Ovaj tekst sam negde našao ali nemam pojma gde. Sačuvao sam ga kao interesantan. Verujem da će i nekima od vas biti
Princip rada i osnovne karakteristike superkondenzatora
Kondenzator je pasivni električni element, koji može da akumulira energiju u električnom
polju između dve provodne elektrode. Proces akumuliranja energije u kondenzatoru ili
punjenje kondenzatora uključuje nagomilavanje naelektrisanja suprotnog polariteta na
elektrodama kondenzatora, čime se stvara razlika potencijala između elektroda.
Kondenzator se sastoji od dve metalne elektrode i dielektrika koji se nalazi između njih i koji
obezbeđuje da ne dođe do pomeranja naelektrisanja direktno sa jedne elektrode na drugu.
Naelektrisanje može preći sa jedne na drugu elektrodu posredstvom spoljašnjeg kola u koje
je povezan kondenzator. Kada se ukloni spoljašnje kolo elektrode kondenzatora ostaju
naektrisane. Nagomilana naelektrisanja na elektrodama se privlače i stvaraju električno polje
između elektroda.
Superkondenzator se sastoji od dve metalne elektrode na koje je naneseno puno slojeva
aktivnog nanoporoznog ugljenika, a između ovako formiranih elektroda se nalazi membrana
od elektrolita. Aktivni ugljenik je prah sačinjen od izuzetno malih i okruglih fragmenata koji
skupa formiraju strukturu nalik na sunđer sa porama nanometarskih dimenzija što rezultuje
u velikoj efektivnoj površini elektroda, reda par stotina m2/g. Svaki sloj aktivnog ugljenika je
poprilično provodan, što rezultuje malom unutrašnjom otpornošću superkondenzatora, dok
dodir između susednih slojeva predstavlja neku vrstu dielektrika, jer vrlo mala struja može da
teče kroz ovaj spoj, pa je efektivna debljina ’’dielektrika’’ reda nanometra i on može da izdrži
napon od 2 do 3 V, pa se većina superkondenzatora pravi za napone od par volti. Zbog ovako
velike efektivne površine elektroda i maksimalno stanjenog ’’dielektrika’’, dobijamo izuzetno
veliku kapacitivnost. Superkondenzatori za veće napone i struje se prave tako što se više
manjih superkondenzatora veže na red i u paralelu.
