулинга. У основи, активни елемент се ослобађа из боје или епокси смоле, покривајући мајушне споре и полипе који покушавају да се прилепе. Много година ТБТ (трибутиленско једињење калаја) био је референтни производ за то, док људи нису схватили да је имао штетно дејство на рибљу млађ и да је младе мужјаке претварао у женке. Данашња једињења раде на сличан начин али уз мање штетно деловање на околину.
Бакар – сад доступан
Ту постоји низ производа, од традиционалних антифаулинг боја до новијих третмана у присуству бакра.
Ради дуготрајнијег деловања, произвођачи мељу бакар до фине прашине и суспендују га у епокси смолу за наношење на корито. Бакар из епоксида оксидује полако у контакту с морском водом, што спречава обрастање. Током времена, бакар оксид деградира и претвара се у бакар хидрохлорид, који је нестабилан и лако се испира при кретању корита, односећи и нежељене наслаге са собом.
Фуранони морске траве – на цртаћој табли
Из низа раритетних идеја изронилo је истраживање које је за полазиште имало природну одбрану од обрастања. Аустралијски научници су идентификовали једињења које су назвали фуранони, које производи црвена морска трава, која спречавају друга морска бића да се приљубе. Делују тако што не дозвољавају бактеријама да се нагомилавају и започну процес обрастања.
Остао је проблем кратког трајања заштите и његова ограничена јачина.
Други један приступ такође долази од стране истраживача из Новог Јужног Велса који су развили боју која садржи бактерије које имају слично деловање као и фуранони.
-
Смеша бакра и сребра – доступно сад
Нов у Европи, овај производ је развијен у француској фирми Килфаулинг (Killfouling). Ради се о смеши чистог бакра и сребра у хибридној епоксидној смоли. Творци кажу да сребро делује на микробе и бактерије који формирају танку пресвлаку на кориту и стварају подлогу за веће организме. У међувремену бакар је ефикаснији против рачића.
Тестови су показали употребљивост у трајању до шест година, а у теорији до 10 година. Предност у односу на класичан бакарни антифаулинг производ је што се наноси у само једном слоју, али није погодан за алуминијумска корита.
-
Селектоп (Selectope)– у производњи
Ово је један генијалан производ шведског произвођача који је у фази савладавања последњих регулаторних препрека у ЕУ. Његов главни састојак је ветеринарски лек звани медетомидин, који делује стимулишући рефлекс одбијања ларви рачића, спречавајући их да се причврсте уз корито. Потребна је веома ниска концентрација, тако да се Селектоп може користити као састојак у другим бродским бојама у којима има и бакарних биоцида. Компанија која га производи планира да га пласира на тржиште јахти.
-
Ензими – на цртаћој табли
Хемпел експериментише с ензимским једињењем за антифаулинг боjу које раствара „лепак“ који организми користе да би се залепили за корито. Патентирано је али још није комерцијализовано.
Dow Sea-Nine – расположиво
Sea-Nine (си-девет) је одговор хемијског гиганта Дау (Dow) за нискотоксичне биоциде у бродским бојама. Активни састојак није нов, али начин на који се ослобађа јесте, продужавајући време корисног деловања с првобитних шест месеци до неколико година. То је ефикасан антифаулинг агенс, али распада се на мање штетне састојке веома брзо након што напусти корито па представља низак ризик за морске животиње.
Си-најн није предвиђен за наношење системом „уради сам“, па ћете се морати договарати с оближњим радионицама и бродоградилиштима.
-
ПРЕМАЗИ ЗА ОСЛОБАЂАЊЕ ОД НАНОСА
Други приступ антифаулингу су премази који делују помало као наноси за које се ништа не лепи, попут премаза у тигањима, чија структура спречава обрастање корита.
SLIPS (проклизавање) – на цртаћој табли
СЛИПС је биометријски премаз који ствара површину без фрикције.
Опет је у раној фази развоја СЛИПС инсипирисан биљкама месождеркама. Киша која пада на лист биљке претвара његову чврсту површину у микроскопски дебело „море“ од воде, тако да инсекти клизе у уста биљке. Код синтетичког производа, површина се добија од микроскопски малих жилица и лепљивог ткања између њих.
Америчка биотехнолошка компанија иза СЛИПСа имала је добре резултате тестирања на таблама уроњеним у Бостонски залив у трајању од шест месеци.
Сад траже партнера да би идеју представили поморском сектору.
-
Силикон – расположиво сад
Смеша силикон хидро гела (флуоро-полимер, као Тефлон) даје овом производу особине воде. Морски организми могу формирати само веома слабе везе с коритом и чак и најмањи покрет кроз воду доводи до њиховог одвајања. Ако нешто и преостане, веома лако се испира.
Два премаза су потребна прве године, на голо, припремљено корито, али један премаз је потребан затим, или ако је чамац изван воде дуже од месец дана.
Thorn-D (Торн-Де) – у производњи
Ова самолепљива фолија лепи се на корито и представља физичку баријеру фаулингу. Фолија је прекривена кратким влакнима која лелујају у води и спречавају организме да се приљубе.
Увелико примењена у рибњацима, идеја је била да се проба на чамцима, где се показала ефикасном у периоду од бар пет година. Постоје планови да се уђе у тржиште јахти у наредним годинама.
-
Sharklet (Шарклет) – на цртаћој табли
Приказ делића коже морског пса на електронском микроскопу и синтетички еквивалент (доња слика) показују како делићи нано величине одбијају обрастање.
Амерички научник радећи за Истраживачку канцеларију морнарице, приметио је да је бактеријама скоро немогуће да се приљубе уз површину, што спречава формирање био-муља које претходи тежем обрастању. Иако је развијена за хируршке потребе, технологија је примењена и у поморском сектору и у стварности успева да смањи привлачење у односу на глатке површине. Међутим, постоје неки докази да зелена морска трава има споре које су довољно мале да се убаце између ивица.
-
Ето, Занкики, да закључим овај мало шири одговор на постављено питање.
Да, то није шарена лажа. То је производ нове генерације. Нисам чуо да је то неко увезао код нас. Не знам колико може да кошта. Видим да ови из огласа наводе како њихови специјалисти лепе фолију на корито - тако се више пара заради.
Ту је важно да се површина чамца веома добро очисти и ошмиргла најфинијом шмирглом. Мислим да није потребан никакав посебан прајмер (нисам сигуран) али је важно да се истисне сав ваздух испод ње и да се фолија преклапа преко фолије.
То је сигурно добра заштита у дугом периоду, међутим, питам се шта се дешава кад чамац наседне на песак, шљунак, на неку грану...?
Знам, дешава се то и овако, па се огули антиалгин на том месту, међутим, питање сам поставио више зато што не знам колико је фолија отпорна на таква искушења.
Толико од мене.
-
Ето, Занкики, да закључим овај мало шири одговор на постављено питање.
Да, то није шарена лажа. То је производ нове генерације. Нисам чуо да је то неко увезао код нас. Не знам колико може да кошта. Видим да ови из огласа наводе како њихови специјалисти лепе фолију на корито - тако се више пара заради.
Ту је важно да се површина чамца веома добро очисти и ошмиргла најфинијом шмирглом. Мислим да није потребан никакав посебан прајмер (нисам сигуран) али је важно да се истисне сав ваздух испод ње и да се фолија преклапа преко фолије.
То је сигурно добра заштита у дугом периоду, међутим, питам се шта се дешава кад чамац наседне на песак, шљунак, на неку грану...?
Знам, дешава се то и овако, па се огули антиалгин на том месту, међутим, питање сам поставио више зато што не знам колико је фолија отпорна на таква искушења.
Толико од мене.
LSI, hvala na prevodu i trudu, ali zar nije bilo jednostavnije i lakse napisati samo poslednju poruku?
NIje da manje cenim Vas trud, samo nisam siguran koliko ljudi procita sve poruke, mada mozda je i jedan covek dovoljan da bi vi ispunili postigli zeljeno...
-
СТГ (Горанче?), наравно да сам могао да одговорим само том последњом поруком.
Али зар не мислите да овај форум посећује много различитих људи и да немају сви могућност да сазнају све што их занима? Зар није баш овај форум место на коме би могли такве ствари да пронађу?
Помислио сам да је Занкикијева порука добар повод да се на тему заштите од обрастања напише мало више и на тај начин сви мало проширимо знање.
Наравно, има оних које такве ствари не интересују па их неће ни читати. Ја немам проблем с тим.
Мени није представљало никакав проблем да све то напишем, па ко прочита и ко не прочита, како кажу наши људи...
-
Bravo, nisam ni mislio da cete nesto drugacije reci, tj napisati.
Kako god bilo, jos jednom hvala na ozbiljnom pisaniju na ovu temu.
I da, samo ime na forumu izgleda i nije toliko bitno dokle god se prepoznajemo po nacinu pisanja. hi
-
Kolega LSI čestitam na temeljnom objašnjenju , pošto ima i nas koji bismo i da naučimo ono što ne znamo a nije nas sramota da to priznamo- čovek se uči dok je živ- uzgred dal ne mislite da je vreme da prestanemo sa persiranjem pošto se čitamo godinama a i ja sam malo vremešniji- čika Čarli