Prostor luke “Beograd” prostire se duž starogradske obale Dunava, zauzimajući jedno od potencijalno najekskluzivnijih zemljišta koje Beograd ima da ponudi u ovom trenutku. Danas taj prostor karakterišu velika skladišta, postrojenja, haos, neorganizovanost prostora, a centar grada iako samo 10 minuta udaljen kompletno ignoriše luku. Otkada je Beogradska luka privatizovana porasle su i ambicije, a novo preduzeće "Luka Beograd" nije gubilo vreme. Angažovali su jednog od svetski najpoznatijih arhitekata Danijela Libeskinda da uradi master plan za dunavsko priobalje Beograda i na taj način da svoju viziju ove velike reurbanizacije.
Vodena površina unutar luke bila bi oplemenjena i iskorišćena kao marina, a zgrade locirane oko nje različitog su sadržaja. Posebno bi dominirali objekti vezani za kulturu. Uz sam basen luke predviđena je biblioteka, a centralni položaj prema basenu zauzimao bi veliki kulturni centar. I sam investitor je uvideo da se mora izbeći izgradnja jednofunkcionalnih naselja kakav je bio Novi Beograd pre nekoliko decenija. Upravo iz tog razloga plan podrazumeva sadržaje koji će prvilačiti ljude u ovaj deo grada, u pokusaju da vrati tu obalu Beogradjanima. Francuska ulica prirodno bi se produžila do obale Dunava na čijem kraju bi se nalazio takozvani "Obalski Trg" (engleski - Waterfront Plaza). Glavni orijentir ovom trgu, a verovatno i cele luke i Beograda bi bila "Ikona" kula visine od oko 60-70 spratova, koja bi bila vidljiva sa svih strateških tačaka u gradu, posebno sa reka. Za obalu Dunava Libeskind je predvideo da ona bude rascepkana u više delova. Pored klasičnih šetališta u stepenastoj formi, on je takođe ucrtao marinu i veliku plažu gde bi Beograđani mogli da uživaju u toplim mesecima.
Predstavnici Luke Beograd su pokazali odlučnost da ovaj projekat sprovedu u delo, međutim, i sami su više puta naglasili da se radi o jednom projektu razmera koji dosad skoro nikad nije viđen kod nas i da bi realizacija mogla da potraje deceniju i vise. Razvoj projekta je iskljucivo vezan za razvoj infrastrukture, a razvoj pojedinih delova luke ‘Beograd’ mogao bi da pocne relativno skoro. Ostali delovi su pre svega, kao sto predpostavljate, u rukama gradskih vlasti koje ce morati infrastrukturnim investiranjem da prate ceo projekat u stopu.
