Autor Tema: Cunami u Japanu  (Pročitano 5650 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Drivee

  • Kapitalac Dunavski
  • *******
  • Poruke: 1293
  • www.mojaladja.com
Odg: Cunami u Japanu
« Odgovor #15 poslato: 19, 03, 2021, 07:33:36 pre podne »
Sta je voda!!!! Jaca od svega!

Van mreže LSI

  • Drekavac sa Srednjih voda
  • ********
  • Poruke: 7037
  • Pol: Muškarac
    • LSI
  • Brod tip: AQ 575
  • Marina: Nautički klub "Stari Slankamen"
  • Veličina: 5,75 m
Odg: Cunami u Japanu
« Odgovor #16 poslato: 19, 03, 2021, 08:44:46 pre podne »
Ја бих пре рекао: Шта је природа!?
Тек на тренутке, Земља нам покаже оно што својим мозговима нисмо у стању да схватимо као једна од врста које живе на њој. Покаже нам силину којом располаже, покаже нам да има механизме да се одбрани од свега што јој чинимо.

Одавно смо направили поделу на живу и неживу природу али где је ту место Земљи?
Усудићу се да кажем да је Земља једна посебна врста живог бића, огромног у односу на сва остала, у чијој утроби ужарена маса енергијом својом одржава живот свих осталих живих бића, са којима живи у невероватној симбиози.

Као да је неки невероватно мудср творац повезао све што је живо са свим, живим и неживим тако да једно без другог не могу. И ид свих тих бића која постоје и учествују у животу дајући свој допринос, само људска врста, ма колико интелигентна била, не схвата колико својом активношћу, сада већ озбиљно, угрожава давно успостављену равнотежу.

Помислим некад како Земља ерупцијама вулкана, кретањем тектонских плоча, цунамијима, кишама и снежним падавинама каквих одавно није било, све чешће шаље упозорења, као да каже: Човече, стани!

Да не дужим, бићу слободан да ову поруку завршим једном песмом која има баш такав наслов:

20191018 – ЧОВЕЧЕ, СТАНИ

Урлају светом силни оркани,
хуче мора, тутње океани.
Кише падају, глечери се отапају,
поплаве градове и села потапају.
 
Морима смеће плута,
светом без циља лута.
Док ватра прашуму гута,
пламени језици лижу,
пут неба у вис се дижу.

Дешавају нам се чудне ствари
на овој нашој лепој планети.
Изгледа да то Земља крвари.
Крик се чује из рањених груди,
вапај се откида, светом лети.

У крилу је свом људски род одгојила,
бистром га водом из груди напојила,
својим га је плодовима нахранила,
од сваког зла га, као мајка, бранила.

А род је људски дете незахвално,
утробу мајци чупа, шуме сече,
лице јој прља, бесомучно срља…
Још свет није видео такву бруку.
Човече, стани, зар на мајку руку!?

Sent from my Redmi Note 7 using Tapatalk