Predlozi-Negotin-Beograd- kopnom.Gde stati,,šta posetiti

[Arsa]

Put do Srebrnog jezera vodi baš kroz Golubačku tvrđavu. Naravno da smo planirali da se tu malo zadržimo i osvežimo u nekom od restorana... U jednom od izveštaja, mislim da se radilo o putu brodom do Đerdapa, Kapetan je naveo da su se usidrili i boravili u restoranu pored ove tvrđave. Ako se dobro sećam, bile su tu nakačene i slike sa zidina iste. Alii... NEMA. ::

Pored tvrđave, osim table na kojoj su na srpskom i engleskom daju osnovni podaci o tvrđavi, ne postoji ništa više. Restorani koji su bili u blizini, zatvoreni su, Ako je u barakama i bilo nešto gde bi turisti mogli da kupe neki suvenir, dobiju više informacija o ovom mestu, sada to ne funkcioniše. Naime, sve je zatvoreno.

Razgledanje tvrđave je priča za sebe. Prepušteni ste sami sebi, a sve što radite radite na svoj rizik. Rizik je, bogami popriličan pa nismo želeli da se kozijom stazom penjemo do gornjih zidina. Tek evo nekoliko sličica ove tvrđave koja bi u nekoj drugoj zemlji bila pretvorena u pravu turističku atrakciju. Ovako... Šta je, tu je. :on_the_quiet:

[Arsa]

Ono što turistima ostaje, jeste da se dive pogledu na tvrđavu i na Dunav koji ovde zaista fascinantno izgleda. Sam put prema Velikom Gradištu, zaista liči na neku magistralu uz more iz vremena naše mladosti.

Meteorolozi su za to po podne predvideli kišu. Prohladni vetar koji je počeo da duva, davao je za pravo prognostičarima. Iz tog razloga preskočismo posetu gradu Golubcu i stuštismo se pravo na Srebrno jezero. E tu su neki i plivkali uprkos vetriću, a neki i nismo. Voda je inače bila topla i prijatna za kupanje. Uz obalu se, malo mutila ali je generalno bila čista. .. A kiša nije pala. :)

Prenoćili smo u hotelu Jezero gde nije bilo mnogo gostiju. Cena noćenja sa doručkom je oko 3 500 dinara za dve osobe. Sobe čiste, uredne, posteljina se blistala. Nismo uzeli pun pansion pošto smo tu samo spavali. Kada se nismo kupali išli smo, što pešice što kolima, do Velikog Gradišta gde smo proveli dosta vremena. U Velikom gradištu sam pokušao da prevarim nekog smuđa noću i rano ujutru ali nisam imao tu čast. Kako sam čuo od kolega ribolovaca, ni drugi se nisu usrećili. :taunt:

[Arsa]

Kao što rekoh na jezeru je pirkao prohladni vetar pa su se neki kupali a neki i nismo. Gostiju je generalno, 14. i 15. 06. bilo vrlo malo. Kažu da će sezona početi za desetak dana.

[Arsa]

Ugostitelji se pripremaju za taj talas turista. Recimo, restoran Sidro je dosta uložio u proširenje samog restorana uz obalu. Gradi se i prilično velika zgrada, pa je lako moguće da če restoran prerasti u hotel Sidro. Ovde možete iznajmiti bicikle ili male interesantne dvosede za vožnju oko jezera.

[Arsa]

Pogled na jezero iz naše sobe izgleda ovako.

Iza brane je Dunav i pristan za brodiće ...

[Arsa]

...Ali i za ovakve brodove.

Ispred pristana je prostor koji je jako lepo sredjen i održavan.

[Arsa]

Malo dalje od pristana, idući pešice prema Velikom Gradištu videli smo jadnika kome bih ja rado pomogao kada bi bio moj. Ovako, ostao je sam iza bodljikave žice, čekajući da se vlasnik seti da ga ima.   :lula:

Ne mogu a da ne pokažem slike i ovog objekta za koji ne znam šta je ni čiji je...

[Arsa]

...Ali da je skupo, lepo i održavano, to znam.

Uživajte.

[Arsa]

Iz Velikog Gradišta nema mnogo slika iako se stvarno ima šta i videti. I za ovaj gradić važi isto zapažanje u smislu velikog broja zatvorenih radnji, ali je snabdevenost mnogo bolja od Donjeg Milanovca.

Evo slike jednog pokušaja lova na smuđa, jednog buđenja i toliko za sada.

Sledila je poseta Požarevcu i potom odlazak u Ram, pa prelazak na vojvođansku stranu i brčkanje u Belocrkvanskim jezerima... :tenk:

[Arsa]

U požarevac smo stigli dobro raspoloženi. Nameravali smo da tu i prenoćimo, obiđemo rodbinu (nenajavljeni), i svašta još.

E da ne bude tako potrudili su se pametnjakovići iz matične službe u Požarevcu koji su nam uništili celo pre podne i strašno pokvarili raspoloženje. :diablo:

Nismo išli kod rodbine kako ih ne bi opterećivali našim problemima i prenosili im negativnu energiju.


Zato ovde demonstrativno, ne stavljam ni jednu sliku svoga rodnog grada.

Put nas je dalje vodio do Kostolca. Namerno smo preskočili Viminacijum pored koga smo prošli. To ostaje za drugi put.

Otišli smo go motela Dunavski Dragulj na obali Dunava kod Kostolca. Za to mesto me vezuju divne uspomene. Naime, moj pokojni ujak je nedaleko odatle tokom šezdesetih i sedamdesetih godina držao čamac sa kojim smo uvek kada sam dolazio izlazili na pecanje. Kakvo je to vreme bilo. Kakvi ulovi... Ko bi sada u to verovao ::

U motelu su mi pokazali laste koje u sali restorana imaju gnezdo i 4-5 ptića u njemu. Ne boje se ljudi a niko ih i ne dira. Ujutru strpljivo čekaju da se restoran otvori pa onda idu u snabdevanje. Evo i slika.

[Arsa]

Odmah ispred motela je i pristan dovoljan za razna plovila naših forumaša. I za pecanje tu ima lepih mesta, pa ko voli neka izvoli.

[Arsa]

Iz Kostolca smo brzo došli do Rama gde smo, za malo zakasnili na skelu pa smo morali da sačekamo nešto više od dva sata do sledećeg polaska. Nismo se dali nervirati (dosta je bilo), Veca je imala priliku da u hladu pročita novine a ja sam na brzinu nahvatao nešto kedera i probao da prevarim nekog smuđarka. Međutim, smuđevi su me totalno ignorisali.

Vreme je proletelo i mi se nađosmo na skeli. Tu smo upoznali simpatičnog Holanđanina koji je biciklom, sam išao do Crnog mora i upravo se vraćao kući. Na put je krenuo 08. maja. Čovek je osobenjak. Svake godine koristi odmor od 12 nedelja i ide na slične ture biciklom. Moguće je da to može da radi zato što je zakleti neženja (ali nema ništa protiv njih u krevetu). Njegova parola je Nema žene, nema plakanja. Možda je i u pravu. :) Tek slikali smo se na skeli za uspomenu.  Slika ostaje nama i Vama pošto je on apsolutni protivnik tehnike nema mobilni, MP3, 4, I-pod, kompjuter, niti bilo šta drugo osim karte i bicikle.

 

[Arsa]

Karta za prelazak Dunava skelom košta 1000 dinara po automobilu, bez obzira na broj putnika.

Skela iz Rama od juna do avgusta, polazi u 6, 9, 12, 15, i 17,00 sati.
 
Iz Banatske Palanke, skela polazi u 7, 10, 13, 16 i 19,00 sati.

Na Banatskoj strani dočekali su nas momci koji su plivali baš na mestu gde skela treba da pristane. No brzo su se pomerili i eto nas na "prekoj" strani.

[Arsa]

Idući od Banatske Palanke prema našem odredištu, vidimo da s one strane Dunava ima takođe, dosta palanki. Videli smo putokaz za Crvenu Palanku, ali nismo otišli tamo već u Belu Palanku. U Beloj Palanci smo samo natankovali gorivo, obišli najveće od svih belopalanačkih jezera i vratili se na, po mnogima naj uređenije jezero koje ima ostrvce na sredini.

Ostrvo koje je zaposeo i uredio SUR Jezero, zaista lepo izgleda. U ostalom slike će više reči.

Ležaljke se izdaju po ceni od 200 dinara dnevno.

Cena hrane i pića u restoranu su čini mi se da je podnošljiva. Za riblju čorbu i jela sa roštilja nemam primedbi ni na kvalitet ni na kvantitet. Naprotiv...

E sada ima i Ali. Ono na šta ukazujemo kao loše to je WC koji je praktično podignut iznad septičke jame na kojoj su napravljene dve rupe za naše, da kažem olakšavanje. Higijena u tim prostorijama je gora od istih prostorija u auto kampu LJubičevac.

Druga stvar koja nam se nije svidela jeste kvalitet vode u jezeru. Naime, dok se kupate, vidite da je voda svuda nekako muljevita, po njoj stalno lebdi neka tinja i druga prljavština tako da osećaj baš i nije prijatan. Kao da smo se kupali u malo sređenijoj bari. Bar u delu jezera gde smo mi boravili nismo uočili tuševe gde bi mogli da se isperemo posle kupanja u vodi navedenog kvaliteta.

[Arsa]

I ...