Predlozi-Negotin-Beograd- kopnom.Gde stati,,šta posetiti

[Arsa]

Kam ima i mali vez za čamce. Mogu se iznajmiti čamci sa motorom ali nisam se raspitao za cenu ove usluge.

[Arsa]

Mi smo se u kampu našli baš na dan seoske slave i uveče smo prisustvovali igranci u centru sela a sutra dan je u kampu boravila delegacija mesne zajednice koja je ugostila grupu sveštenika. I ovome smo prisustvovali i malčice i slikali.

[Arsa]

Toliko o LJubičevcu. Načuo sam da je sadašnji vlasnik kampa nameravao da umesto kamp prikolica postavi montažne kućice sa kupatilom i WC-om, što bi po meni bio pun pogodak. Kažu da je nameravao da izgradi novu upravnu zgradu i restoran ali je odustao jer mu se to, navodno, nije isplatilo. Šteta. Ovako se neće proslaviti.

Ipak mi nije jasna ta logika. Daš preko 100 000 evra da kupiš kamp i onda ništa ne činiš da povratiš novac. :scare:

Možda odgovor leži u podatku da je vlasnik kampa iz LJubičevca, da radi u Danskoj i da je kupovina izgleda, samo demonstracija njegove finansijske moći. 

[Arsa]

Posle LJubičevca trknuli smo malo i do Kladova.

U gradu tužna slika. Mnogo zatvorenih prodavnica, butika, kafića i kafanica. Na ulicama ljudi manje nego ikada. Nađosmo samo dve knjižare koje rade. Izbor knjiga u njima, jako oskudan a cene prilično visoke. Grad živi u nekom laganom ritmu. Većina prodavnica (od ono malo što je ostalo) radi dvokratno od 08,00 do 13,00 i od 17,00 do 20,00. Centar grada je u haosu pošto se izvode neki radovi na uređenju grada. Pojedine ulice su zbog toga zatvorene a kada će sve biti gotovo, ne zna se.  ::

[Arsa]

U Kladovu se nismo dugo zadržavali iako smo u dva dana dva puta dolazili u grad.

Protrčali smo kroz Tekiju (tu nam je sve u glavnom poznato). Sada smo žurili u Donji Milanovac i mesto koje se zove Kapetan Mišin breg. Čuli smo da to treba videti. Uz put, naravno čovek ne može a da ne zastane na pojedinim mestima. Ove slike su mnogima već poznate, ali ih vredi videti opet.

Na putu do Donjeg Milanovca videsmo i požar većih razmera sa druge strane reke pa smo i to snimili. 

[ladjaVlajko]

... Sada smo žurili u Donji Milanovac i mesto koje se zove Kapetan Mišin breg. Čuli smo da to treba videti.

Arso,
prođi Donji Milanovac ka Beogradu jedno 3-4 km pa skreni levo uzbrdo ka Majdanpeku. Na oko kilometar, sa leve strane na samoj krivini ti je etno galerija na otvorenom Kapetan Mišin Breg. I obavezno planiraj ručak tamo (u galeriji).

[Arsa]

... Sada smo žurili u Donji Milanovac i mesto koje se zove Kapetan Mišin breg. Čuli smo da to treba videti.

Arso,
prođi Donji Milanovac ka Beogradu jedno 3-4 km pa skreni levo uzbrdo ka Majdanpeku. Na oko kilometar, sa leve strane na samoj krivini ti je etno galerija na otvorenom Kapetan Mišin Breg. I obavezno planiraj ručak tamo (u galeriji).

Vlajko, upravo to smo uradili i nismo se pokajali. Kapetan Mišin breg je mesto koje svima od srca preporučujemo. Smatramo da zaslužuje da se vidi.

Veca i ja smo razmišljali da prenoćimo u hotelu Lepenski Vir gde je cena polupansiona sa korišćenjem bazena i drugih pogodnosti 2 200 dinara po osobi. Međutim, dolaskom na Kapetan Mišin breg, odmah smo promenili našu odluku i prenoćili smo na toj lokaciji za iste pare. Znači polupansion (noćenje, doručak, ručak i uz to svašta nešto još košta 2 200 dinara po osobi.

Prezadovoljni smo uslugom dobijenom za te pare. Sobe su čiste, uredne, WC i tuš kabina su u sklopu apartmana (blistaju i mirišu), nameštaj sasvim primeren, hrana predivna i niko vas ne gnjavi. Sve to postižu da urade gospođa Dušica Stefanović, njen suprug, Žika, ćerka i jedan njihov prijatelj Predrag, koji je neumorno radio po bregu za svo vreme našeg boravka. Po meni, stub cele priče je upravo gospođa Dušica koja se javlja u više uloga (domaćica, recepcionar, kuvar, kustos, snabdevač, konobar, spremačica, sobarica, prodavac suvenira i ne znam  šta još.

Priča o Kapetan Mišinom bregu je jako teška priča o fakultetski obrazovanoj porodici koja se nije, poput mnogih odlučila da ode za Beograd ili negde u inostranstvo u potrazi za boljim životom. Odluka da se u vreme krize i besposlice (i sami su ostali bez posla), odluče da nigde ne idu već da se za svoju sreću bore sami sa onim što imaju je zaista zadivljujuća. Tri godine rada, borbe, bez odmora rezultirale su odgovarajućom reputacijom kako porodice koja vodi ovaj posao, tako i Kapetan Mišinog brega kao turističke destinacije.

Dovoljno je reći da sve veći broj turističkih operatera koji organizuju vožnje Dunavom tzv. "belim lađama", u svoju ponudu uvršćuju posetu Donjem Milanovcu gde se kao posebna atrakcija predlaže doručak, ručak ili večera na ovom čarobnom bregu. 

[Arsa]

Ovako. Broj telefona za informacije i rezervacije vezane za Kapetan Mišin breg je 0637519900.

Propratiću to sa još malo slika.

[Arsa]

Ono što daje dušu ovom mestu su radovi Dušicinog supruga, gospodina Žike. On svojom rukom udahne novi život polomljenim granama, istrulelim stablima, panjevima i granama drveća koje pronađe u šumama i na obali Dunava. Gledajući njegove radove ne možete a da se ne prisetite priča o mitskim bićima iz legendi ovoga kraja. Te priče vekovima opstaju na ovom području, a radovi gospodina Žike kao da im daju potvrdu.

[Arsa]

Postaviću slike nekoliko Žikinih i prirodinih radova. Ostalo ćete morati da vidite sami. Ja sam fotografisao dosta toga, ali moram se držati teme pa zato idemo dalje.

Na redu je Donji Milanovac.

[Arsa]

Iz razgovora sa nekolicinom meštana saznali smo da Donji milanovac sada ima oko 2 500 stanovnika. Ne tako davno imao je oko 6 500 žitelja.

Izgradnjom brane, veliki broj stanovnika ovog kraja koji se bavio poljoprivredom, zaposlio se u megalomanski projektovanim privrednim i turističkim firmama koje nisu mogle da izdrže efekte ekonomske krize. Mnogo ljudi je ostalo bez posla, a čitave porodice su se iselile odavde tražeći drugo mesto za sreću (ako ga ima).

U Donjem Milanovcu čovek se oseća kao u nekom malom primorskom gradiću koji živi usporenim životom.

U dva dana obišli smo dobar deo grada i par lepih kafića.  Cene su stvarno pristojne. S druge strane, snabdevenost prodavnica je blago rečeno nedovoljna, a cene su ponegde veće nego u Beogradu. Samousluga u velikoj robnoj kući NENA u centru grada potseća na vreme, (neponovilo se), velike inflacije i praznih raftova u Srbiji. Napominjem da se ona nalazi na tridesetak metara od pristaništa gde pristaju "bele lađe" sa stranim turistima koji bi tu mogli potrošiti neki evrić, ali ne dajemo im priliku za to.  :nono:

[mossi]

 :good: :friends:

[Arsa]

Još poneka sličica iz Donjeg Milanovca... :)

[Arsa]

Obišli smo i Hotel Lepenski Vir koji se sa svojih šezdesetak zaposlenih radnika grčevito bori za opstanak na turističkoj mapi Srbije. Trenutno je u toku letnji popust i kao što rekoh, cena prenoćišta sa polupansionom, upotrebom zatvorenog bazena, i još nekim pogodnostima iznosi 2 200 dinara po osobi. Idućeg puta noćićemo u ovom hotelu, a ručaćemo na Kapetan Mišinom bregu.  :drinks:

U Donjem Milanovcu smo, na više lokacija, susreli ovog simpatičnog mamuta koji se vrlo rado fotografiše sa turistima.  :)

[Arsa]

Malo popričasmo o Donjem Milanovcu i Kapetan Mišinom bregu.

Posetu arheološkom nalazištu Lepenski Vir, ostavili smo za sledeći dolazak. Prema našem planu, krenuli smo dalje ka Velikom Gradištu i Srebrnom jezeru gde smo planirali da se malo brčkamo.  ::