Pre, sada već, dve godine Republika Srbija dobila je uredbu Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja kojom se firme i preduzetnici obavezuju da plaćaju ekološku taksu za sve količine proizvedenog otpada.
U jednom delu, ova uredba bavi se i problemom vezanim za proizvodnju plastičnih kesa za prodavnice - tregerica.
Svima nama koji smo prijatelji prirode i koji se trudimo da provodimo vreme na vodi i na obalama naših reka i kanala, uživanje kvare hiljade i hiljade odbačenih kesa koje vise kao neke zastavice sa grana i koje se motaju po travi i pesku.
Znamo da se ovom problemu prilazi na razne načine, pa je čak bilo i pokušaja u nekim sredinama da se donesu odluke o zabrani proizvodnje ovih kesa.
A rešenje ovog problema postoji i ono je realno moguće i kod nas u Srbiji.
Zahvaljujući dobrom pristupu i razumevanju u pomenutom Ministarstvu doneta su pravila koja su konačno stupila na snagu i od početka ove godine proizvodjači kesa tregerica imaju mogućnost da biraju:
- da rade na način na koji su radili i pre i da plaćaju taksu u visini od oko 200 evra po toni proizvedenih kesa,
- da u svoje kese dodaju specijalni aditiv koji će kese učiniti okso-biorazgradivim i da plaćaju taksu od svega 10 evra po toni proizvedeni kesa,
- da kese proizvode od biopolimera i da ne plaćaju taksu.
Zašto sve ovo pišem?
Zato što verujem da je i to tema kojom bi Vaš sajt mogao da se pozabavi.
Kao što vidite, u ovom tekstu nigde nisam pomenuo da se moja firma bavi distribucijom pomenutog aditiva, niti sam pomenuo naziv tog aditiva, iako je to pravilima ovog foruma dozvoljeno.
Ako se jednog dana odlučimo da kao firma reklamiramo svoj rad i svoje proizvode na ovom forumu onda ćemo dati i te podatke.
Moja je želja da ukažem na nešto što je postalo realnost u našoj sredini.
Skloni smo da ponavljamo kako u našoj zemlji ništa ne valja i kako nema nade, a to nije sasvim tačno.
Ovo o čemu pišem, upravo je primer koji pokazuje suprotno.
Dodatkom pomenutog aditiva, kese koje se u prirodi spontano razgradjuju u periodu dužem od stotinu, a postoje tvrdnje da je period raspada duži i od 400 godina, menjaju svoje osobine i počinju da se razgradjuju nakon nekoliko meseci od dana kada su proizvedene, a pretvaraju se u humus, ugljen dioksid i vodu u periodu kraćem od pet godina. Na ovaj način, dat je doprinos nastojanju da ovo ruglo koje vidimo na sve strane oko nas, nestane i da svi živimo lepše. Na tržištu postoji više proizvodjača ovakvih aditiva - neki su uspešniji i delotvorniji, neki su skuplji, neki jevtiniji ali svi će pomoći da nam obale i prostori oko načih kuća i zgrada budu čistiji, a u radnjama ćemo i dalje moći da pakujemo kupljene namirnice kao i do sada.
Ukoliko postoji interes od strane urednika sajta ili postoji interes od strane članova ovog foruma, mogao bih da napišem mnogo više o svemu ovome i da na taj način doprinesemo širenju informacije o tome da se nešto radi, da se nešto menja nabolje.
Želim Vam uspešan rad sajta, mnogo poseta i pozdravljam svaki doprinos očuvanju i zaštiti životne sredine.
