Evo izveštaja sa Đurice: možete da je zaboravite!
Bio sam juče tamo (Utorak, 22. Apr), predivan dan i prava prilika da se izađe na jednu takvu vodu pošto je Dunav mutan i u porastu pa još nije za ozbiljno pecanje.
Iznajmio čamac i zavukao se u onu trsku. Spuštao sam plovak u razne rupe, baš kako tamo i treba ali za ceo dan samo tek tri krupne babuške, siću ne računam.
Bilo je još par kolega okolo i svi su bili namršteni pred kraj dana, uglavnom bez ulova. Primetio sam dva poveća uginula šarana kako plutaju, sve mi liči da su pobijeni strujom.
Negde posle podne pojave se dva lika u čamcu sa ozbiljnom Hondom i krenu da razvlače mrežu. Špartali su uzduž i popreko jedno sat vremena i verovali ili ne, pokrili su sav onaj teren pored trske i sa jedne i sa druge strane zaliva, čini mi se da ni žaba ne bi prošla.
Vratim se na obalu, čovek čiji su čamci pripravio riblju čorbu i ponudi on da se malo provozamo zalivom.
Ono je straota, ma bukvalno je ceo zaliv pokriven mrežama i to sad idu skroz uz trsku pa u polukrug, riba jednostavno do trske ne može ni da priđe. Verovatno im je to praksa radnim danom kada nema puno pecaroša a i ono što ih ima su lokalni pa se znaju.
Ono je tuga gledati, onakav teren je bogomdan za pecanje a ko je prošao čamcem zna kakva je to lepota.
Eto zašto mi plaćamo dozvole, da bi finansirali fantomsku ribočuvarsku službu za koju se ne zna ni koliko ih ima, što na terenu a što po kancelarijama. Tamo gde treba da ih ima njih nema i NAŠA imovina (jer ovo je zemlja svih nas) se krade i razvlači.
Pitam se samo kako rukovodilac koji je zadužen za taj sektor može da pogleda sebe u ogledalo kad primi poveću platu koju smo mu MI dali da radi posao koji NE radi.
