Из летописних извора нам је познато да је први поход на Цариград и на Дунав 527-565. г. наше ере у доба цара Јустинијана I и покушај да тамо остане извео кијевски кнез Киј са својом браћом Шчеком, Хоривом и њиховом сестром Либед, чак је саградио град Кијевец, али им месни живаљ није дозволио миран боравак, те је зато мирољубиви Киј морао да се врати и оснује утврђење на Дњепру, које је касније постало „мајка рускихг радова" Кијев, што је још у I веку н.е. прорекао Свети апостол Андреј путујући кроз те земље: „На овим ће горама засјати благодат Божја".
Потом, пошто је до ногу потукао Хазарски каганат, велики руски ратоборни кнез Свјатослав, син Олге, пожелео је да освоји свакојаким изобиљем благодатне подунавске земље. Пошто је покорио Бугарску, није му пошло за руком да је задржи против Византије која га је изневерила, и његов архиплан преношења престонице Старе Руске на Перејаслављ није остварен.
И једино с именом Кнеза Владимира долази до сасвим нових облика сарадње словенских земаља са дотичном облашћу.
Стара Руска, која је свету православну хришћанску веру и крштење примила од Византије, испрва није имала сопствене мајсторе за црквене уметности те је зато позивала веште појце, неимаре, брзописце, преписиваче књига, иконописце и многе друге занатлије, ствараоце и зналце, неопходне за ширење Хришћанства, из Православних словенских земаља које су читав век раније просветили Свети Ћирило и Методије. Те земље су, већ преузевши из Византије речена знања и занате, научиле да црквену уметност самостално оваплоћују у свом словенском карактеру и у својој отаџбини. Такве земље су биле Бугарска и Србија.
У 10. веку н.е. је читаво мноштво староруских лађа бродило свим рекама и морима на све стране света, не само ради плодне трговине, него и ради допремања кући најбољих узора хришћанске културе, украшавајући Цркве које су с великом љубављу у свим руским градовима подизали благоверни кнежеви и бољари-кнежеви намесници.
Књигољубље је постало важна обавезна наука коју је утемељио Велики Равноапостолски кнез Владимир, организовавши прву специјалну школу у Руској за кнежевске отроке за 300 деце у Кијеву при кнежевском подворју у Берестову. Кнежевске књижнице стално попуњаване новим и новим књигама постајале су велика спремишта божанских сазнања. Кнез Јарослав Мудри, син кнеза Владимира, тако је и васпитан да је постао не само достојан наследник оснивача Свете Русије, него и настављач Просветитељства.
Легенда Експедиције Одмах после покрштавања Кијевљана и Новгорођана, Свети Кнез Владимир се саветује са својом дружином - како да организује обучавање кнежевских отрока књишкој науци? Пала је следећа одлука: по указу Кнеза се најбољи и најразборитији отроци из разних породица свих сталежа морају одводити да посебно живе у Кнежевском подворју и тамо се обучавају писмености, наукама, уметностима, борилачкој вештини, језицима, дипломатији и свему ономе што је потребно да се постане прави образован и снажан човек, способан да послужи на добробит своје хришћанске отаџбине у државном интересу националног развоја. Како би обезбедио словенске преводе светих књига за ту школу, Кнез је наложио своме ујаку Добрињи, намеснику Новгородском, да сагради три лађе на руском северу, напуни их ваљаном робом од новгородских трговаца, опреми најбоље ратнике, пошто провери њихову борилачку вештину и умешност, како би прошли кроз опасне земље Печенега, победили мрске гусаре и неповређени ушли у Дунав, где морају проћи дуж свих важних градова, откупити књиге робом, а у Београду подарити благоверном Српском кнезу Јовану Владимиру лађу „Славјана" пуну богате робе у замену за веште црквене уметнике, појце, неимаре и преписиваче књига. На двема лађама „Витез" и „Храбр" да се врате у Кијев и безбедно допреме драгоцени „терет" из своје далеке руске отаџбине, где су некада давно Руси-Словени напустили своју браћу Србе и отишли на север у варјашке земље на јужном Балтику, а потом ушавши по Неви и Двини унутар копна, населили шуме и степе Старе Руске, напредујући токовима река валдајске висоравни на лађама, али су већ од 5. века н.е. поново пронашли водени пут на Дунав.
Дакле, задатак наше експедиције је да понови поход древних Русића у Београд и васпостави прекинуту везу наших древних братских народа.
Главни циљеви и задаци
1. Занимљивом, јединственом и узбудљивом Међународном акцијом Експедицијом-Походом, пуним пустоловина и упечатљивих борбених дејстава, вратити савременицима велику жељу за спознавањем своје историје.
2. Кроз враћање историјског сећања руског и српског народа васпитати у омладини љубав према Отаџбини, Православљу, према заједничкој древној словенској историји.
3. Уздићи братска осећања према Српском народу, ојачати наше многовековно пријатељство и захвалити се на давној помоћи у ширењу Православља на Руској земљи.
4. Обновити експерименталну археологију која помаже да се практичном методом откривају тајне неистражених подручја древне историје човечанства.
5. Саградити лађу „Славјана", допловити њоме и предати је на дар Српском народу преко представника реконструкционе дружине Свибор која се већ тридесетак година бави препородом старословенских борилачких вештина и традиције српског витешког борења, под руководством истакнутог посленика нашег времена Радивоја Радуловића - Челника, Војводе и оснивача Свибора.
6. Започети изградњу пристаништа за лађу „Славјана" и Витешке Српске Стражаре у виду дрвене тврђаве на обали Дунава близу тврђаве Калемегдан за обуку витешком борењу све заинтересоване српске деце и омладине, као и свих гостију и туриста Србије, возећи их лађом по најлепшим београдским местима и упознајући их са давном историјом. На тај начин ћемо моћи да пружимо помоћ у организовању сталне финансијске подршке реконструкционом покрету у Србији, што нам је у Русији јако важно за узајамни развој старословенске заједничке културе.
7. Одржати Празнике Руске Борилачке Вештине „Богатирскаја Силушка" (јуначка снага) у многим историјским местима Русије, Украјине, Бугарске, Румуније и Србије.
8. Показати своју љубав према Србији, оставити лепу успомену-символ нашег братског неразрушивог пријатељства.
Трајање експедиције на лађама - 80 дана, дужина пута - 4.700 врста (5.000 километара), припрема експедиције - 7 месеци, изградња трију лађа - 6 месеци. Поход: 10. августа - 20. октобра 2011. г.
Путања експедиције:
1. Република Карелија. Лађе ће бити поринуте у воду у Петрозаводску.
2. Огледни поход на острво Кижи, Република Карелија, по Онежском језеру. Учешће у Кижској Регати и 2. Празнику „Богатирскаја Силушка" на Кижима.
3. Пролаз на реку Свир и Улаз у језеро Ладога.
4. Избијање на реку Волхов, посета тврђави Стара Ладога.
5. Посета ископинама Великог Новгорода, избијање на језеро Иљмењ.
6. Поход по Ловати.
7. Превлачење лађа на Дњепар.
8. Поход по Дњепру ка Смоленску.
9. Поход на Кијев.
10. Избијање на Руско (Црно) море.
11. Поход по мору ка ушћу Дунава.
12. Поход по Бугарској и Румунији.
13. Улаз у Србију, посета тврђави Смедерево и долазак у Београд.
14. Одржавање свечаног дела и концерта у част предавања лађе „Славјана", почетак изградње Витешке Стражаре.
15. Посета етноселу Емира Кустурице.
16. Повратак у Русију са двема лађама копненим путем.
Аутор и руководилац пројекта: Председник Сверуске школе православне културе „Руски Богатир" (руска јуначина) јеромонах Теоктист (Петров) Организатори:
Влада РФ, Државна Дума РФ, РИО - Руско Историјско Друштво, НОУ ВШПК „Руски Богатир", Духовно-културни кремљ (тврђава) „Богатирскаја Слобода" (насеље), Поморски историјско-пустоловни центар „Поларни Одисеј", „Свибор-Савез Србије", Друштво Српско-Руског Пријатељства, Међународни Савез Словенских Ратоборстава, Федерација Светоруског Богатирства, ОАО „КујбишевАзот", Федерација Јахтинга Русије, Реконструкторски Покрет Русије, Министарство Спорта, туризма и омладинске политике, Филмски студио Емира Кустурице, Војно-родољубиви савез „Стег", Сверуски Друштвени Покрет „Косовски фронт". Учесници похода:
1. Дружине Светоруског Богатирства
2. Дружина витезова Свибор (Србија)
3. Дружине клубова реконструкције руских дружина 10. века
4. Сарадници Руског Историјског Друштва
5. Чланови Поморског историјско-културног центра „Поларни Одисеј"
6. Новинари и телевизијски водитељи популарних емисија.
7. Лекари, научници и друга потребна лица.
Статут похода:
Статут похода се обликује током припремног раздобља, појашњавају се све танчине и саставни делови експедиције, сачињава тачан састав учесника похода, врши се подела обавеза и одговорних дужности.
После потпуног усаглашавања и званичног потврђивања Статут ступа на снагу.
Они који прекрше Статут биће искрцани на обалу у најближем насељу, ослобађајући тако место за многе друге заинтересоване да искушају себе у овој пустоловини. Поход ће се претворити у праву пустоловину и историјску игру у којој побеђују благородне особине јуначког духа.
Финансирање:
1. Организатори пројекта прикупљају потребна добротворна средства на посебан рачун Експедиције.
2. Деонице похода ће бити подељене на одсечке од 10, 20, 30 километара, на којима ће веслати сви који то желе и који се потруде да учествују у походу. Свим војно-родољубивим, спортским и борилачким клубовима, историјским клубовима Русије предлажемо да откупе деоницу похода и превале је на једној од лађа. Такав улог ће знатно олакшати прикупљање средстава за експедицију и изградњу лађе „Славјана". Укупно треба превалити 5.000 км похода.
Новац ће бити утрошен на изградњу трију експедиционих лађа „Витез", „Храбр" и „Славјана" у републици Карелији, на куповину потребне опреме за поход, шивење староруске одеће, израду оклопа и староруског оружја, шивење необичних везених једара, постављање пловних средстава за спасавање, куповину намирница, набавку реконструисаних свакодневних предмета тог времена, професионално снимање филмском и видео-камером, захваљујући чему ће настати научнопопуларни филм „О ходењу у Српску земљу", на повратак и допремање двеју лађа „Храбр" и „Витез" у Русију.
Сви људи добре воље, мецене и добротвори могу учествовати у походу, а такође ће бити прослављени у јавним гласилима као они који дају велики ваљани пример осталим имућним суграђанима, предлажући улагање средстава у духовно и културно богатство Русије.
Нацрти и цртежи староруских лађа
Драги земљаци!
Некада је Православна Србија знатно помогла руском словенству у ствари просвећивања Старе Руске, као рођена сестра, побринула се за украшавање руских цркава, предала мноштво светих књига преведених на словенски језик. И ми морамо бити изузетно благодарни за тај ваљани допринос нашој светости.
Сада када Србија доживљава тако тешка времена и читав свет је устао против ње, дошло је време да се стоструко врати и покаже право пријатељство и нераскидива љубав према нашем братском српском народу.
Молимо Вас да се одазовете и приложите колико можете пројекту „Ходење из Руске у Српску земљу", који ће постати снажан и јарки пример наше подршке српским витезовима, пошто се они у малом броју сада труде да очувају и васкрсну стари јуначки дух српских бранилаца - светих православних ратника Србије, свакодневно се залажу и боре за Србију као националну ризницу православне вере и благочашћа.
