Elektroribolov
Riba se može loviti na razne načine: rukama, otrovom, eksplozivom i električnom strujom. Jedino ovaj poslednji način spada u izuzetnim prilikama u zakonski dozvoljen ribolov. Ostali navedeni načini ribolova su najstrože zabranjeni i koriste ih isključivo krivolovci ili ribokradice. Elektroribolov, ili lov ribe pomoću električne struje, sprovodi se u otvorenim i zatvorenim ribolovnim vodama, kao i u ribnjacima. Njegova primena na svim ostalim vodama, sem u ribnjacima, je u vezi sa naučnoistraživačkim radom u ribarstvu. Elektroribolovom na otvorenim i zatvorenim vodama ne vrši se totalno izlovljavanje prisutnog ribljeg naselja, već samo izlov ribe u ogledne svrhe u količinama dovoljnim za uzorkovanje riba u cilju sprovođenja naučnoistraživačkih radova u ribarstvu. Jedino u slučaju izlova krupnih grabljivica, a u cilju čišćenja vodotoka od njih, selektivnim izlovom pomoću kombinacije elektroribolova i stajaćih mreža, može se dozvoliti ulov većih količina riba. Na ribnjacima se pomoću elektroribolova tera riba u alov i time se poboljšava efekat ovog ribarskog
alata. Princip elektroribolova je u korišćenju agregata za elektroribolov, u vidu veze motor - generator istosmerne struje napona od 150-600 V i jačine od 3-15 A, ili akumulatorskog pogona (za agregate manje snage), kao i impuls generatora za rad na frekvencijama od 20-100 Hz, radi mogućnosti
selektivnog ribolova. Preko + i - elektrode (anode i katode), sprovodi se električna struja kroz vodu i u neposrednoj okolini + elektrode prisutna riba se omamljuje i lako vadi iz vode. Za uspešan rad elektroagregata je važna elektroprovodljivost vode, odnosno sadržaj rastvorenih soli u vodi. U vodama sa najmanjim sadržajem rastvornih soli rad agregata je najefikasniji.Električna struja se koristi i za sprečavanje ulaska riba u vodograđevinske objekte (hidroelektrane i vodovod), korišćenjem tzv. elektrobaraže, koja se zasniva na principima delovanja elektricne struje na ribe, odbijajuci ih da prilaže usisnim cevima.
