Bela zonaNeposredno iza tramvajskog mosta nalazi se Bela muzejska zona. Zbog svog obima i prostranstva, a kako bi se posetiocima omogućio što lakši pristup i prepoznavanje eksponata, podeljena je na dva manja dela: „Skladište“ i „Radno postrojenje Dubravica“.
Skladište
Prelazeći iz Plave u Belu zonu neposredno iza tramvajskog mosta nalazi se Skladište – najslikovitiji deo Bele zone.
Ovakav naziv nije slučajan već proizlazi iz toga što ovaj prostor uz obalu i na samoj obali čine usidreni brodovi bageri, šleperi i raznovrsni materijali koji su se decenijama koristili za različite poslove, a neki od njih i danas služe u te svrhe.
Eksponati koji se ovde nalaze su od izuzetne istorijske, društvene i kulturne vrednosti i oslikavaju celokupne društvene i socijalne prilike u bivšoj Republici Jugoslaviji kao i u periodu koji je došao nakon njene državne i teritorijalne dezintegracije.
Karakterišu se slikovitim i raznovrsnim oblicima i bojama kao i sitnim detaljima za koje je oku posmatrača neophodno izvesno vreme da ih otkrije, a kada ih jednom uoči i raspozna ostavljaju zapanjujuć i uzbudljiv utisak divljenja i uzvišenosti kojim odiše celokupna Bela zona.
Unikatnost Skladišta u okviru Bele muzejske zone ogleda se u dugogdišnjem uzajamnom delovanju čoveka i prirode na sredstva i predmete rada pod čijim uticajima se obrazovao i stvorio ovaj izuzetan prizor. Šarolikost i neobičnost eksponata čini neobičan pejzaž. Zbog isprepletanosti životnih i radnih tokova materijalni i ljudski eksponati čine nerazdvojivu celinu. Život koji se odvija unutar muzejskog prostora ove zone dobija samim time jedan viši smisao.
Sem rekreativnih aktivnosti poput pešačenja, vožnje bicikla i pecanja, ova zona se odlikuje visokim učešćem radnih i životnih aktivnosti, pogotovu na samim brodovima i manjim delom na obali.
Eksponati ove zone toliko su međusobno povezani da ih je skoro nemoguće razlikovati i posmatrati bez utiska jedinstvene celine koju zajedno čine.
Ipak neke ćemo ovde izdvojiti.
Brod Šar PlaninaBrod Šar planina proizveden je 1940. godine. Ime je nesumnjivo dobio po planini i nacionalnom parku Šar Planina koja se nalazi na Kosovu, bivšoj autonomnoj pokrajini Jugoslavije. Takvo ime simbolisalo je moć i snagu koja se ogleda u prostranstvu visokog masiva kakav je Šar planina.
Mali remorker Šar planina čitav svoj životni vek proveo je vukući i tegleći velike brodove. Danas predstavlja redak primer različitih spontano uklopljenih životnih stadijuma gvožđa i čelika prepuštenih uticaju vode i prirodnih zbivanja. Raznolikost šara, pretežno crnih, crvenih i žutih nijansi, daju ovom malom remorkeru kranje specifičanu draž.
Na sudbinu Šare niko nije mogao uticati, jer u muzejskoj zoni važe zakoni samoupravljanja.
Iznenada, za samo nekoliko dana Šar planina je podignuta na obalu, isečena u delove i pretvorena u novo umetničko delo – hrpu gvožđa i čelika. Autori ovog dela bili su radnici Jugoslovenskog rečnog brodarstva. Mala Šara završila je svoj životni ciklus kao remorker a nastavila da živi kao skulptura i veruje se da će nakon reciklaže sigurno postati deo nečijeg novog života. Na taj način ona će doživeti reinkarnaciju.
Naizgled slična je sudbina i nacionalnog parka Šar planine koji je jednom stajao ponosito na tlu Jugoslavije, a danas se venci i obronci ovog pozamašnog masiva prostiru čak u tri susedne države.
Letač
Iz šarolikog pejzaža eksponata Bele zone potpuno simbolično štrče krila letača. Letač je zapravo brod-bager koji je u vreme svoje službe pomoću krila vadio pesak sa dna Dunava i Save, a koji se kasnije u obližnjim fabrikama prerađivao za dalje potrebe građevinarstva.
Već desetak godina ovaj brod je u zasluženoj penziji. Godina njegovog nastanka, kao i tehnički podaci, potpuno su nepoznati.
Letač - Raširena krila kao čest simbol slobode u Republici Jugoslaviji.
Danas se on, sa svojim visoko uzdignutim krilima, u potpunosti izdvaja iz naizgled stopljene mase eksponata Bele zone, simbolišući ljudske slobode koje su jedino bile ostvarive u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Ptica raširenih krila, kao simbol slobode, takođe je često bila asocijacija mnogih umetnika i skulptora koji su se trudili da svojim delima veličaju patriotske, društvene, pravne i druge slobode koje su se ostvarivale za dobrobit celokupnog stanovnoštva ex-ju.
Radno postrojenje DubravicaRadno postojenje Dubravica nalazi se u okviru Bele muzejske zone. Naziv nosi po glavnom postrojenju za opravku i remont brodova. Pored postrojenja ovde su smešteni i usidreni brodovi koji još uvek rade punom snagom, a na kopnu se nalaze hangari i hale u kojima se odvijaju radni procesi, kao i skladišta razne robe i materijala i kancelarije zaposelenih. U radnom postrojenju Dubravica posetioce Muzeja očekuje upoznavanje sa tradicionalnim načinom rada i postupkom izrađivanja raznih delova neophodnih za popravku brodova. U okviru ove zone smeštena su i dva javna preduzeća „Jugoslovensko rečno brodarstvo“ i „Beogradsko bagersko preduzeće“.
Posetiocima Muzeja pruža se jedinstvena prilika da se upozanju sa društvenom strukturom ovih preduzeća koja su svoje temelje i načine funkcionisanja uspostavila nakon Drugog svetskog rata a nepromenjene očuvala i dan danas. Retko gde u svetu se može sresti tako dobro očuvana struktura preduzeća sa tako tradicionalnim načinom rada koja i dalje funkcioniše nesmetano. U Beloj zoni trenutno radi više desetina radnika. U razgovoru sa radnicima posetioci mogu da se informišu o pojedinim zanatima koji na ovom mestu opstaju već decenijama a izvode se na tradicionalan način u radionicama sa tradicionalnim mašinama i alatima.
Izvor:
www.goethe.de
