NASA JEZERA

[deda]

SATRINCI


Место: Шатринци
Дозвола: ЗЗ "Фрушка Гора" - Ириг
Смештај: Хотел "Рума" - 15 км
Доминантне врсте риба: шаран, бабушка, смуђ, амур
УСР: "Шаран" Рума инфо тел: 021/4780 360

Језеро је богато смуђем, бабушком, амуром, шараном и белом рибом. Позната дестинација за спортски риболов. Обале су понегде неприступачне.

Језеро се налази на потоку Међаш неколико километара јужније од Крушедола, а непосредно изнад села Шатринци. Језеро је велико и окружено предивним зеленим појасом и најчешће се лети користи као купалиште и излетиште.

На уређеној плажи на располагању су тушеви, терени за одбојку на песку, стони тенис, мали кафе бар, место за камповање, роштиљ...

Риболов се врши само са обале.

[deda]

MARADIK


Maradik Holiday Resort
Krajem 2008. godine na obroncima Fruške Gore, u blizini Inđije, osniva se preduzeće Maradik Holiday Resort koje u svom vlasništvu ima jezero Šelevrenac veličine 65ha pogodno za sportski robolov i uzivanje u netaknutoj prirodi.

Na tromeđi između Krušedolskog Prnjavora, Krušedol sela i Maradika nalazi se prirodni rezervat, jezero Šelevrenac, u vlasništvu Maradik Holiday Resorta. Ova kompanija koja se pretežno bavi ribolovnim turizmom, u sastavu je MK Group od 2008. godine, a njen osnivač je A.D. Agrounija iz Inđije. Jezero je prirodni, netaknuti rezervat u kome žive brojne životinjske vrste i idealno za jednodnevne izlete i beg od gradske vreve. Površina jezera je bilizu 65 hektara, a samo jezero je nastalo veštačkom akumulacijom kanala Šelevrenac, po kome je i dobilo ime. Ovaj kompleks je potpuno ograđen, izolovan i svojim posetiocima pruža mir i uživanje u prirodnom ambijentu. U njegovom sklopu nalazi se mini restoran sa terasom sa koje se pruža pogled na vodu, a u blizini postoje tereni za odbojku, beachvolley i fudbal. Zbog interesantne konfiguracije terena, obala jezera idealna je za vožnju kvadovima. Svojom bogatom ponudom i interesantnim sadržajima, Maradik Holiday Resort je idealno mesto za organizovanje različitih aktivnosti poput team buildinga, seminara, treninga i edukativnih kampova.

Zbog mira i netaknute prirode, okolinu jezera mnoge ptice koriste kako svoje prirodno stanište, pa se mogu videti brojne rode, bele i crne čaplje, kormorani, kobci, golubovi, vrane, sove, laste, ševe, i mnoge druge vrste ptica. Na jezeru postoji i mini zoološki vrt, u kome žive brojne, mahom domaće životinje poput ovaca i jaganjca, patuljastih koza, vijetnamske svinje, kokoške, petlova, guski, patki, morke, ali se od skora mogu videti i mufloni, pauni, srebrni fazani, srne... Šelevrenac nastanjuju različite slatkovodne riblje vrste poput šarana, soma, smuđa, štuke, amura, tolstolobika, bandara, babuške, deverike, crvenperke, mrene i drugih. U odnosu na godišnji izlov, jezero se redovno poribljava, nekoliko puta godišnje.

Maradik Holiday Resort pruža mogućnost sportskog ribolova za sve zainteresovane ljubitelje pecanja. Prodaja ribolovačkih ulaznica vrši se na samom jezeru a postoji mogućnost kupovine dnevnih, celodnevnih i noćnih ulaznica kao i organizovanje grupnih poseta.

[deda]

JEZERO SOT

http://revirisrbije.com/?p=3228

[deda]

JEZERO SOVINAC

Jezero Sovinac locirano je na par kilometara od mesta Salaš, pored regionalnog puta Zaječar-Negotin. Jezero je nastalo za potrebe navodnjavanja kompleksa PK "Salaš", površine je 15 , a dubina jezera dostiže do 12 m. Voda je gotovo cele godine zamućena usled muljevitog dna jezera, kao i prisustva panjeva i granja u njegovom donjem delu. Jezero predstavlja izvanrednu lokaciju za rekreativni ribolov, pa je svakodnevno posećeno brojnim pecarošima. Jezero je bogato ribom različitih vrsta (šaran, amur, karaš, babuška, bodorka, smuđ, som, bandar, štuka). Pored ribolova, jezero je pogodno i za izletnički i rekreativni turizam, jer je pored njega izgrađen motel sa restoranom, uređena je plaža, izgrađen kamp, tereni za male sportove i uređen je parking prostor.
 

[deda]

Борско језеро

Борско језеро се налази 17 км од Бора, у подножју планине Црни Врх, на надморској висини од 438м. Језеро има површину од 30 ха, највећа дубина износи 48 м, а температура воде у летњим месецима достиже 25 °C, што је идеална температура за купање.

Језеро је окружено листопадним и четинарским шумама, цветним ливадама и зеленим пашњацима. Изнад језера доминира псеудо вулканска купа Тлва Њагра.Сваке године у воде језера се убацује по неколико тона рибље млађи, са циљем да се обогати и повећа рибљи фонд. Са чистом и прозирно бистром планинском водом, Борско језеро је омиљено место спортских риболоваца источне Србије и ширег региона.

У близини се налазе бројни туристички локалитети, као што су Брестовачка Бања са изворима минералне воде, Злотска пећина, кањон Злотске реке, планине Стол  и Црни Врх.

Смештај је могућ у дечијем одмаралишту „Савача“ и кампу “Борско језеро”, као и у Брестовачкој Бањи и Бору.

[deda]

Белоцркванска језера


  Недалеко од Беле Цркве, у југоисточном делу Војводине, у Банату, смештено је 7 вештачких језера (Главно, Врачевгајско, Шаранско, Шљункара…). Настала су вађењем шљунка са дна Панонског мора. Шљунковита обала и пешчане обале водама језера дају прелепу прозирну боју. Језера са околином су веома погодна за рекреацију и излете.

Изузетно су богата рибом (амур, смућ, шаран, сом…), те су за љубитеље спортског риболова прави изазов. Најпознатије је Главно или Градско језеро, које располаже ватерполо игралиштем, скакаоницама, тушевима, као и аутокампом. Плажа је делом бетонирана, док је на осталим језерима потпуно природна. На овом језеру организују се и летње школе пливања, роњења и једрења. Посебна вредност је чиста и бистра вода која се ретко где среће. Поред језера, купање је могуће и на рекама Нери и Карашу, док токови Дунава  и канала Дунав – Тиса – Дунав употпуњују доживљај у овом јединственом природном амбијенту.

[deda]

Лудашко језеро


Лудаш, површине 387 ха и дужина 4 km, друго је највеће језеро Северне Бачке, налази се на додиру две природно-географске целине: Суботичко-хоргошке пешчаре и Средње бачке лесне заравни, на 12 km источно од Суботице.

Језерско окно настало је пре око милион година, тако што га је издубио ветар, а спречио је и даље отицање воде, заустављајући је међу пешчаним динама.Од искона, разноврсност животног простора језера и његове околине пружала је дом изузетно богатом биљном и животињском свету. Негдашњу лепоту обалског растиња чува ушће Kиреша, где шашеви обрубљују језеро, у пролеће блиставо жута перуника, а лети шарене врбичице и конопљуше. Овде цвета заштићени велики каћунак, док је највећа вредност приобалних слатина ненаметљиви зелени морски трозубац, уписан у Црвену књигу флоре Србије.

Влажне поплављене ливаде и само језеро на пролеће су место размножавања бројних водоземаца, као што су: мали и велики мрмољак, барска жаба, обична чешљарка, зелене жабе и заштићена барска корњача. Најпознатија риба Лудашког језера била је златни караш, кога је данас скоро потпуно потиснуо са истока донесен блиски рођак сребрни караш, најпопуларнији плен међу спортским риболовцима. Овде живи 20 врста риба од којих и заштићени чиков.

Најпознатији представници птичјег света Лудаша су птице мочварице, због чијег присуства се од 1989. третира се као IBA подручје од међународног значаја за птице, површине 539 ха. Спада у обједињено подручје под називом „Суботичка језера и пустаре“ са листом од 11 врста које задовољавају међународне критеријуме. Мећу њима се издвајују: риђа и жута чапља, букавац, барски петлован, мали барски петлић, водомар, модровољка, бела и брката сеница, шеварски цврчић, који се гнезди само овде у нашој земљи у тршћацима језера и друге. Најпознатији сисари су зец, срна, дивља свиња и видра. Лудашко језеро је 1994. проглашено Специјалним резерватом природе, са површином од 846,33 хектара.

Археолошка истраживања показују да је на обали Лудашког језера било најстарије насеље у овом крају. Архаичне сеоске куће Лудаша, најстаријег салашарског насеља околине језера, припадају најјужнијој варијанти мађарског равничарског типа куће.

Због свог значаја и заштите природних вредности и одлика, а пре свега станишта птица мочварица, Лудашко језеро заштићено је као Специјални резерват природе.


ИНФО


ЈП „Палић – Лудаш“
Визиторски центар Лудаш
Преспанска 12, 24414 Хајдуково
тел. ++381 (0)24 754-000
www.ludas.rs

[deda]

 Bovansko jezero

Površina 4 km²
Najveća dubina 50 m
Najveća širina 0,5 km
Najveća dužina 8 km
Vrsta jezera veštačko,
akumulaciono


Na polovini svoga toka, reka Moravica je pregradjena i od 1978. godine je nastala akumulacija Bovan (po istoimenom selu) ili Bovansko jezero kako ga svi zovu. Dugacko je oko 7 km, i pokriva nekih 500 vodene povrsine. Pri nultom (najvisem) vodostaju dubina kod brane dostize i 80m. Gorgnji deo jezera je plici, sa prosecnom dubinom manjom od 2m i predstavlja mresnu zonu za veci broj ribljih vrsta koje zive u jezeru. Nizvodno, jezero ulazi u tesnac, obale su strmije i dubina je znatno veca. Donji deo jezera se sa izlaskom iz tesnaca siri i cini nekoliko velikih i dubokih zaliva.

Veoma je bogato ribom i predstavlja najposecenije jezero u ovom delu Srbije. Juzno od Jagodine, preko Zajecara i Knjazevca, Krusevac i okolina, pa sve do Leskovca vecina ribolovaca iz svih ovih mesta dolazi na Bovansko jezero da okusa svoju ribolovacku srecu. Citav Nis sa svojih 4500 ribolovaca peca na Bovanskom jezeru. Broj ribljih vrsta je izuzetno veliki pocev od plemenitih vrsta: som, smud, saran pa zatim amur, tolstolobik, klen, grgec (bandar), linjak, mnostvo bele ribe: srebrni karas (babuska), deverika, bodorka (zutooka), beovica.

Inace, opstine Aleksinac i Razanj koriste vodu iz Bovanskog jezera za pice. Sto se tice opstine Sokobanja ona je u prethodnoj 2001. ucinila puno na ocuvanju kvaliteta vode reke Moravice, te je u oktobru 2001. ponovo ozivela i pustila u rad postrojenje za preradu otpadnih voda, deponija koja je bila nadomak Moravice se gasi i zatvara. Klanica koja je bila jedan od retkih zagadjivaca je prikljucena na kolektor, tako da slobodno mozemo reci da ce vode Moravice i Bovanskog jezera u narednum godinama biti jos cistije.

Sto se tice uslova pecanja na Bovanskom jezeru, moramo pomenuti da ovim vodama gazduje Savez organizacija sportskih ribolovaca «Juzna Morava II» sa sedistem u Nisu, cijim gazdovanjem ribolovci Sokobanje nisu zadovoljni. Inace «Juzna Morava II» je zakupila ovo jezero tako da je zvanicni vlasnik Bovanskog jezera do 2005.god

[budens72]

Deda, čini mi se da slika jezera Sot, ne odgovara tom jezeru... Mnogo puta sam bio na sotskom jezeru i mogu reći da je jedno od najlepših na Fruškoj gori. Njime gazduje NP"Fruška gora" i zastupljene su skoro sve vrste slatkovodnih riba. Ono što bih istakao je da u jezeru ima kapitalnih primeraka štuke i soma, naravno i šarana i amura i naravno svih vrsta bele ribe. Ako vas put nanese,obavezno ga obiđite  :good:

ova slika koja je postavljena za jezero Sot mislim da odgovara jezeru "Bruje" koje se nalazi u Erdeviku. Takođe u Erdeviku postoji i veliko jezero "Moharač"(oko 70 ) koje takođe ima kapitlnih primeraka soma,šarana i štuke

[bugi]

Preskocili ste Gruzansko ili Knicko jezero
Ogromno je i puno kapitalaca
Licno sam se napecao stuka i smudjeva
Bio vise desetina puta i uzivao

A Bovansko jezero je isto super...bio i odusevio sa sa ekipom koja tamo varalicari...Nislije...pravi drugari

[deda]

Moja ideja je da predstavim "manje"popularna jezera !Recimo,sta da vam se kaze o Srebrnom jezeru kada svi sve znamo o njemu! :)

Budens,u pravu si!Greska moja!

[LSI]

Moja ideja je da predstavim "manje"popularna jezera !Recimo,sta da vam se kaze o Srebrnom jezeru kada svi sve znamo o njemu! :)

Deda, niste u pravu.
Uvek ima onih koji ne znaju baš sve i o svim jezerima ma koliko da su popularna i poznata.

Ovo je jedna veoma lepa tema i pozdravljam trud da se sakupe i prezentiraju ove informacije uz divne fotografije.

Zato bih zamolio da, ako imate podatke, uložite još malo truda i date informacije i o drugim jezerima (Vlasina, Erdevik,...). Biće to jedan lep katalog za svakog ko voli vodu i prirodu.

A svi ostali koji znaju za po još neku zanimljivu i korisnu informaciju o prikazanim jezerima (da li se može pecati iz čamca, koliko košta dozvola, broj telefona za rezervacije...) trebalo bi da obogate ovu temu svojim prilozima.

[deda]

Jovačka (Ostrvička) jezera


U noći između 17. i 18. ferbuara 1977. godine selo Jovac u opštini Vladičin Han zahvatila je katastrofa kakva se u ovom kraju ne pamti. Klizište koje je trajalo nekoliko dana zbrisalo je sa lica zemlje 11 od ukupno 16 mahala koliko je selo tada imalo. Nestalo je oko 500 hektara šuma, oranica, pašnjaka i voćnaka. Na sve strane bile su provalije. Srećom ljudskih žrtava nije bilo. Pošteđeno je jedino seosko groblje. Spašen je veći deo materijalnih dobara zahvaljajući pomoći ljudi iz cele zemlje. Klizištem je zatvoren kanjon Jovačke reke u dužini od 200 metara, a akumulacijom vode stvoreno je veštačko jezero dužine 1500 metara, širine 200 metara i dubine 10 metara, u kome se i danas mogu videti ostaci kuća. Meštani ovog sela 58 porodica koliko ih je tada bilo u delu koji je zahvatila stihija smestili su se u susednom selu Stublu, gde i danas žive, a u četiri mahale koje su preostale ostalo je tridesetak staračkih domaćinstava. Nakon toga deo Jovca je pošumljen a poljoprivredni kombinat Delišes iz Vladičinog Hana je na površini od 28 hektara podigao voćnjak. Ostatak zemljišta je nakon komasacije vraćen starim vlasnicima ali ga većina ne koristi. Jovačko jezero i još šest manjih jezera koja su poribljena pravi su izazov za kupače u letnjim mesecima ali i za ribolovce jer su bogata različitim vrstama ribe.
- Jezera nastanjuju sledece vrste riba: som, klen, beovica, stuka, saran, babuska, karas, linjak, cverglan, pijor ...

[deda]

Pariguz


 
Najveća širina 0,12 km
Najveća dužina 0,7 km
 

Pariguz je veštačko jezero u naselju Resnik, izgrađeno krajem 1980-ih godina. Jezero je dugačko 700 a široko 120 metara.

Ranije je tuda proticao potok, i na tom mestu nalazilo blato za koje se verovalo da leči šuljeve, ali je zbog mnogobrojnih poplava podignuta brana i napravljeno jezero da bi se poplave zaustavile. Postoji priča da je ovaj kraj dobio ime Pariguz nakon zasede koje su Srbi napravili Turcima u Karađorđevo vreme. Legenda kaže da su dobili prilično sačme u stražnjicama, pa otuda takvo ime.[1]

Danas je jezero bogato ribom, a na njegovim obalama žive divlje patke i mnoge druge ptice. Pariguz je omiljeno mesto mnogih izletnika i ribolovaca. Pored jezera se nalazi omanja listopadna šuma. Na jezeru se često održavaju razne manifestacije. Jedna od većih manifestacija je alkoholijada, koja počinje u Miljakovcu a završava se u Resniku, ali stalno zbog nereda policija udaljava učesnike od naselja i oni odlaze na Pariguz gde ostaju celu noć. U julu 2004. na Pariguzu se održavao Škec fest, koji je policija drugo veče prekinula.

Na Pariguzu postoji veliki problem sa smećem, zato što tamo još uvek nisu postavljene kantice i gradska čistoća odatle ne odnosi otpatke. Takođe se otpadne vode nekolicine okolnih kuća izlivaju u jezero, zagađujući ga fekalijama. Jedno vreme su mediji i čelnici opštine Rakovica najavljivali sređivanje ovog jezera, kao "turističkog konkurenta Adi Ciganliji", uključujući i izgradnju sportsko-rekreativnog kompleksa, ali još uvek ništa od toga nije ostvareno.[2] Postoji i predlog za izgradnju biciklističke staze Rakovica-Resnik-Avala, koja bi išla obalom Topčiderke i prolazila preko Pariguza.

[deda]

Oblačinsko jezero


 
Nadmorska visina oko 280 m
Najveća širina oko 1 km
Najveća dužina oko 1 km
Vrsta jezera prirodno
 

Oblačinsko jezero je prirodno jezero u jugoistočnoj Srbiji, dvadesetak kilometara zapadno od Niša, u blizini Malog Jastrebca. Jezero je približno okruglog oblika i prečnika oko 1km, nadomak sela Oblačina, (opština Merošina). Vidljivo je čak i sa visine od oko 10.000 m.

Šezdesdesetih godina 20. veka, pokraj jezera izgrađen je javni bazen širine-dužine skoro 100m, košarkaški teren i fudbalsko igralište kao i motel sa bungalovima na obali jezera. Na obalama jezera tada je izgrađeno i vikend naselje. U to vreme bilo je to najposećenije dnevno letovalište Nišlija i uopšte svih iz okoline (i Prokuplje je udaljeno dvadesetak kilometara). Nebrigom vlasti objekti su zapušteni sredinom osamdesetih godina.

Međutim, početkom 21. veka okolina jezera je ponovo uređena tako da je pročišćena obala jezera i napravljena visoka zemljana obala.

Bazen je predat privatnom licu na upravljanje i sada je to uređeni ribnjak za šarane. U proleće se na jezeru odvijaju akcije izviđača međunarodnih razmera, tako da se jezero očisti, kako voda, tako i obala, tako da je i sada omiljeno izletište Nišlija i Prokupčana.

Na jezeru se svake godine održavaju i takmičenja mladih sportskih ribolovaca. Jezero redovno poribljava ribolovačko udruženje iz Niša koje i gazduje trenutno ovim jezerom.

Motel ne radi (radi samo restoran) jer su smeštajni kapaciteti popunjeni od 1995. god. izbeglim licima iz bivših republika Jugoslavije.

Jezero sa okolinom pruža izvanredne mogućnosti za odmor, zabavu i turizam. U okolini je ranije bio veliki broj voćnjaka (plantaža) sa čuvenom Oblačinskom višnjom dok ih je sada mnogo manje uglavnom zbog otežanih uslova privređivanja.