Drowning Doesn’t Look Like Drowning
Утапање не изгледа као утапање
Јесте ли икада били свједок утапања? Да ли би га препознали да се дешава крај вас?
Наутичари своје вријеме проводе константно на или око воде, тако да је препознавање утапа ли се неко судбоносна вјештина. Према Mariu Vittoneu, поморском специјалисти за сигурност, утапање нимало не изгледа као оно које видимо на телевизији. Тако да треба научити како га препознати, јер тиме можете спасити живот.
У свом одличном чланку Mario Vittone објашњава:
Нови скипер скочио је из кокпита, потпуно обучен, и заспринтао кроз воду. Као некадашњи тјелохранитељ, непрестано је држао поглед на својој жртви када се устремио према пару који је пливао између свог усидреног брода и плаже.
'Мислим да он мисли да се ти утапаш-давиш,' рекао је супруг својој жени.
Међусобно су се прскали и онда је она вриснула, но сада су већ стајали на пјешчаном спруду у води дубокој до врата.
'Добро смо, шта он то ради?' упитала је, већ помало озловољено. 'Добро смо,' викнуо је супруг гласно, настојећи га одгурнути валом, али његов је скипер наставио пливати снажним замасима.
'Мичи се,' дрекнуо је док је спринтао између запањених супружника. Непосредно иза њих, ни 3 метра даље, њихова се 9-годишња кћер утапала. Сигурна изнад површине воде на рукама скипера, бризнула је у плач, 'Татице.'
Како то да је овај скипер знао – с удаљености од 15 метара – оно што отац није могао препознати с једва 3 метра?
Утапање није дивље, с прскањем и позивом у помоћ како то већина људи очекује. Скипер је стручно истрениран како препознати утапање уз вишегодишње искуство. Отац је, с друге стране, учио како утапање изгледа гледајући телевизију.
Ако вријеме проводите на или око воде (а то смо сви ми), тада морате бити сигурни да ви и ваша посада знају што гледати кад год нетко уђе у воду. Док није плачљиво узвинукла 'Татице', цурица није пустила ни глас.
Као некадашњег спасиоца обалне страже, ова ме прича уопће није изненадила. Утапање је скоро увијек наоко тихи инцидент. Комешање, прскање и викање које драматично показује (телевизијско) утапање, учинило је да очекујемо нешто што ћемо ријетко видјети у стварном животу.
Инстинктивна реакција утапања - тако је то назвао доктор Францесцо А. Пиа – је оно што људи чине како би избјегли стварно или могуће гушење у води. А то не изгледа како то већина људи очекује. Ту је врло мало прскања, нема комешања, викања или звања упомоћ било које врсте.
Да схватите како тихо и недраматично изгледа утапање, размислите о овоме:
То је други узрок случајне смрти дјеце до 15 година старости (одмах иза саобраћајних несрећа). Од око 750 дјеце која ће се утопити слиједеће године, половина ће се утопити на мање од 25 метара од родитеља или осталих одраслих особа. У 10 посто случајева тих утапања одрасли ће их заправо гледати, без да схватају што им се то догађа.
Утапање не изгледа као утапање – пише Др. Пиа у једном чланку магазина обалне стрaже 'On Scene Magazine'…
Извор:
http://mariovittone.com/2010/05/154/Извор:www.naucat