Plava zona
Plava zona Muzeja jugoslovenskih brodova – Savsko šetalište smatra se prednjom zonom muzeja ako se krećete iz pravca Brankovog mosta ka mostu Gazela. Ova zona broji samo nekolicinu eksponata, koji su, međutim, od velike vrednosti i predstavlja poseban uvod u celokupnu muzejsku zbirku.
Der Dampfschlepper Župa
Prvi eksponat plave zone je brod Župa.
Osnovni podaci i tehničke karakteristikeBrodogradilište Schiffswerft Budapest (Altofen), Ugarska Ungarn
Godina gradnje: 1913
Dužina: 54 m (pp) 55,65 m (oa) (1955. 54,6 m pp, 55,95 m oa)
Širina: 7,52 / 14,75 m (1955. 7,52 / 14,2 m)
Visina: 2,5 m (1955: 2,43 m)
Gaz: 0,95/1,3 m (1955: 0,94/1,5 m)
Istisnina: 240,97 t (1955: 276,17 t)
Nosivost: 127,58 t (1955: 160,95 t)
Pogon: 2 cilindrična kotla (130 m² / 11 atm), Schiffswerft Budapest dijagonalna Compound mašina (1913), ? / 350 / 400 IKS
Naouružanje: 2 topa 66 mm L18 Škoda i 3 mitraljeza 8 mm C93
Vlasnik: Preduzeće za vodne puteve Ivan Milutinović – PIM A.D u restrukturiranju
Parni tegljač Una, kako je glasilo prvobitno ime ovog broda, napravljen je 1913. godine u budimpeštanskom gradilištu u tadašnjoj državi Ugarskoj za potrebe rečne ratne mornarice. U Prvom svetskom ratu u rukama neprijatelja služio je kao bombardni brod u napadu na Beograd. Odbrambene trupe Beograda uspele su da ga potope a posle nekoliko godina izvađen je i poslat na remont u svoje rodno mesto.
Bio je vrlo neaktivan sve do Drugog svetskog rata kada su ga zarobile sovjetske trupe i taj elitni bombardni brod pretvorile u minolovca. Za nekoliko godina sudbinu mu je zapečatila mina na koju je naleteo kod Starog Slankamena na Dunavu. Jugoslovensko rečno brodarstvo ga je sa ponosom 1945. godine izvadilo iz vode i odbilo ponudu Mađara koji su želeli da ga restauriraju i uvrste u svoju muzejsku postavku, rešeno da i samo to učini. Od tada ovaj brod nosi naziv Župa. Ovaj ponositi „starac“ i učesnik dva najveća rata u 20. veku svedoči na poseban način o istoriji ljudi ali i o vlasnicima u čije je ruke dospevao.
Pedeset godina stara želja Jugoslovenskog rečnog brodarstva od skora je ostvarena kada se ovaj istorijski brod konačno našao u postavci jedne muzejske zbirke, Muzeja jugoslovenskih brodova – Savsko šetalište.
Brod Župa proglašen je za kulturno dobro i nalazi se pod zaštitom države Srbije koja se trudi da ga, kao i Jugoslovensko rečno brodarstvo, održi u jednom specifičnom izdanju koje na najslikovitiji način dočarava stanja i posledice tokom i nakon ratnih sukoba. Danas se posetioci mogu prošetati njime, ali na vlastitu odgovornost, i tako otkriti autentičan izgled broda koji se dva puta nalazio na dnu reke a koji za koju godinu proslavlja stogodišnjicu svoga postojanja.
Dugom životnom istorijom, svojim zaslugama kao i jedinstvenim današnjim izgledom brod Župa predstavlja jedan od svakako najvrednih muzejskih eksponata i sa pravom se nalazi na čelu zbirke Muzeja jugoslovenskih brodova – Savsko Šetalište.
Plovilo „zabranjen pristup objektu“Plovilo „zabranjen pristup objektu“ je drugi po vrednosti eksponat Plave zone a nalazi se neposredno nakon broda Župa tik uz tramvajski most. Godina proizvodnje kao i tehničke karakteristike ovog broda su nepoznate.
Ipak, poznata je njegova višefunkcijska namena. Plovilo „zabranjen pristup objektu“ predstavlja kombinaciju radnog i stambenog prostora. Svojim rustičnim izgledom ovaj objekat se karakteriše izuzetnom vrednošću. Zbog života koji se odvija na njemu pristup je strogo zabranjen. Posetioci ga mogu posmatrati sa obale i slobodno ga fotografisati. Plovilo „zabranjen pristup objektu“ pruža posetiocima mogućnost da se upoznaju sa tradicionalnim načinom života kao i društvenom strukturom u bivšoj Republici Jugoslaviji. Socijalistički sistem omogućivao je radnicima javnih preduzeća da od svojih radnih mesta naprave sebi dom što se po plovilu „zabranjen pristup objektu“ može vrlo jasno zaključiti.
Pumpa za izbacivanje vode privezana uz objekat doprinosi kako svojom specifičnim izgledom tako i namenom, estetskom i funkcionalnom značaju ovog radno-stambenog kompleksa za koji se veruje da datira iz sredine pedesetih godina, mada tačna godina njegove izgradnje nije utvrđena.
Sa plovilom „zabranjen pristup objektu“ se ujedno završava Plava zona a započinje eksponatski najobimnija Bela zona Muzeja jugoslovenskih brodova – Savsko šetalište.
Izvor:
www.goethe.de
