Jutro oko 5h tanker Lena i mi pilići okačeni o njega krećemo. Ideja je da nas tegli do Rama gde planiramo da uđemo u kanale. Krećemo se prosečno oko 11-12km. Vezani smo sa strane gde nam talasi Belih lađa ne mogu ništa a kapetan nam obećava da će vodoti računa o nama – što zaista i jeste radio svo vreme. Tog dana po prognozi nestabilno vreme u popodnevnim satima ali računamo da će mo se dokopati kanala a i ako bude neka frka otkačićemo se na vreme pa ćemo bežati već kako bude. Iza Srebrnog jezera u roku od nekoliko minuta vreme se menja i počenje neverovatan vetar i talasi. Sve se dešava u roku od 2 minuta. Počinej neverovatno lupanje i propinjanje a čak i tanker počeinej da se ljulja i da ga zapljuskuju talasi. Meni puca krmeni kanapa, bokobrani bivaju izbijeni od talasa a na brodu počinje da se lomi sve što nije bilo na svom mestu. Hitno moramo da se odvežemo. Kapetan usporava i usmerava tanker ka obali i to tako da nas koliko toliko trupom štiti od udara talasa. Iza nas Malog Veseljaka odkačinju od broda a ja čekam da dođe red na mene u paranoji da ću bukvalno slomiti brod. To su momenti koje ću sigurno pamtiti ceo život. Talasi koji prelaze preko pramca udarci o korito broda i udari vode, lomljavu čaša tanjira. Mornar mi pokazuje nož što znači da će mi seći kanape, oni se po palubi tankera jedva kreću. Ja razmišljam šta će biti sa mojim konopima i nadam se da neće završiti u elisama. Otkačinjem se prima jedan bočni talas, nema predstavu gde sam, sa strane vidim tanker – obala je blizu. Odluka je pun gas oba motora na obalu – ne zna šta se dešava sa konopima, ne znam šta se dešava sa koritom, izlazak iz kabine je trenutno nemoguć. Uglibljujemo se na 15 m od obale među šumom panjeva, obaram krmeno sidro. Brod prima talase po krmi ali ne mogu nam ništa – sada smo bezbedni. Salauka kako je došla tako je nastavila svoj pir nizvodno. Podižemo patose da vidimo da li primamo negde vodu. Vode ima ali srećom ušla je kroz prozore i druge otvore. Korito je celo – nismo bušni brod je izdržao lupanje. Šteta je u vidu ogrebotina na koritu, pomalo pokrivljena tenda, iscepana zastava, izlomljene čaše i tanjiri. Ostdosno i bez 80 litara vode za tuširanje znači sve u svemu odlično smo prošli ali sada treba izaći odavde. Posle par sati ispucali smo ceo arsenal mogućih načina za izvčenje jasno je da je potrebna surova snaga za dalje. Igrom slučaja sve se dešava prekoputa bagera Titan gde Gremlin ima kontakt od kapetana gurača koji tu radi. Dogovor pada i mi iznosimo 200 m duplog kanapa guraču koji bi me preneo i uz stepenice. Posle pucanja businog kanapa pretvaranja 200 m u zamšeni bunt brodić je konačno ponovo na vodi. Vezujemo se nekako za napušteni bager, motor nema hlađenje svi kanapi su u skoro ne upotrebljivom stanju. Mrtvi umorni ležemo u agoniji zvukova koji dopiru sa Titana ali umor čini svoje a sutra je novi dan.
