Opšta...Tu smo... > Nacrt novog Zakona o bezbednosti plovidbe i lukama na unutrašnjnim vodama RS

О БЕЗБЕДНОСТИ ПЛОВИДБЕ И ЛУКАМА НА УНУТРАШЊИМ ВОДАМА

(1/1)

skipper:
НАЦРТ

З А К О Н

О БЕЗБЕДНОСТИ ПЛОВИДБЕ И ЛУКАМА НА УНУТРАШЊИМ ВОДАМА

Део први

I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.
Овим законом уређује се безбедност пловидбе на унутрашњим водама Републике Србије, водни путеви и пловидба, пловила и њихова способност за пловидбу, посада, трагање и спасавање, луке и пристаништа, надзор и друга питања која се односе на пловидбу.

Члан 2.
Водни путеви, луке и пристаништа, пловила, као и чланови посаде морају да испуњавају услове за безбедну пловидбу који су прописани овим законом.

Члан 3.
Одредбе овог закона примењују се на међународним, међудржавним и државним водним путевима Републике Србије, као и на другим унутрашњим водама.

Члан 4.
Развој водног саобраћаја, као и луке и пристаништа од посебног су интереса за Републику Србију и уживају њену посебну заштиту.
Влада утврђује Стратегију развоја водног саобраћаја Републике Србије.

Члан 5.
На основу Стратегије развоја водног саобраћаја Републике Србије надлежни државни органи доносе краткорочне, средњорочне и дугорочне планове изградње и развоја водних путева, лука и пристаништа, као и планиране износе трошкова и предлоге начина финансирања наведених планова изградње и развоја водних путева и лука отворених за јавни саобраћај.
Планови из става 1. овог члана усклађују се с плановима управљања водним режимом.

Члан 6.
Одредбе овог закона које се односе на пловила односе и на ратна пловила, ако је то овим законом предвиђено.

Члан 7.
На односе који нису уређени овим законом и другим прописима који су донесени на основу овог закона примењују се обичаји у унутрашњој пловидби.
Члан 8.
Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:
1)   „унутрашње воде” су реке, канали и језера на територији Републике Србије;
2)   „водни пут” је део унутрашњих вода на коме се обавља пловидба, категорисан и отворен за пловидбу;
3)   „пловни пут” је део водног пута прописане дубине, ширине и других техничких карактеристика, који је уређен, обележен и безбедан за пловидбу;
4)   „међународни водни пут” је водни пут на коме важи међународни режим пловидбе на коме је дозвољена пловидба пловилима свих застава;
5)   „међудржавни водни пут” је водни пут на коме важи међудржавни режим пловидбе на коме је дозвољена пловидба пловила под заставом Републике Србије и граничне државе на том водном путу;
6)   „државни водни пут” је водни пут на коме важи државни режим пловидбе на коме је без посебног одобрења дозвољена пловидба само пловилима под заставом Републике Србије;
7)   „унутрашња пловидба” је пловидба која се обавља на водном путу;
8)   „трговачка морнарица” обухвата бродове, речно-морске бродове и друга пловила, осим ратних пловила;
9)   „пловило” је брод, технички пловни објект, јахта, чамац, пловеће тело, плутајући објект, пловило које обавља риболов и други објект који је оспособљен за пловидбу и који учествује у пловидби;
10)   „домаће пловило” је пловило које има српску државну припадност и које је уписано у један од домаћих уписника;
11)   „страно пловило” је пловило које има страну државну припадност и намену према прописима државе у којој је регистровано;
12)   „пловило Европске уније” је пловило који има државну припадност једне од држава чланица Европске уније и намену према прописима државе у којој је регистровано;
13)   „јавно пловило” је пловило које употребљава државни орган, а које није ратно пловило и које служи искључиво у непривредне сврхе;
14)   „ратно пловило” је пловило које је под командом оружаних снага, а чија је посада војна;
15)   „санитетско пловило” је пловило регистровано и опремљено за збрињавање повређених и оболелих;
16)   „брод” је брод унутрашње пловидбе и речно-морски брод, осим ратног брода;
17)   „брод унутрашње пловидбе” је брод регистрован за пловидбу на унутрашњим водама, чија дужина трупа износи најмање 20 метара или чији је производ дужине, ширине и максималног газа једнак запремини од најмање 100 м³, као и тегљач и потискивач, без обзира на њихову дужину и запремину;
18)   „речно-морски брод” је брод нарочите конструкције чији су газ и друга конструкциона својства таква да може пловити у делу пловидбе на мору, као и по унутрашњим водама;
19)   „брод са сопственим погоном” је брод који има сопствени машински уређај за погон;
20)   „брод без сопственог погона” је брод који нема сопствени машински уређај за погон, као и брод чији се машински уређај користи за премештање у луци или местима укрцавања или искрцавања, или да би се повећале његове маневарске способности за време потискивиња или тегљења;
21)   „путнички брод” је брод регистрован за превоз за више од 12 путника;
22)   „теретни брод” је брод регистрован за превоз терета;
23)   „тегљач, односно потискивач” је брод регистрован за тегљење, или потискивање других пловила;
24)   „танкер” је брод регистрован за превоз терета у течном стању;
25)   „ледоломац” је брод регистрован и опремљен за разбијање леда;
26)   „брод велике брзине” је брод са сопственим погоном које може да постигне брзину преко 40 км/h у односу на воду;
27)   „потисница” је теретни брод без сопственог погона и без сопственог кормиларског уређаја;
28)   „потисница поморског брода” је потисница конструисана да се носи на поморским бродовима и да плови на водним путевима;
29)   „тегљеница” је теретни брод без сопственог погона који има сопствени кормиларски уређај;
30)   „јахта” је пловило које служи за разоноду, спорт или рекреацију, које може да се користи за личне потребе или за привредну делатност;
31)   „састав” је тегљени, потискивани или бочни састав;
32)   „тегљени састав” је састав од једног или више пловила, осим чамаца, које тегли један или више тегљача;
33)   „потискивани састав” је чврсто повезани састав пловила, осим чамаца, од којих је најмање један постављен испред потискивача;
34)   „бочни састав” је састав пловила чврсто повезаних бок уз бок, осим чамаца, од којих ниједан није постављен испред пловила које покреће састав;
35)   „технички пловни објект” је објект опремљен механичким уређајем за обављање техничких радова на унутрашњим водама са сопственим погонским машинским уређајем или без њега (пловећа направа, багер, механички побијач пилона, елеватор, дизалица, пловећа косачица, платформа и сл.);
36)   „плутајући објект” је пловило без сопственог погона које по правилу није предвиђено за премештање нити за обављање посебних радова на унутрашњим водама (купатило, хангар, воденица, рибарска тиквара, кућа за одмор, понтон, понтонски мост, стамбена лађа, угоститељски објекат, сплав кућица, плутајућа радионица и сл.);
37)   „пловеће тело” је сплав или друга конструкција, објект или спојена структура способна за пловидбу, која није брод, технички пловни објект, чамац или плутајући објект;
38)   „чамац” је пловило, осим тегљача и потискивача, без обзира на његову дужину и запремину, регистровано за пловидбу на унутрашњим водама, чија дужина трупа износи мање од 20 метара и чији је производ дужине, ширине и максималног газа мањи од запремине од 100 м³, а које превози највише 12 лица;
39)   „скутер” је врста чамца који користи сопствени погонски уређај, који се користи за скијање на води или извођење фигура (водени скутер, џет бицикл, џет ски и сл.);
40)   „глисер” је врста чамца који помоћу сопственог погонског уређаја глисира по површини воде;
41)   „пловило које обавља риболов” је пловило које је намењено за риболов уз помоћ мреже, узица, рибарске коче или других риболовних справа које ограничавају способност маневрисања, осим пловила које је намењено за риболов вучењем удице или другим риболовним справама које не ограничавају способност маневрисања;
42)   „брод у градњи” је брод од момента полагања кобилице или сличног поступка градње до момента уписа у уписник бродова;
43)   „постојећи брод” је брод који није у градњи;
44)   „распрема” је привремено повлачење брода, односно техничког пловног објекта из употребе и њихов смештај на одређеном делу водног пута;
45)   „зимовник” је изграђени или природни водени простор на водном путу који је уређен и оспособљен као сигурно склониште за пловила од оштећења ледом, велике воде или осталих временских непогода;
46)   „склониште” је природни део воденог простора на водном путу, који служи за нужни смештај пловила ради заштите од метеоролошких и хидролошких непогода;
47)   „сидриште” је опремљени и обележени део водног пута на којем се може вршити безбедно сидрење и маневрисање пловила;
48)   „скела” је пловило намењено за превоз лица, робе и животиња са једне на другу обалу унутрашњих вода;
49)   „скелски прелаз” је део унутрашњих вода са изграђеним и уређеним прилазним путевима, опремљен за безбедно пристајање скеле, укрцавање и искрцавање лица, ствари и животиња које се превозе скелом;
50)   „пријемна станица” је пловило или постројење на копну одређено од стране надлежног органа за пријем штетних предмета или материја које настају на пловилу;
51)   „уље” је свако постојано уље, сирова нафта, тешко дизел-уље, мазиво-уље и животињска, биљна уља и масти, без обзира на то да ли се превози пловилом као терет или као гориво за погон пловила;
52)   „признато класификационо друштво” је класификационо друштво које је признато у складу са посебним прописом;
53)   „путник” је свако лице на пловилу, осим деце млађе од једне године, лица запослених на пловилу у било ком својству и чланова њихове породице;
54)   „лука” је водни и са водом непосредно повезани копнени простор са објектима намењеним за пристајање, сидрење и заштиту пловила, као и укрцавање и искрцавање путника и робе у којој се обављају делатности које су с робом или пловилом у непосредној економској, саобраћајној или технолошкој вези;
55)   „пристаниште” је водни и са водом непосредно повезани копнени простор са објектима намењеним за пристајање, сидрење и заштиту пловила, као и укрцавање и искрцавање путника и робе;
56)   „марина” је пристаниште за посебне намене на водном путу намењено за прихват, чување и опрему пловила која служе за рекреацију, спорт и разоноду;
57)   „лучко подручје” је подручје луке или пристаништа које се користи за обављање лучке делатности, којим управља Агенција за управљање лукама и пристаништима и на којем важи посебан режим контроле доласка и одласка пловила, као и уласка и изласка возила и лица;
58)   „лучка акваторија” је део водног пута у саставу лучког подручја, по природи простор непосредно везан уз обалу, издвојена сидришта и др;
59)   „лучке услуге” су услуге комерцијалне природе које се обављају у лукама уз накнаду према лучким тарифама;
60)   „лучки оператер” је физичко или правно лице које пружа једну или више лучких услуга;
61)   „лучки корисник” је лице које користи једну или више лучких услуга;
62)   „боксажа” је врста лучке услуге којом се обавља манаврисање пловилима у луци;
63)   „власник пловила” је физичко или правно лице које је као власник уписано у један од уписника;
64)   „бродар” је власник пловила, закупац или менаџер који је као држалац пловила, носилац пловидбене одговорности;
65)   „пловидбена незгода” је ванредни догађај на унутрашњим водама настао у пловидби или искоришћавању пловила, водног пута или објекта на њему при којем је дошло до људских жртава или телесних повреда, материјалне штете или загађивања животне средине;
66)   „премор” је стање члана посаде настало као резултат недостатка одмора или болести и огледа се у одступању од нормалног понашања и брзине реаговања;
67)   „стање опијености” је стање члана посаде код којег је лекарским прегледом и другим методама и апаратима, анализом крви и/или урина утврђено присуство алкохола у организму више од 0,3 g/kg мерењем количине алкохола у литру издахнутог ваздуха, као и код којег је лекарским прегледом, употребом одговарајућих средства или уређаја, или анализом крви и/или урина утврђено присуство у организму опојних дрога или других материја које мењају стање свести;
68)   „Речни информациони сервиси (RIS)” су информационе услуге уједначеног стандарда намењене као подршка управљању пловидбом на водним путевима укључујући, ако је то оправдано, везу са другим видовима саобраћаја;
69)   „Сервис за управљање бродским саобраћајем (VTS)” је сервис за пружање услуга у циљу унапређења безбедности и ефикасности бродског саобраћаја и заштите животне средине, оспособљен за успостављање комуникације са учесницима у саобраћају и да одговори потребама саобраћаја у подручју обавезне примене VTS;
70)   „Inland ECDIS” је електронски приказ пловидбених карата и информациони систем за унутрашњу пловидбу који приказује одабране информације из Система електронских пловидбених карата за унутрашњу пловидбу (Inland SENC), и по избору информације прикупљене другим пловидбеним сензорима;
71)   „Електронске пловидбене карте” су базе података, стандардизоване у погледу садржине, структуре и формата, које се дају на употребу путем Inland ECDIS опреме;
72)   „министарство” је министарство надлежно за послове саобраћаја.

Део други

I. БЕЗБЕДНОСТ ПЛОВИДБЕ

Заједничке одредбе

Члан 9.
Безбедност пловидбе подразумева скуп услова, правила, техничких правила и мера које морају испуњавати пловила и посада, водни путеви, луке и пристаништа, којима се обезбеђује безбедна пловидба.

Члан 10.
Послови безбедности пловидбе су управни, инспекцијски, технички и други стручни послови одређени овим законом и прописима донетим на основу овог закона којима се обезбеђује безбедност пловидбе.

Члан 11.
Послови из члана 10. овог закона у надлежности су министарства, лучке капетаније, Агенције за водне путеве „Пловпут” (у даљем тексту: Агенција) и Техничког надзорног тела за утврђивање способности бродова за пловидбу (у даљем тексту: Техничко надзорно тело).
Инспекцијске послове на државним водним путевима на територији АП Војводине врше инспектори безбедности пловидбе АП Војводине, као поверене послове.
Послови техничког одржавања државних водних путева на територији АП Војводине у надлежности су овлашћеног правног лица за техничко одржавање државних водних путева.

Члан 12.
Бродар, заповедник или друго одговорно лице на пловилу, као и посада, Агенција за управљање лукама и пристаништима ( у даљем тексту: Лучка управа), Агенција и други државни органи чији рад утиче на безбедност пловидбе у оквиру њихове надлежности дужни су да:
1) организују и трајно обезбеде обављање послова који се односе на безбедност пловидбе;
2) пријаве надлежној лучкој капетанији сваку промену на пловном путу и на објектима безбедности пловидбе;
3) евидентирају податке који су од значаја за безбедност пловидбе.

Члан 13.
Лучка капетанија може ради безбедности пловидбе да доноси наредбе којима забрањује, односно ограничава пловидбу и прописује посебне услове пловидбе у циљу заштите људских живота, имовине, животне средине, безбедности хидрограђевинских објеката на водном путу и др.
Учесници у пловидби дужни су да поступају у складу са наредбама из става 1. овог члана.
Наредбе из става 1. овог члана лучка капетанија објављује путем саопштења бродарству.

Члан 14.
Лучка капетанија обавезно спроводи поступак испитивања пловидбених незгода ако је услед пловидбене незгоде настала смрт или тежа телесна повреда лица, губитак или оштећење имовине већег обима.
Лучка капетанија евидентира незгоде и штете из става 1. овог члана.
Испитивање пловидбених незгода пловила прописује министарство.

Члан 15.
У случају пловидбене незгоде у којој је настала смрт или тежа телесна повреда лица, губитак или оштећење имовине већег обима, заповедник пловила дужан је да:
1) задржи пловило на месту пловидбене незгоде до окончања увиђаја, ако пловило својим положајем не угрожава своју безбедност или безбедност других пловила;
2) пловило које својим положајем угрожава своју безбедност или безбедност других пловила, уклони на најближе подобно место и да настоји да се не мења стање на месту пловидбене незгоде у циљу утврђивања узрока због којих је дошло до пловидбене незгоде;
3) без одлагања обавести о пловидбеној незгоди лучку капетанију и сачека долазак овлашћеног лица.

Члан 16.
Учесник у пловидби, други орган као и друго лице, које је обавештено о пловидбеној незгоди, дужно је да о томе хитно обавести лучку капетанију.

II. ВОДНИ ПУТЕВИ

1. Водни путеви

Планови развоја водних путева

Члан 17.
На основу планова из члана 5. овог закона у делу који се односи на развој водних путева Агенција изводи техничко одржавање, унапређење и транспортно-технолошку модернизацију међународних и међудржавних водних путева.
   На основу планова из члана 5. овог закона у делу који се односи на развој водних путева овлашћено правно лице за техничко одржавање државних водних путева изводи техничко одржавање, унапређење и транспортно-технолошку модернизацију државних водних путева на територији АП Војводине.




Категоризација водних путева

Члан 18.
   Водни путеви морају да испуњавају услове за безбедну пловидбу прописане овим законом.
Међународне и међудржавне водне путеве одређује Влада.
Категоризацију међународних и међудржавних водних путева одређује Влада.
Категоризацију државних водних путева одређује министарство.

Објекти безбедности пловидбе

Члан 19.
Објекти безбедности пловидбе на водним путевима према намени су:
1) објекти за техничко побољшање услова пловидбе: бродске преводнице, бране, зимовници, сидришта, напери, обалоутврде, паралелне грађевине, преграде, усмеравајуће грађевине и други објекти који су у функцији пловидбе;
2) објекти за обележавање и сигнализацију: пловни и обални сигнали и ознаке, Речни информациони сервиси (RIS), Сервис за управљање бродским саобраћајем (VTS), оптички, звучни, електрични, електронски, радио-комуникацијски навигациони и други уређају за безбедност пловидбе.
Агенција је дужна да води евиденцију објеката безбедности пловидбе на међународним и међудржавним водним путевима.
Овлашћено правно лице за техничко одржавање државних водних путева на територији АП Војводине је дужно да води евиденцију објеката безбедности пловидбе на државним водним путевима.
   Накнаду за коришћење објеката безбедности пловидбе на водним путевима Републике Србије плаћају корисници тих путева.
   Висина накнаде за коришћење објеката безбедности пловидбе на међународним и међудржавним водним путевима одређује се тарифом коју доноси Агенција уз сагласност министарства.
Висина накнаде за коришћење објеката безбедности пловидбе на државним водним путевима на територији АП Војводине одређује се тарифом коју доноси овлашћено правно лице за техничко одржавање државних водних путева уз сагласност министарства.
Накнада за коришћење објеката безбедности пловидбе на међународним и међудржавним водним путевима уплаћује се у буџет Републике Србије.
Накнада за коришћење објеката безбедности пловидбе на државним водним путевима на територији АП Војводине уплаћује се у буџет АП Војводине.

Члан 20.
Агенција има право службености за постављање објеката безбедности пловидбе на обалама међународних и међудржавних водних путева.
Право службености из става 1. овог члана састоји се у:
1) праву пролаза преко обале и земљишта уз међународне и међудржавне водне путеве службеним лицима Агенције ради постављања или одржавања објеката безбедности пловидбе;
2) праву коришћења обале и земљишта уз међународне и међудржавне водне путеве у ширини од пет метра од уреза воде при високом пловидбеном нивоу ради вршења радова на техничком одржавању водних путева;
3) обавези сопственика односно корисника обале и земљишта уз међународне и међудржавне водне путеве да газдују шумама на обалама међународних и међудржавних водних путева тако да се не прави сметња пловидби и одржавању и правилном функционисању објеката безбедности пловидбе;
4) обавези сопственика односно корисника обале и земљишта уз међународне и међудржавне водне путеве да дозволи Агенцији да уклони растиње које омета постављање или правилно функционисање објеката безбедности пловидбе;
5) обавези сопственика односно корисника обале и земљишта уз међународне и међудржавне водне путеве да допусти Агенцији да на његовом земљишту привремено смести објекте безбедности пловидбе уклоњене са водног пута због настанка непосредне опасности од леда, поплаве или неке друге природне непогоде и да те објекте по потреби транспортује преко тог земљишта.
Коришћење обале и земљишта из става 2. тачке 1) и 2) овог члана Агенција усаглашава са министарством надлежним за послове водопривреде.
Овлашћено правно лице за техничко одржавање државних водних путева на територији АП Војводине има право службености из става 2. овог члана на обалама тих државних водних путева.

Одржавање водних путева

Члан 21.
Водни путеви морају се уређивати, на њима се мора одржавати пловност и постављати објекти безбедности пловидбе и обезбедити услови за безбедну пловиду у складу са утврђеном категоријом водног пута.

Члан 22.
Техничко одржавање међународних и међудржавних водних путева у складу са утврђеном категоријом водног пута, као и објекти безбедности пловидбе на њима у надлежности је Агенције.
Техничко одржавање државних водних путева на територији АП Војводине у складу са утврђеном категоријом водног пута, као и објекти безбедности пловидбе на њима у надлежности је овлашћеног правног лица за техничко одржавање државних водних путева АП Војводине.
Агенција може обављати послове техничког одржавања и других водних путева који јој се повери.




Давање сагласности и одобрења

Члан 23.
Забрањено је угрожавање пловног пута на било који начин.
Пре почетка израде техничке документације за издавање одобрења за изградњу, реконструкцију, доградњу, адаптацију и санацију преводница, пловних канала и других хидротехничких објеката, за постављање каблова и цевовода, експлоатацију шљунка, песка и камена и другог материјала, као и за изградњу других објеката од утицаја на безбедност пловидбе на међународним, међудржавним и државним водним путевима потребно је поред сагласности и мишљења надлежних државних органа прописаних прописима којима се уређује планирање и изградња и прописима којима се уређују воде, и сагласност лучка капетанија.
Лучка капетанија издаје сагласност из става 2. овог члана на међународним и међудржавним водним путем по претходно прибављеном мишљењу Агенције, а на државним водним путевима на територији АП Војводине овлашћеног правног лица за техничко одржавање државних водних путева.
Пре почетка израде техничке документације за издавање одобрења за изградњу лука, пристаништа и привремених претоварних места потребна је сагласност и Лучке управе.
Лице који је добило одобрење за изградњу објеката из става 2. овог члана пре почетка радова мора да прибави и наутичку сагласност надлежне лучке капетаније која се издаје на основу техничке документације за изградњу.
Почетак радова на објектима из става 2. овог члана извођач је дужан да пријави надлежној лучкој капетанији најкасније 15 дана пре почетка извођења радова.
Надлежна лучка капетанија дужна је да најкасније осам дана пре почетка радова обавести путем саопштења бродарству или средстава јавног информисања учеснике у пловидби о променама услова пловидбе, које ће настати као последица извођења радова на водном путу.

Члан 24.
Делове обале и воденог простора на којима се могу градити хидрограђевински и други објекти и постављати пловила одређује орган локалне самоуправе по претходно прибављеној сагласности министарства и Агеције, односно овлашћеног правног лица за техничко одржавање државних водних путева на територији АП Војводине.
   Ако се одлука из става 1. овог члана односи на водне путеве на којима друга привредна друштва, или друга правна лица имају право управљања, одлука се доноси по претходно прибављеној сагласности тог привредног друштва, односно другог правног лица.

Члан 25.
Инвеститор или власник објекта или средства које представља сталну или привремену препреку на водном путу (мостови, каблови, цевоводи, потонули објекти и сл.), дужан је, у року одређеном од лучке капетаније, да постави и одржава светла и знакове за обележавање те препреке, а по потреби и да ту препреку уклони са водног пута.
Ако лице из става 1. овог члана не постави прописано светло или други знак, или ако постављено светло или други знак не одржава у исправном стању или не уклони препреку, Агенција, односно овлашћено правно лице за техничко одржавање државних водних путева на територији АП Војводине, на налог лучке капетаније, а на терет тог лица, поставиће прописано светло или други знак, односно неисправно светло или други знак ће довести у исправно стање или уклонити препреке.

Постављање каблова, цевовода и других објеката
и отварање скелских прелаза на заједничком водном путу

Члан 26.
Постављање каблова, цевовода и других објеката, као и отварање скелског прелаза на водним путевима који се налазе између Републике Србије и суседне државе са којом Република Србија дели водни пут врши се на бази споразума између две државе.
Изградња хидротехничких објеката који повезују обалу Републике Србије и обалу суседне државе са којом Република Србија дели водни пут врши се на бази споразума између две државе.

Техничко одржавање водних путева

Члан 27.
Безбедност пловидбе и пловност водних путева према утврђеној категорији обезбеђује се техничким одржавањем.
Техничко одржавање међународних и међудржавних водних путева врши Агенција и финансира се из буџета Републике Србије и других извора.
Техничко одржавање државних водних путева на територији АП Војводине врши овлашћено правно лице за техничко одржавање државних водних путева и финансира се из буџета АП Војводине.

Члан 28.
Техничко одржавање водних путева обухвата планирање и извршење послова: хидрографског мерења, хидротехничких радова, обележавања водних путева, као и постављање, одржавање и обезбеђење правилног функционисања објеката безбедности пловидбе.
Техничко одржавање водних путева обухвата и:
1) одржавање прописаних техничких карактеристика пловног пута;
2) уклањање са пловног пута плутајућих и потонулих предмета који угрожавају безбедност пловидбе;
3) интервентно одржавање пловног пута по налогу инспектора безбедности пловидбе.
Техничко одржавање подразумева и одржавање објеката, уређаја и других елемената који служе за Речне информационе сервисе (RIS).
Техничко одржавање међународних и међудржавних водних путева врши се основу годишњег Програма техничког одржавања који Влади предлаже Агенција, уз претходну сагласност министарства.
Техничко одржавање државних водних путева на територији АП Војводине врши се основу годишњег Програма техничког одржавања који Извршном већу АП Војводине предлаже овлашћено правно лице за техничко одржавање државних водних путева, уз претходну сагласност министарства.
Начин техничког одржавања међународних и међудржавних водних путева прописује Агенција уз сагласност министарства.
Начин техничког одржавања државних водних путева на територији АП Војводине прописује овлашћено правно лице уз сагласност министарства.

Агенција за водне путеве

Члан 29.
   Влада, на предлог министарства, оснива Агенцију за водне путеве, као јавну агенцију.
Агенција обавља регулаторне, стручне и развојне послове као и послове државне управе који се односе на:
1) техничко одржавање и развој међународних и међудржавних водних путева;
2) праћење, анализу и обавештавање о стању пловности међународних и међудржавних водних путева;
      3) израду техничке документације из области водних путева;
4) успостављање, одржавање и развој Речних информационих сервиса (RIS);
5) одржавање и обележавање зимовника отворених за зимовање страних и домаћих бродова, и сидришта на међународним и међудржавним водним путевима;
6) друге послове одређене законом.

Члан 30.
У оквиру своје надлежности Агенција врши следеће управне послове:
1) даје мишљење за издавање сагласности из члана 23. став 3. овог закона;
2) даје сагласност на постављање пловила на међународним и међудржавним водним путевима;
3) води евиденцију издатих аката из тач. 1) и 2) овог члана.
Издавање аката из тач. 1) и 2) овог члана врши се у управном поступку.
Другостепени орган за акте које у првом степену доноси Агенција је министарство.

Члан 31.
Финансијска средства за обављање послова из делатности Агенције из члана 22. став 1. обезбеђују се у буџету Републике Србије, од наплате услуга које врши и из других извора.



Члан 32.
Планове из члана 5. овог закона у делу који се односи на развој водних путева доноси Агенција уз сагласност министарства.

Спортска такмичења и приредбе на водним путевима

Члан 33.
На водном путу могу се одржавати спортска такмичења, односно приредбе, на основу одобрења лучке капетаније.
   Простор намењен за спорт, рекреацију и разоноду мора бити одвојен од пловног пута.
   Пловила која нису намењена за спорт, рекреацију и разоноду не могу пловити у простору из става 2. овог члана.

Члан 34.
Захтев за издавање одобрења из члана 33. став 1. овог закона, организатор спортског такмичења, односно приредбе дужан је да поднесе лучкој капетанији најкасније 15 дана пре почетка одржавања спортског такмичења, односно приредбе.
Лучка капетанија дужна је да обавести учеснике у пловидби о одржавању спортског такмичења, односно приредбе најкасније осам дана пре почетка спортског такмичења, односно приредбе.

Члан 35.
Организатор спортског такмичења, односно приредбе дужан је да у року од 24 часа после одржавања спортског такмичења, односно приредбе уклони са водног пута ознаке, уређаје и предмете који су у вези одржавања спортског такмичења, односно приредбе били постављени.
Организатор спортског такмичења, односно приредбе одговоран је за безбедност учесника спортског такмичења, односно приредбе.
Ако организатор спортског такмичења, односно приредбе не изврши обавезу из става 1. овог члана Агенција, односно овлашћено правно лице за техничко одржавање државних водних путева на територији АП Војводине ће по налогу лучке капетаније извршити њихово уклањање о трошку организатора.

Хидрографска делатност

Члан 36.
Ради обезбеђења тачних података о морфологији речног дна као и других података који могу утицати на пловидбу, на водним путевима се обавља хидрографска делатност у складу са стандардима Међународне хидрографске организације.
На основу података из става 1. овог члана израђују се службене пловидбене карте и друге наутичке публикације.
Пловидбене карте обавезно морају бити израђене у облику електронске пловидбене карте-ENC у складу са међународним Inland ECDIS стандардом, а могу се израђивати и као класичне пловидбене карте према картографским стандардима.

Бродске радио станице, вршење радио службе и употреба радара

Члан 37.
Употреба VHF и UHF радио-станица је дозвољена само у сврху осигурања безбедности пловидбе као и за комуникацију са надлежним лучким капетанијама, Лучком управом и бродарствима.
У вршењу радио-службе из става 1. овог члана, лучке капетаније дужне су да организују службу бдења.
Брод унутрашње пловидбе на сопствени погон, технички пловни објект и речно-морски брод морају да имају радио-станицу и дужни су да за време пловидбе организују службу бдења, у складу са прописима којима се уређује радио-саобраћај.

Члан 38.
Све инсталације за радиотелефонске везе које се налазе на пловилу морају да буду у складу са одредбама „Регионалног договора који се односи на радиотелефонску службу на унутрашњим пловним путевима-RAINWAT”.
Радио-станица може радити само на додељеним фреквенцијама осим у случају емитовања знакова опасности, као и позива, порука и саопштења која се емитују у случају опасности за пловило, као и у случају елементарних непогода, спасавања људских живота и у другим сличним случајевима када је дозвољена употреба и друге фреквенције под условом да се ради на начин који је најпогоднији да радио-станица оствари задатак у вези са отклањањем опасности.
Начин и услове рада радио-службе за безбедност пловидбе и услове које треба да испуњавају бродске радио-станице прописује министарство у сагласности са органом надлежним за телекомуникације.

Члан 39.
Пловила смеју употребљавати радарску или Inland ECDIS опрему која се може употребити за добијање слике која се преклапа преко радарске слике (навигациони режим рада) под условом:
1) да су опремљени са радарском и, ако је то потребно, са Inland ECDIS опремом која је прилагођена потребама унутрашње пловидбе и показивачем отклона. Опрема мора испуњавати услове прописане Техничким правилима за радарску опрему;
2) да се на пловилу налази члан посаде који поседује сведочанство о оспособљености за употребу радара;
3) да су опремљени уређајем за емитовање тритонског звучног сигнала, осим чамаца, скела, пловећих тела и плутајућих објеката.
У потискиваним, тегљеним и бочним саставима одредбе става 1. овог члана односе се само на пловило на којем се налази заповедник састава.
Пловила велике брзине морају да користе радар за време пловидбе.
Зимовници, сидришта и склоништа

Члан 40.
Зимовници се формирају на водном путу или у лукама отвореним за јавни саобраћај.
Зимовници морају испуњавати услове за безбедан боравак пловила у њима.
Зимовник могу користити сва пловила под једнаким условима.

Члан 41.
Услове које морају испуњавати зимовници отворени за зимовање страних пловила на међународним и међудржавним водним путевима одређује Влада.
Услове које морају да испуњавају зимовници отворени за зимовање домаћих пловила одређује министарство.
Зимовнике на међународним и међудржавним водним путевима отворене за зимовање страних пловила одређује Влада.
Зимовнике на међународним и међудржавним водним путевима отворене за зимовање домаћих пловила одређује министарство.
Зимовнике на државним водним путевима на територији АП Војводине отворене за зимовање домаћих пловила одређује надлежни орган АП Војводине.

Члан 42.
Пловила која су спречена наглом појавом леда или другим ванредним околностима да уплове у зимовник могу се склонити у речне рукавце или друга природно заштићена места на водном путу и задржати се у таквим склоништима док такво стање траје.
Заповедник пловила из става 1. овог члана дужан је да, чим услови допусте, извести надлежну лучку капетанију о времену и месту извршеног склањања.
Надлежна лучка капетанија по пријему извештаја одређује услове боравка пловила из става 1. овог члана у склоништу и предузима мере ради њиховог обезбеђења и безбедности пловидбе.

Члан 43.
Према намени сидришта могу бити општа и посебна.
На сидриштима опште намене могу се сидрити сва пловила без обзира на врсту и намену пловила и врсту робе коју превозе, на за то обележеним деловима сидришта.
На сидриштима посебне намене, која су посебно одређена и обележена, могу се сидрити само пловила одређене врсте, намене и врсте робе коју превозе.
Сидриште мора да има обележено подручје, дубину која не може бити мања од дубине прописане за водни пут на коме се сидриште налази и уређај за извезивање.
Изузетно, сидриште не мора да има уређај за извезивање уколико су на други начин обезбеђени услови за стајање.
Испуњеност услова из става 4. и 5. овог члана утврђује министарство.
Сидришта на међународним и међудржавним водним путевима одређује министарство.
Сидришта на државним водним путевима на територији АП Војводине одређује надлежни орган АП Војводине.

Члан 44.
Пловило на сидришту мора да буде под непрекидним и непосредним надзором од стране чланова посаде брода у чијем се саставу пловило налази.
Непрекидан и непосредни надзор над пловилом на сидришту бродар може да повери Лучкој управи, лучком оператеру или пловидбеном агенту.

Члан 45.
Сидрење пловила за превоз опасних роба врши се на сидриштима која су за то посебно одређена или на посебно обележеном и одређеном делу сидришта.

Члан 46.
Изузетно, због безбедности пловила, безбедности пловидбе, ванредних услова (магла, олуја, смањена видљивост) или уколико је то нужно због оперативних потреба транспорта пловило се може сидрити и на ивици пловног пута, ван пловног пута и ван сидришта на начин којим се не угрожава његова безбедност и безбедност пловидбе.
На пловилу које је усидрено на начин предвиђен ставом 1. овог члана заповедник мора одредити члана посаде који ће вршити сталан надзор над безбедношћу тог пловила, а на пловилу који превози опасан терет лице стручно оспособљено за руковање таквим теретом.
Лучка капетанија наложиће да се усидрено пловило које угрожава безбедност пловидбе премести на место на коме неће угрожавати безбедност пловидбе о трошку власника тог пловила.

III. ПЛОВИДБА И ПИЛОТАЖА

1. Пловидба

Основне одредбе

Члан 47.
Пловидба на водним путевима Републике Србије обавља се у складу са овим законом.
Учесници пловидбе дужни су да се придржавају одредби овог закона и прописа о правилима пловидбе.
Услове за пловидбу и правила пловидбе на унутрашњим водама прописује Влада.

Пловидба страних пловила

Члан 48.
Страна пловила могу да плове водним путевима Републике Србије на којима важи међународни или међудржавни режим пловидбе.
Страна пловила могу да плове и другим водним путевима ради уласка у домаће луке отворене за међународни саобраћај, према условима које пропише Влада.
У државне водне путеве страна пловила могу да уплове само на основу одобрења које издаје министарство.
Пловила Европске уније могу да плове на водним путевима из става 1, 2. и 3. овог члана без ограничења.

Члан 49.
Страни чамци и друга пловила намењена за спорт и разоноду могу се кретати, задржавати и пристајати на међудржавним и државним водним путевима на основу одобрења које издаје лучка капетанија.
Начин кретања, задржавања и пристајања страних чамаца и других пловила намењених за спорт и разоноду на међудржавним и државним водним путевима прописује Влада на предлог министарства и министарства надлежног за унутрашње послове.
Кретање, задржавање и пристајање страних чамаца и других пловила намењених за спорт и разоноду на унутрашњим водама Републике Србије на којима важи међународни режим пловидбе уређује се посебним законом.

Каботажа

Члан 50.
Превоз путника и ствари између домаћих лука, односно пристаништа и других делова водних путева Републике Србије (каботажа) могу да врше само домаћа пловила.
Тегљење и потискивање које почиње и завршава се у домаћим лукама, односно пристаништима или на другим деловима водних путева Републике Србије (каботажно тегљење и потискивање) могу да врше само домаћа пловила.
Не сматра се каботажом, у смислу става 1. овог члана, превоз путника страном јахтом или страним чамцем, ако се тај превоз не наплаћује.
Превоз из става 1. и тегљење и потискивање из става 2. овог члана могу обављати пловила Европске уније која испуњавају услове утврђене прописима којима се уређује превоз.
Страна пловила могу обављати превоз из става 1. и тегљење и потискивање из става 2. овог члана на основу дозволе министарства.

Члан 51.
Министарство може дозволити:
1) страном пловилу превоз празних контејнера у његовој експлоатацији између домаћих лука, односно пристаништа, под условом узајамности;
2) страном пловилу превоз ствари и путника између домаћих лука, односно пристаништа, ако то захтева општи интерес домаће привреде;
3) страном пловилу тегљење и потискивање које почиње и завршава се у домаћим лукама, односно пристаништима или на другим деловима водних путева Републике Србије ако то захтева општи интерес домаће привреде.
Члан 52.
Страна ратна пловила и страна јавна пловила могу изузетно да уплове у водне путеве Републике Србије ако за то предходно добију одобрење надлежног органа.
Одобрење из става 1. овог члана издају:
1) страном ратном пловилу-министарство надлежно за послове одбране у сагласности са министарством за спољне послове;
2) страном јавном пловилу-министарство у сагласности са министарствима надлежним за спољне и унутрашње послове;
3) страном јавном пловилу које по својој намени или разлозима због којих жели да уплови има научноистраживачки карактер–министарство надлежно за спољне послове у сагласности са министарством надлежним за послове одбране, министарством за унутрашње послове и министарством надлежним за послове науке.

Члан 53.
Пловилу које долази из иностранства забрањено је да ступи у везу са другим пловилима или лицима на обали пре него што обави граничну контролу и добије одобрење надлежне лучке капетаније за слободан саобраћај са обалом.
Пловило има обавезу да приликом доласка у луку, односно одласка из луке или са сидришта поднесе надлежној лучкој капетанији пријаву доласка односно пријаву одласка, извод из пописа посаде и попис путника, здравствену изјаву и извод из дневника бродског отпада.
Пловило које долази из домаће луке не подноси у другој домаћој луци извод из пописа посаде и пописа путника за лица која се не искрцавају нити укрцавају у тој луци.

Члан 54.
Страно пловило на унутрашњим водама Републике Србије дужно је да вије заставу своје државне припадности, као и заставу Републике Србије.

Општа обавеза опрезности

Члан 55.
Током пловидбе пловило мора да плови безбедном брзином.
Заповедник је дужан да предузме све мере опреза које захтева општа обавеза примене дужне пажње и пловидбена пракса нарочито како би се избегло:
1) угрожавање људских живота;
2) оштећење пловила, оштећење обала, грађевина, инсталација или других објеката на водном путу;
3) стварање сметњи за пловидбу;
4) уништавање и оштећење робе;
5) загађење унутрашњих вода са пловила;
6) повређивање чланова посаде и других лица на пловилу.
   Одредбе из става 2. овог члана односе се и на чланове посаде осталих пловила.
Члан 56.
Пловило са посадом које стоји мора непрекидно да има стражу.
Састав бродске страже мора бити у свако време довољан и мора да одговара посебним околностима и условима у којима се врши стража (време, видљивост, водостај, густина саобраћаја и сл.).
Члан посаде за време вршења страже не сме да напусти место и просторију у којој се врши стража без одобрења заповедника пловила, или најстаријег официра палубе који замењује заповедника пловила.

Превоз опасне робе

Члан 57.
Пловила која превозе опасну робу на водним путевима Републике Србије дужна су да се придржавају одредби Европског споразума о међународном транспорту опасне робе у водном саобраћају на унутрашњим пловним путевима (ADN), као и прописа којима се уређује превоз опасних роба.
Када упловљава на водне путеве Републике Србије пловило које превози опасну робу дужно је да обавести надлежну лучку капетанију о количини, начину складиштења и врсти опасне робе коју превози као и о луци, односно пристаништу искрцаја.

Вангабаритни предмети на пловилу

Члан 58.
Забрањено је да предмети који се налазе на пловилу буду тако постављени да излазе изван граница габарита пловила и да на тај начин угрожавају безбедност пловидбе, односно друга пловила или објекте на водном путу или у њиховој близини.
Изузетно од става 1. овог члана, транспорт вангабаритних предмета може се обавити уз одобрење лучке капетаније.

Губитак предмета са пловила

Члан 59.
Ако пловило изгуби предмет који може да представља сметњу или опасност за пловидбу, заповедник или лице које га замењује је дужно да одмах обавести најближу лучку капетанију, и да, што је тачније могуће, да податке о месту где је предмет изгубљен.
Ако пловило наиђе на непознату препреку на пловном путу, заповедник или лице које га замењује је дужно обавести најближу лучку капетанију и да, што је тачније могуће, да податке о месту на којем се налази препрека.
Лица из става 1. и 2. овог члана дужна су, по могућности да обележе то место видљивом ознаком.



Заштита знакова, ознака и других објеката на водном путу

Члан 60.
Заповедник или лице које управља пловилом на водним путевима који уочи да је знак за регулисање пловидбе уништен, оштећен, неисправан или померен дужно је да без одлагања о томе обавести најближу лучку капетанију.
Код везивања или маневрисања пловила забрањено је коришћење знакова или ознака на водном путу (бова, пловака, ознака и сл.), њихово оштећивање или онеспособљавање за њихову намену.
Ако пловило оштети сталну грађевину на водном путу (бродска преводница, мост, напер и сл.), заповедник пловила мора одмах о томе да обавести најближу лучку капетанију.
Забрањено је прекинути или оштетити ваздушни или подводни телекомуникациони кабл или кабл високог напона, подводни цевовод за довод струје, нафте, гаса или воде, постављен на водном путу.

Обавеза ослобађања пловног пута

Члан 61.
Предмети или материје које могу да ометају или угрозе безбедност пловидбе не смеју се бацати на пловни пут.
Оштећено, насукано или потопљено пловило или предмет изгубљен са пловила који омета или угрожава безбедност пловидбе или искоришћавање природног богатства на пловном путу или представља опасност од загађивања мора се уклонити по налогу лучке капетаније.
Ако власник или бродар пловила не уклони пловило или предмет како је то прописано ставом 2. овог члана, лучка капетанија ће наредити Агенцији, односно овлашћеном правном лицу за техничко одржавање државних водних путева на територији АП Војводине уклањање пловила или предмета са пловног пута који ометају или угрожавају безбедност пловидбе, на терет тог лица.

Распрема

Члан 62.
Брод и технички пловни објект у распреми може да борави на водним путевима на основу одобрења надлежне лучке капетаније.
Приликом издавања одобрења лучка капетанија ће за пловила из става 1. овог члана одредити место, услове и време боравка.
Страни брод у распреми може боравити на водним путевима под условима које пропише Влада.

Скелски прелаз

Члан 63.
На водним путевима може се одобрити отварање скелског прелаза ради транспортног повезивања суседних обала.
Одобрење за отварање скелског прелаза издаје орган локалне самоуправе, уз предходну сагласност министарства.
За издавање сагласности за отварање скелског прелаза на међународним и међудржавним водним путевима потребно је мишљење Агенције.
За издавање сагласности за отварање скелског прелаза на државним водним путевима на територији АП Војводине потребно је мишљење овлашћеног правног лица за техничко одржавање државних водних путева.
Министарство издаје сагласност уколико су испуњени услови за безбедан прилаз на обали за пристајање скеле при свим водостајима и ако на обали постоје безбедни услови за извезивање скеле.
Испуњеност услове за отварање скелског прелаза утврђује надлежна лучка капетанија.

2. Пилотажа

Члан 64.
Пилотажа је давање стручних савета заповеднику пловила од стране стручног лица (лоцмана) у погледу вођења пловила када то захтева безбедност пловидбе на водним путевима, лукама и пристаништима.
Послове пилотаже може обављати правно лице које има запослене лоцмане који имају одговарајућу стручну спрему и положен стручни испит за лоцмана и које овласти министарство.
Начин и услове за обављања пилотаже, услове, програм и начин полагања стручног испита за лоцмана и образац лоцманске легитимације прописује министарство.

Члан 65.
Послове пилотаже на водним путевима, лукама и пристаништима могу да обављају страна правна лица под једнаким условима као и домаћа правна лица.

Члан 66.
За пловила одређене врсте и величине, министарство може, ради безбедности пловидбе, одредити водне путеве, луке и пристаништа на којима је пилотажа обавезна.
Обавезној пилотажи не подлежу домаћа ратна пловила.

Члан 67.
Пилотажом се може користити свако пловило под једнаким условима.
У погледу коришћења услуга пилотаже и плаћања накнаде за те услуге страна пловила су изједначена са домаћим пловилима под условом узајамности.

Члан 68.
Пилотажа пловилом не ослобађа заповедника дужности да управља пловидбом и маневрисањем пловилом и одговорности која из тога настаје.


IV. СПРЕЧАВАЊЕ ЗАГАЂЕЊА СА ПЛОВИЛА

Члан 69.
Забрањено је са пловила испуштање, изливање или избацивање у унутрашње воде штетних предмета или материја (зауљени и мастан отпад, каљужна вода, санитарна отпадна вода, смеће, талог, жидак муљ, отпад везан за терет, преостали терет и др.), укључујући и уље, деривате уља, који могу проузроковати загађење унутрашњих вода или створити препреку или опасност за пловидбу.
Поступак у случају загађивања са пловила прописује министарство у сагласности са министарством надлежним за послове заштите животне средине и министарством надлежним за послове водопривреде.

Члан 70.
Заповедник пловила, чланови посаде и друга лица на пловилу дужни су да употребе дужну пажњу у циљу избегавања загађења унутрашњих вода, зависно од конкретних околности, да количину отпада који настаје на пловилу сведу на најмању могућу меру и да у највећој мери избегну евентуално мешање разних категорија отпада.

Члан 71.
У случају испуштања, изливања или избацивања штетних предмета или материја, односно опасности од испуштања, изливања или избацивања штетних предмета или материја из члана 69. става 1. овог закона, заповедник пловила ће без одлагања обавестити надлежну лучку капетанију, као и пловила која се налазе у близини изливања, и што тачније могуће дати податке о месту, количини и врсти штетних предмета или материја које су испуштене.

Члан 72.
Испуштање воде из сепарационог постројења за каљужну воду, одобреног од стране надлежног органа у унутрашње воде изузима се од забране из члана 69. став 1. овог закона ако је максимални садржај резидуа уља након сепарације, без предходног разблаживања, мањи од 5 мг/л.
Забрана из члана 69. став 1. овог закона у делу који се односи на санитарну отпадну воду не односи се на путничке бродове и пловила који поседују атестирана постројења за пречишћавање отпадних вода.
Забрана из члана 69. став 1. овог закона не односи се на воду за прање од остатака терета као и на материје чије је испуштање у унутрашње воде изричито дозвољено законом.
Заповедник води и редовно ажурира књиге уља, санитарне отпадне и каљужне воде и дневник бродског смећа и исте на захтев државних органа даје на увид.




Члан 73.
Луке отворене за међународни саобраћај морају бити опремљене на начин да се уље, деривати уља као и друге опасне материје које се излију на оперативну обалу, не излију у воду.
У случају изливања примењују се најбоље доступне технике за ограничавање простирања и уклањања изливених материја.
Луке из става 1. овог члана морају бити снабдевене плутајућим бранама као и другом опремом за ограничавање и спречавање ширења уља, уљних деривата и других опасних материја у лучким акваторијима.

Члан 74.
Заповедник пловила дужан је да штетне предмете и материје из члана 69. став 1. овог закона преда пријемним станица.
Смеће са пловила прикупља се и, када је то могуће након сортирања материјала који се могу рециклирати, предаје пријемним станицама.

V. ТРАГАЊЕ И СПАСАВАЊЕ

Члан 75.
Трагање и спасавање је обавеза пружања свих видова помоћи и спасавање угрожених лица, пловила и ствари на унутрашњим водама.
Трагање и спасавање угрожених лица на унутрашњим водама је обавезно.

Члан 76.
Трагање представљају радње на установљењу места, природе и обима незгоде на унутрашњим водама, као и хидрометеоролошких услова ради пружања помоћи, првенствено ради заштите и спасавања угрожених лица.
Спасавање представљају радње у циљу пружања помоћи, односно отклањања опасности у случају незгоде на унутрашњим водама.
У оквиру трагања и спасавања обавља се осматрање и јављање о запаженим појавама и догађајима.

Члан 77.
Трагање и спасавање угрожених ствари домаћих правних и физичких лица је обавезно, под условом да се тиме не угрожава безбедност лица и пловила или других средстава која обављају спасавање.
Трагање и спасавање угрожених ствари у страном власништву је обавезно ако се тиме спречава или отклања штета која може настати или се тиме отклањају опасности за безбедност пловидбе.

Члан 78.
Право спасавања насуканих или оштећених пловила на унутрашњим водама које је посада напустила, као и ствари са тих пловила, имају само правна или физичка лица са седиштем у Републици Србији или који су држављани Републике Србије.
Страна правна или физичка лица могу да обављају послове трагања и спасавања из става 1. овога члана на основу одобрења министарства уз сагласност министарства надлежног за унутрашње послове.

Члан 79.
Трагање и спасавање угрожених лица и ствари на унутрашњим водама обављају лучке капетаније у сарадњи са министарством надлежним за унутрашње послове.
У трагање и спасавање дужни су да се по налогу лучке капетаније, укључе са расположивим особљем и опремом:
1) привредна друштва, друга правна лица и предузетници која обављају делатност на унутрашњим водама у или у вези са коришћењем унутрашњих вода и која располажу пловилима и другим средствима погодним за обављање трагања и спасавања;
2) грађани-власници пловила која су погодна за трагање и спасавање;
3) државни органи и посебне организације погодне за извршење одређених задатака у трагању и спасавању.
Изузетно од одредбе става 1. овог члана, трагање и спасавање угрожених лица и ствари обавља се без налога када то хитност и друге околности незгоде захтевају.

Члан 80.
Координацију трагања и спасавања угрожених лица и ствари на подручју више лучких капетанија врши министарство у сарадњи са министарством надлежним за унутрашње послове.
Координација трагања и спасавања на унутрашњим водама врши се на основу планова и упустава које доноси министарство у сарадњи са министарством надлежним за унутрашње послове.

VI. ВАЂЕЊЕ ПОТОНУЛИХ СТВАРИ

Члан 81.
Одредбе ове главе закона примењују се на вађење пловила, ваздухоплова, њихових делова и терета и других ствари (у даљем тексту: потонуле ствари) потонулих или насуканих у унутрашњим водама, ако се не ради о њиховом спасавању.

Члан 82.
Потонулу ствар вади власник те ствари, осим ако овим законом није другачије прописано.
Потонула ствар вади се на основу одобрења надлежне лучке капетаније, којим се одређују наутичко-технички услови и рок за извођење радова.
У захтеву за издавање одобрења за вађење потонуле ствари мора се навести назив потонуле ствари, место где она лежи, начин и средства потребна за вађење, доказ о власништву, као и време предвиђено за почетак и завршетак радова на њеном вађењу.
Одобрење за вађење потонуле ствари која је од интереса за војску, лучка капетанија издаје у сагласности са министарством надлежним за послове одбране.
Одобрење за вађење потонуле ствари која је утврђена као културно добро, лучка капетанија издаје у сагласности са министарством надлежним за послове културе.
О почетку, прекиду, настављању или напуштању радова на вађењу потонуле ствари, власник је дужан да одмах обавести лучку капетанију.

Члан 83.
Ако потонула ствар представља непосредну опасност за пловидбу или представља опасност од загађивања, у циљу предузимања хитних мера ради обезбеђења безбедности пловидбе или отклањања непосредне опасности за живот и здравље људи или имовине, лучка капетанија ће донети решење и наредити његово извршење без одлагања.

Члан 84.
Ако потонула ствар лежи на таквом месту да представља или може представљати опасност или сметњу за пловидбу, или представља опасност од загађивања, надлежна лучка капетанија решењем ће наредити власнику да у примереном року извади потонулу ствар.
Ако власник не поступи према решењу из става 1. овог члана, лучка капетанија ће донети закључак о дозволи извршења, о трошку власника.
Жалба против закључка о дозволи извршења из става 2. овог члана не задржава његово извршење.
Решење из става 1. овог члана којим се наређује вађење потонуле ствари која је у власништву страног лица доставља се министарству надлежном за спољне послове.

Члан 85.
Ако потонула ствар лежи на таквом месту да представља или може представљати опасност или сметњу за пловидбу, или представља опасност од загађивања, а лучкој капетанији није познат власник, или кад је власник познат али не намерава да вади потонулу ствар, или кад без оправданог разлога прекине или напусти започето вађење, вађење потонуле ствари повериће се Агенцији, односно овлашћеном правном лицу за техничко одржавање државних водних путева на територији АП Војводине или регистрованом и овлашћеном привредном друштву, другом правном лицу и предузетнику.
Сматра се да познати власник не намерава да предузме вађење потонуле ствари, односно да је прекинуо или напустио то вађење, ако у року од 15 дана од када је ствар потонула не достави изјаву да намерава вадити потонулу ствар, или ако у року од 15 дана од добијања одобрења не започне вађење, односно ако не настави радове на вађењу потонуле ствари које је прекинуо или напустио без оправданог разлога.
Сматра се да непознати власник не намерава да вади потонулу ствар, ако у року од 15 дана од дана када је ствар потонула не поднесе захтев за вађење и доказе о свом праву на вађење потонуле ствари.

Члан 86.
Ако су за вађење потонуле ствари потребна нарочита наутичка и техничка средства и нарочита стручност, власник који не располаже тим средствима, односно стручношћу може своју потонулу ствар да вади из унутрашњих вода само посредством привредног друштва, другог правног лица и предузетника, које располаже тим средствима и стручношћу.

Члан 87.
Трошкове вађења и чувања потонуле ствари сноси власник.
У случају да је власник потонуле ствари непознат, средства за вађење и чување потонуле ствари обезбеђују се из буџета Републике Србије.
Ако се власник потонуле ствари не појави у року од шест месеци од момента вађења потонуле ствари, Република Србија стиче право да трошкове вађења и чувања намири у поступку продаје извађене ствари.
Ако се пре продаје ствари из става 2. овог члана појави власник ствари и надокнади средства исплаћена из буџета Републике Србије, задржава власништво над извађеном ствари.

Члан 88.
Потонула ствар на којој постоји право својине, а која није извађена у року од 10 година од дана кад је потонула, постаје имовина Републике Србије.
Ако не може да се утврди кад је ствар потонула, претпоставља се да су пловило, ваздухоплов или њихови делови, терет и друге ствари које су се на њима налазиле потонули наредног дана од дана када је примљена последња вест о пловилу или ваздухоплову, а остали предмети-оног дана кад је утврђена позиција на унутрашњим водама где је предмет потонуо.

Део трећи

I. БРОД И ПОСАДА

1. Брод

Утврђивање способности брода за пловидбу

Члан 89.
Брод и технички пловни објект (у даљем тексту: брод) је способан за пловидбу у одређеним границама пловидбе и за одређену намену:
1) ако испуњава услове прописане Техничким правилима за бродове унутрашње пловидбе;
2) ако има прописани број стручно оспособљених чланова посаде;
3) ако је смештај и број укрцаних путника на броду у складу с прописаним условима за превоз путника;
4) ако је терет на броду укрцан у складу са добијеном теретном линијом, односно слободним боком и правилним начином распореда терета.

Члан 90.
Способност брода за пловидбу утврђује се вршењем техничког надзора којим се утврђује да брод одговара захтевима Техничких правила.
Технички надзор обухвата одобравање техничке документације на основу које се брод гради или преправља и техничке документације на основу које се израђују материјали, машине, уређаји и опрема, који су намењени за градњу, преправку и поправку брода, надзор над градњом или преправкама, надзор над израдом материјала, машина, уређаја и опреме као и преглед постојећих бродова и надзор над извођењем преправки и обнављања оних делова брода за које је прегледом утврђено да их треба поправити или обновити.

Члан 91.
   Прегледи постојећих бродова могу бити основни, редовни, контролни и ванредни.

Члан 92.
   Обавези вршења основног прегледа подлеже постојећи брод, и то:
1) пре његовог уписа у уписник бродова, ако надзор над његовом градњом или преправком није вршило Техничко надзорно тело;
2) сваки пут кад се броду трајно мења његова намена или проширују границе пловидбе, и то пре почетка његовог коришћења;
3) сваки пут кад се на броду врши поправка којом се мењају његове конструкционе особине и својства погонских уређаја, и то пре почетка његовог коришћења.

Члан 93.
Редовним прегледом утврђује се да ли стање брода одговара одредбама Техничких правила, а контролним прегледом проверава се правилно одржавање брода.

Члан 94.
Ванредни преглед брода врши се:
1) после претрпљене хаварије или утврђеног недостатка брода, ако по налазу лучке капетаније претрпљена хаварија или утврђени надостатак брода утиче на способност брода за пловидбу;
2) кад се врше веће поправке или обнова брода ван захтева који произилазе из основног, редовног или контролног прегледа брода;
3) кад је брод био у распреми дуже од једне године;
4) приликом привремене промене намене или проширења граница пловидбе брода;
5) приликом одлагања редовног и контролног прегледа за рок дужи од једног месеца.



Члан 95.
Конструкциона и техничка способност бродова за пловидбу и сигурност њихових уређаја, машина, опреме и материјала који служе за одржавање безбедности пловидбе тих бродова, заштите живота, заштита на раду чланова посаде и других лица на бродовима и спречавање загађивања унутрашњих вода са бродова, конструкциона и техничка сигурност уређаја за укрцање терета на брод и искрцање са брода и о начину мерења и израчунавању тонаже, односно истиснине при разним газовима при баждарењу бродова, опрема и уређаји које брод користи за коришћење услуга RIS-а и др, као и обим, начин и рокове за вршење техничких прегледа прописују се Техничким правилима.
Техничка правила прописује министарство.

Члан 96.
Технички надзор врши Техничко надзорно тело.
Висина накнаде за вршење техничког надзора утврђује се Тарифом коју доноси министарство.
Накнада из става 3. овог члана се уплаћује у буџет Републике Србије.
Састав, послове, поступак и критеријуме за именовање Техничког надзорног тела прописује министарство.
Услове за признавање класификационих друштава прописује министарство.
Техничко надзорно тело именује министар.

Члан 97.
Техничко надзорно тело ће делимично или потпуно ослободити брод обавезе обављања одређеног прегледа уколико брод поседује важећу потврду да одговара захтевима Техничких правила издатим од стране признатог класификационог друштва.

Члан 98.
Преглед брода ради утврђивања његове способности за вршење пробне вожње обавља се пре поласка брода на пробну вожњу.
Одредбе става 1. овог члана односе се и на брод који се за страног наручиоца гради, обнавља или преправља у домаћем бродоградилишту.
Начин обављања пробне вожње бродова, као и зоне пловидбе бродова унутрашње пловидбе, прописује министарство.

Члан 99.
После извршеног надзора над градњом, односно преправком брода и после извршеног било ког прегледа брода, не смеју се без претходног обавештења Техничког надзорног тела и поновног прегледа брода вршити било какве промене или преправке структуре трупа брода, његових машина, уређаја и опреме.

Члан 100.
Брод може да превози само одређени број путника чији се број и смештај на броду одређује на основу прописаних услова, пловних својстава брода, расположиве површине за смештај путника, уређаја и опреме намењене путницима и хигијенских услова.
Дозвољени број путника и њихов смештај на броду утврђује се Техничким правилима.

Члан 101.
Терет на броду мора да буде тако распоређен да обезбеђује пловна својства брода и не проузрокује прекомерна напрезања конструкцијских делова брода у различитим условима коришћења.
Терет на броду мора да буде укрцан у границама дозвољеног оптерећења брода и сагласно Техничким правилима и да буде сложен, распоређен и обезбеђен тако да, у свим условима који се могу појавити у пловидби, не може доћи до померања терета који би могао угрозити безбедност брода, људске животе и животну средину.
Највеће дозвољено оптерећење брода и распоред терета одређује се Техничким правилима.

Члан 102.
Одредбе овог закона о утврђивању способности брода за пловидбу, које се односе на брод, односе се и на скелу, као и на чамац којим се обавља јавни превоз.

Баждарење брода

Члан 103.
Баждарењем брода утврђују се највећа дозвољена истиснина, као и истиснине за одређене водне линије, а баждарењем теретног брода-и носивост брода, зависно од газа брода.
Баждарење брода врши Техничко надзорно тело према Техничким правилима.

Члан 104.
Баждарењу подлеже домаћи брод који се уписује у домаћи уписник као и страни брод који у домаћој луци, односно пристаништу подлеже плаћању накнада чија се висина утврђује према регистарској тонажи, односно највећој дозвољеној истиснини брода који нема сведочанство о баждарењу или исправу која се признаје у Републици Србији.
Баждарење брода који се у домаћем бродоградилишту гради за страног наручиоца може да се изврши по одредбама овог закона и прописа које доноси министарство, ако страни наручилац то затражи.
На захтев власника домаћег брода као и власника страног брода, баждарење брода може се извршити и по систему баждарења предвиђеном страним прописима.
Ако се домаћи брод гради или је набављен у иностранству, или се у иностранству на њему врше преправке због којих брод по одредбама овог закона мора поново да се баждари, такав брод може да се баждари у држави у којој се гради или је набављен, односно у којој су на њему извршене такве преправке.
У случају из става 4. овог члана Техничко надзорно тело може на захтев власника да изврши његово баждарење по одредбама овог закона.
Баждарење домаћег брода грађеног за домаћег наручиоца или набављеног, или преправљеног у иностранству, или страног брода који по одредбама овог закона подлеже баждарењу, врши се чим брод стигне у прву домаћу луку.
Одредба става 6. овог члана не односи се на домаћи брод који је по одредбама овог закона већ баждарен у иностранству.
Захтев за баждарење домаћег брода дужан је да поднесе бродар брода.
Захтев за баждарење домаћег брода који се гради у домаћем или страном бродоградилишту мора да се поднесе чим на броду буду уграђене оплата, палубе и преграде.

Члан 105.
Поновно баждарење домаћег брода извршиће се:
1) ако се после баждарења брода изврше преправке због којих се на броду мења-највећа дозвољена истиснина за одговарајући газ или највећа носивост;
2) ако се посумња у правилност извршеног баждарења;
3) ако се брод унутрашње пловидбе уписује у уписник поморских бродова, односно ако се поморски брод уписује у уписник бродова унутрашње пловидбе.
У случају поновног баждарења, према одредбама става 1. тачка 1) овог члана, Техничко надзорно тело одлучује да ли се, зависно од извршених преправки брода, поновно баждарење мора извршити у целини или делимично.
Захтев за поновно баждарење из става 1. тачка 1) овог члана мора се поднети пре завршетка преправке брода.
Захтев за поновно баждарење из става 1. тачка 1) овог члана мора се поднети пре завршетка преправке и за страни брод који по одредбама овог закона подлеже баждарењу у Републици Србији, ако се преправке страног брода врше у домаћем бродоградилишту.
Захтев за поновно баждарење брода у случајевима из става 1. овог члана подноси лице из члана 104. став 8. овог закона, а захтев за поновно баждарење у случају из став 1. тачки 2) овог члана може, осим тог лица, поднети и Лучка управа, односно правно лице овлашћено да наплаћује накнаду према регистарској тонажи, односно тонажи или истиснини брода.
Поновно баждарење брода на основу став 1. тачке 2) овог члана не може вршити овлашћено лице које је извршило претходно баждарење у чију се правилност посумњало.

Бродске исправе и књиге

Члан 106.
Бродске исправе које бродови морају да имају служе као доказ о идентитету, способности за пловидбу, техничким подацима и осталим својствима брода.
У бродске књиге које бродови морају да воде уносе се подаци о важнијим догађајима на броду и обављеним радњама на броду, као и подаци у вези са пловидбом, водним путем и бродом.

Члан 107.
Бродске исправе и књиге прописане овим законом морају да буду састављене на српском језику и на једном од језика предвиђених међународним конвенцијама.

Члан 108.
Бродске исправе и књиге прописане овим законом морају се налазити на броду и уредно водити.
Бродске исправе и књиге морају се показати на захтев лучке капетаније, као и дипломатских или конзуларних представништава Републике Србије.
Изузетно од одредбе става 1. овог члана, бродске исправе и књиге бродова без посаде не морају се налазити на броду већ се морају чувати код бродара брода.
Бродар брода је обавезан да учини доступним бродске исправе и књиге из става 3. овог члана на захтев лучке капетаније.

Члан 109.
Бродске исправе и књиге издате према прописима земаља чланица Европске уније признају се као да су издате у Републици Србији.
Исправе и књиге издате према прописима осталих земаља признају се уз услов узајамности, а у другим случајевима на основу мишљења министарства.
Исправе брода којима се доказује способност брода за пловидбу издате у складу са Правилима надзора пловила на Рајни којим се доказује способност брода за пловидбу Рајном, признају се као да су издате у Републици Србији.
Исправе брода издате према Пропису о превозу опасних материја Rајном (ADNR) признају се у Републици Србији као доказ да брод задовољава захтеве за превоз опасних материја водним путем.

Члан 110.
Брод мора имати бродско сведочанство.
Бродско сведочанство садржи све податке из књиге уписника бродова у који је брод уписан.
Бродским сведочанством доказује се: српска државна припадност брода, право и дужност да брод вије заставу трговачке морнарице Републике Србије, врста и намена брода, зона пловидбе на којој је овлашћен да плови, број путника и маса терета који брод сме да превози, као и статус Рајнског пловила.
Бродско сведочанство издаје лучка капетанија.
Бродско сведочанство издаје се на основу сведочанства о способности брода за пловидбу које издаје Техничко надзорно тело.
Министарство води регистар издатих бродских сведочанстава.
Брод без посаде, на бродском трупу или на стално причвршћеној плочи или табли на трупу, мора имати натпис који садржи основне податке из бродског сведочанства.

Члан 111.
Брод мора да има сведочанство о способности брода за пловидбу.
Сведочанство о способности брода за пловидбу, којим се утврђује да брод одговара захтевима Техничких правила, издаје Техничко надзорно тело, након извршеног прегледа из члана 91. овог закона.

Члан 112.
Привремени пловидбени лист издаје се броду набављеном у иностранству, као и броду који је у иностранству, а изгубљено му је бродско сведочанство.
Брод, који није уписан у уписник бродова који се води у Републици Србији стиче, привременим пловидбеним листом српску државну припадност и право и дужност да вије заставу трговачке морнарице Републике Србије.
Привремени пловидбени лист важи најдуже годину дана од дана издавања, а његова важност престаје и раније-и то у часу кад брод стигне у прву домаћу луку, односно пристаниште.
Привремени пловидбени лист издаје дипломатско или конзуларно представништво Републике Србије.

Члан 113.
Брод чија је посада укрцана на основу прописане исправе за укрцање, мора имати попис посаде.
Пописом посаде утврђује се која су лица укрцана на брод као чланови посаде, у ком својству и њихове квалификације.
Попис посаде издаје лучка капетанија.
Пописом посаде брода утврђује се и који су чланови породице члана посаде брода укрцани на тај брод.

Члан 114.
Брод мора имати сведочанство о баждарењу.
Сведочанством о баждарењу теретног брода доказује се истиснина за сваки сантиметар газа, а код осталих бродова-истиснина при највећем дозвољеном газу и газу празног брода, као и слободни бок брода.
Сведочанство о баждарењу губи важност када се због преправки извршених на броду мења његова истиснина.
Сведочанство о баждарењу брода без посаде може се заменити натписом на бродском трупу или стално причвршћеној плочи или табли на трупу, који мора садржавати податак о носивости из сведочанства са фотокопијом или овереном копијом тог сведочанства која се налази на броду без посаде или тегљачу, односно потискивачу.

Члан 115.
Сведочанство о способности брода за обављање пробне вожње мора да има брод који намерава да изврши пробну вожњу.

Члан 116.
Брод који је опремљен уређајима за крцање и искрцање терета мора да има регистар теретног уређаја.
Саставни део регистра теретног уређаја из става 1. овог члана, чине уверења о испитивању тих уређаја и њихове опреме.

Члан 117.
Брод који је био загађен глодарима (мишевима и пацовима), мора да има сведочанство о дератизацији.
Брод који није био загађен глодарима, мора да има сведочанство о ослобођењу од дератизације. Овим сведочанством доказује се да је брод за одређено време, које је утврђено у сведочанству, ослобођен од вршења дератизације.
Сведочанство о дератизацији и сведочанство о ослобођењу од дератизације издаје орган надлежан за послове здравља.

Члан 118.
Броду или танкеру који превози хлађени или опасни терет мора да буде утврђена способност за превоз таквих терета.
Броду из става 1. овог члана чија је способност за превоз утврђена, издају се одговарајуће исправе, и то:
1) уверење о способности брода за крцање опасног терета-теретном броду способном за превоз опасног терета;
2) уверење о способности танкера за крцање опасног терета-танкеру способном за превоз опасног терета;
3) уверење о способности брода за крцање хлађеног терета-теретном броду способном за превоз хлађеног терета.
Исправама из става 2. овог члана потврђује се да брод испуњава услове прописане за превоз хлађеног или опасног терета-ради заштите брода, лица на броду, терета и животне средине.

Члан 119.
Брод мора имати књигу прегледа и надзора.
У књигу прегледа и надзора Техничко надзорно тело, или лучка капетанија, кад врше надзор над бродом, уписују податке о извршеном надзору, наводећи утврђене недостатке и налоге издате ради њиховог отклањања.

Члан 120.
Пловило које има радио-уређај дужно је да води радио-дневник.
Изузетно од одредбе става 1. овог члана, радио-дневник није дужан да води чамац за спасавање који припада броду.

Члан 121.
Привремено сведочанство о способности брода или танкера за крцање опасног терета за пловидбу, мора имати брод или танкер који Техничко надзорно тело огласи способним за пловидбу, ако прегледом утврди да није способан за пловидбу у границама у којима је до тада овлашћен да плови, али је способан за пловидбу у ужим границама пловидбе, или га огласи способним да изузетно предузме једно или више одређених путовања која прелазе границе пловидбе у којима је био овлашћен да плови, ако се на основу извршеног прегледа утврди да је способан за предузимање тих путовања.

Члан 122.
Привремено сведочанство о способности брода за превоз путника мора да има брод који није путнички брод, који Техничко надзорно тело огласи способним да превози путнике на једном или више путовања или за одређено време, одређену зону пловидбе, ако је његова способност утврђена по одредбама овог закона и ако се прегледом утврди да брод испуњава услове за обављање таквог превоза путника.

Члан 123.
Пловило које има радио-уређај мора имати сведочанство о сигурности радио-уређаја.
Путнички брод мора да има књигу стабилитета.
Брод са сопственим погоном мора да води бродски дневник.
Брод који има посаду дужан је да води здравствени дневник.
Технички пловни објект мора да води књигу рада.
Књигу о уљима мора имати брод који превози уља и брод који користи течно уље.
Брод мора да има књиге санитарне отпадне и каљужне воде.
Брод мора да има дневник бродског смећа.

Члан 124.
Важење регистра теретног уређаја потврђује се годишњим контролним прегледом, а обнавља се сваке четири године или најдуже пет година-редовним прегледом.

Члан 125.
Важење сведочанства о способности брода за пловидбу траје до рока назначеног у сведочанству и може се продужити највише за 90 дана.
Важење сведочанства о баждарењу за теретне бродове траје 10 година, а за остале бродове 15 година од дана издавања. Важење сведочанства о баждарењу продужава се за 10, односно 15 година, ако се утврди да подаци о истиснини или носивости одговарају стању на броду.
Важење привременог сведочанства о способности брода за пловидбу и привременог сведочанства о способности брода за превоз путника траје за оно време које је наведено у сведочанству, а најдуже до истека рока важења сведочанства о способности брода за пловидбу.
Важење сведочанства о способности брода за обављање пробне вожње траје 30 дана од дана издавања.

Члан 126.
Исправе из чл. 114, 115, 116, 118, 121, 122. и 123. став 1. овог закона, као и књиге из чл. 119. и 123. став 2. овог закона издаје Техничко надзорно тело, а књигу из члана 123. став 2. оверава Техничко надзорно тело.
Књиге из чл. 120. и 123. став 3, 4, 5, 6, 7. и 8. издаје лучка капетанија.

Члан 127.
Врсту, садржину, обрасце и начин вођења бродских исправа и књига, и регистра издатих бродских сведочанстава прописује министарство.

Утврђивање способности чамаца и пловећих тела за пловидбу
и плутајућих објеката за плутање

Члан 128.
Чамци и пловећа тела могу се користити у пловидби, односно плутајући објекти за плутање:
1) ако је утврђена њихова способност за пловидбу, односно плутање у погледу конструкције, пловних својстава, погонских и других уређаја и опреме, у складу са Техничким правилима за чамце, пловећа тела и плутајуће објекте;
2) ако су уписани у уписник чамаца, пловећих тела и плутајућих објеката (у даљем тексту: уписник);
3) ако чамцем, пловећим телом и плутајућим објектом управља лице које је стручно оспособљено.

Члан 129.
Одредбе члана 128. не односе се на: спортске чамце без сопственог погона (веслачке чамце, кајаке, кануе, једрилице и сл.) намењене такмичењу, чамце без сопственог погона који нису дужи од три метра, педолине, водене бицикле, даске и сл. пловила, ако се њима не обавља привредна делатност.

Члан 130.
Способност чамца и пловећег тела за пловидбу, односно плутајућег објекта за плутање утврђује се прегледом којим се утврђује да чамац, пловеће тело, односно плутајући објекат одговара захтевима Техничких правила за чамце, пловећа тела и плутајуће објекте.
Преглед може бити основни, редовни и ванредни.
Технички надзор над градњом, основни, редовни и ванредни преглед врши министарство.
После извршеног прегледа издаје се исправа о способности за пловидбу чамца и пловећег тела, односно исправа о способности за плутање плутајућег објекта.
За чамце и пловећа тела који су уписани у уписник, издаје се пловидбена дозвола са регистарским бројем за идентификацију.
За плутајући објекат који је уписан у уписник, издаје се плутајућа дозвола са регистарским бројем за идентификацију.
За вршење техничког надзора над градњом и прегледа из става 3. овог члана плаћа се накнада коју решењем утврђује министарство.
Врсту, намену, начин и поступак утврђивања способности за пловидбу чамаца и пловећих тела, односно плутање плутајућих објеката прописује министарство.
   Техничка правила за чамце, пловећа тела и плутајуће објекте прописује министарство.

Члан 131.
Чамци и плутајући објекти приликом уписа морају бити баждарени.
Баждарење се обавља према Техничким правилима о начину мерења и израчунавања запремине која су прописана за чамце и плутајуће објекте.
Ако се преправком мења запремина чамца, односно плутајућег објекта врши се поновно баждарење.

Члан 132.
Чамац и пловеће тело у пловидби, мора да има следеће исправе и књиге:
1) пловидбену дозволу;
2) попис посаде и књигу рада за чамац за јавни превоз.
   Плутајући објект у плутању мора да има следеће исправе и књиге:
1) плутајућу дозволу;
2) попис посаде за плутајући објект који се користи за привредне и јавне сврхе.
   Врсту, садржину и начин вођења исправа и књига из у ст. 1. и 2. овог члана прописује министарство.
Исправе и књиге из ст. 1. и 2. овог члана издаје лучка капетанија.

Члан 133.
На чамац, пловеће тело, односно путајући објекат не сме да се укрца, односно да на њему борави већи број лица него што је то одређено пловидбеном, односно плутајућом дозволом.

2. Посада

Заједничке одредбе

Члан 134.
Посаду брода сачињавају лица укрцана за извршење послова на броду и уписана у попис посаде.

Члан 135.
За вршење послова којима се обезбеђује безбедна пловидба, брод мора да има одговарајући број чланова посаде са прописаним звањима.
Најмањи број чланова посаде за безбедну пловидбу које морају имати бродови и друга пловила трговачке морнарице прописује министарство.

Члан 136.
Члан посаде брода трговачке морнарице који врши послове којима се обезбеђује пловидба, може да буде лице које је стекло одговарајуће звање и које за вршење послова тог звања на броду има одговарајуће овлашћење, као и приправник за стицање звања.
Звање чланова посаде брода стиче се положеним одговарајућим испитом за одређено звање, а доказује се овлашћењем за вршење послова на броду.
Овлашћење за вршење послова на броду које је издато супротно прописаним условима ништавно је.
Програм стручног испита и начин полагања стручног испита за стицање звања чланова посаде бродова трговачке морнарице, утврђује министарство.
Звања, услове за стицање звања и овлашћења чланова посаде бродова трговачке морнарице, као и образац, садржину и начин издавања и начин вођења евиденције издатих овлашћења прописује министарство.

Члан 137.
Исправе о стручној оспособљености заповедника издате према прописима Централне комисије за пловидбу Рајном и земаља чланица Европске уније признају се као да су издате у Републици Србији.
Исправе о стручној оспособљености заповедника и осталих чланова посаде издате према прописима осталих земаља признају се уз услов узајамности, а у другим случајевима на основу мишљења министарства.
Признавање исправа из става 1. овог члана ограничено је обзиром на врсту брода за коју исправа важи у земљи где је издата.
Прописом из члана 136. став 5. овог закона могу се прописати додатни услови за заповедника у погледу признавања исправа из става 1. овог члана, када заповеда бродом који плови одређеном деоницом водног пута за који се захтева познавање локалних услова пловидбе.

Члан 138.
Овлашћење за вршење послова на броду може се дати само лицу које је телесно и душевно способно да обавља посао на броду, што се утврђује и проверава лекарским прегледом.
Услове у погледу здравствене способности чланова посаде бродова и других пловила као и услове и начин вршења здраственог надзора утврђује министарство у сагласности са министарством надлежним за послове здравља.

Члан 139.
Члан посаде мора да врши послове на броду у складу са правилима навигације, на начин који омогућава безбедност пловидбе, који не оштећује брод или терет на њему, и не угрожава безбедност путника на броду или осталих чланова посаде и животну средину од загађивања штетним предметима или материјама од стране брода.
   Одредбе овог члана односе и на чланове посаде других пловила.

Члан 140.
Као члан посаде на броду може да се укрца само лице које има бродарску књижицу или дозволу за укрцање.
Бродарска књижица је исправа којом се доказује стручна спрема члана посаде, здравствено стање, својство у коме је члан посаде укрцан на брод, као и трајање запослења на броду. Бродарска књижица и дозвола за укрцање су личне исправе лица коме су издате.
Бродарска књижица издата од лучке капетаније, снабдевена визом за путовање у иностранство од стране органа надлежног за издавање виза, служи и као путна исправа (пасош) и овлашћује лице да буде члан посаде брода који плови у иностранство, као и да путује у иностранство ради укрцања на брод или да се после искрцања са брода у иностранству врати у Републику Србију.
Дозвола за укрцање је исправа коју мора имати страни држављанин укрцан као члан посаде на домаћем броду.
Дозволом за укрцање доказује се стручна спрема, здравствено стање, својство у коме је члан посаде укрцан на брод, као и трајање запослења на броду.
Услове, начин издавања и обрасце бродарске књижице и дозволе за укрцавање, као и вођење евиденције издатих прописује министарство.

Члан 141.
Ако бродар искрца са брода члана посаде ван луке у којој је седиште бродара, бродар је дужан да му обезбеди повратак у место пребавилишта, односно боравишта (у даљем тексту: повратно путовање).
Када се брод налази у иностранству, а бродар не поступи према ставу 1. овог члана, повратно путовање ће, на терет бродара, обезбедити дипломатско или конзуларно представништво Републике Србије.
Бродар има право регреса за наплату свих трошкова повратног путовања од члана посаде који се без дозволе искрцао са брода и тиме својом кривицом довео до престанка радног односа, или који се искрцао са брода због повреде или обољења које је себи проузроковао намерно или услед грубе непажње.
Трошкови повратног путовања члана посаде обухватају дневнице и накнаду за лични превоз од момента искрцања са брода до момента повратка у луку у којој је седиште бродара, односно у место његовог пребивалишта или боравишта, а према уговору о раду.
Одредбе овог члана односе се и на странце који су чланови посаде домаћег брода и чланове породице искрцаног члана посаде.

Члан 142.
Члан посаде дужан је да одмах обавести заповедника, или најстаријег официра палубе који га замењује о сваком ванредном догађају који би могао да угрози безбедност брода, путника, других лица или терета на броду, као и да загади животну средину опасним и штетним материјама од стране брода.
У случају опасности, бродолома или друге хаварије, чланови посаде дужни су да се залажу за спасавање брода, путника, других лица и терета на броду, као и за заштиту животне средине, док заповедник не нареди да се брод напусти.
Одредбе овог члана односе се и на чланове посаде других пловила.

Члан 143.
Бродар је дужан да члану посаде накнади штету проузроковану на стварима намењеним за његову личну употребу на броду и личну употребу чланова његове породице укрцане на броду, одређеним уговором о раду, које су уништене или оштећене приликом бродолома или друге хаварије брода.
Члан посаде који је у радном односу, у случају бродолома има право на зараду најмање за два месеца од дана бродолома, према просеку зараде за последња три месеца, ако му по уговору о раду зарада не припада за дуже време.
У случају из става 2. овог члана члану посаде, страном држављанину или лицу без држављанства, припада накнада у износу одређеном уговором о раду - за сваки дан незапослености која је наступила као последица бродолома, али најдуже за два месеца од дана бродолома.
Члан посаде нема право на накнаду из ст. 1, 2. и 3. овог члана ако бродар докаже да су они проузроковали штету намерно или крајњом непажњом.
На повратно путовање члана посаде који је претрпео бродолом односе се одредбе члана 141. овог закона.

Члан 144.
Заповедник, односно члан посаде брода, за време обављања дужности на броду, не сме бити у стању опијености, односно премора.
Заповедник, односно члан посаде дужан је да се подвргне лекарском прегледу и другим методама, односно анализама крви и/или урина, ради утрђивања стања опијености.
Стање премора постоји ако је члан посаде непрекидно вршио послове на броду дуже од осам сати.
Ако инспектор безбедности пловидбе утврди да су наступиле околности из става 1. овог члана, као меру опреза ће наредити заповеднику да одмах тог члана посаде удаљи са послова на броду, док траје стање опијености, односно премора.
Истом члану посаде не могу се поверити послови на броду пре истека накнадног рока од осам сати.
Ако инспектор безбедности пловидбе утврди да су наступиле околности из става 1. овог члана, као меру опреза ће наредити заповеднику да се одмах удаљи са послова заповедника брода, док траје стање опијености, односно премора.
Ако због удаљења са послова на броду заповедника, односно члана посаде брод не испуњава услове о најмањем броју чланова посаде за безбедну пловидбу, инспектор безбедности пловидбе ће броду забранити пловидбу, док траје стање опијености, односно премора.
   Одредбе овог члана односе се и на чланове посаде других пловила.

Члан 145.
   Решавање међусобних спорова између чланова посаде брода или другог пловила намењеног за привредне сврхе и бродара, као и спорове између заповедника брода, или другог пловила намењеног за привредне сврхе и бродара, врши се према домаћем радном праву.

Заповедник брода

Члан 146.
Бродом заповеда заповедник.
Заповедника именује и разрешава од дужности бродар.
У случају смрти, спречености или одсутности, заповедника брода замењује, са свим његовим овлашћењима, најстарији официр палубе.

Члан 147.
Заповедник је одговоран за безбедност брода и ред на броду у складу са овим законом и прописима донесеним на основу овог закона.
Ако брод са сопственим погоном тегли или потискује друге бродове, заповедник тог брода је заповедник целог састава.
Заповедник челног брода са сопственим погоном које тегли друге бродове, заповедник је целог састава.
Ако два или више бродова са сопственим погоном везани бок уз бок тегле или потискују друге бродове, заповедник састава је заповедник брода са сопственим погоном који има највећу снагу машинског погонског уређаја.
У осталим случајевима заповедник састава одређује се када то околности захтевају.

Члан 148.
Заповедник брода дужан је да се брине о снабдевању брода, о бродској администрацији, о његовом одржавању, о одржавању у исправном стању трупа брода, машина, уређаја и опреме, о сигурности уређаја брода, о правилном крцању, слагању, превозу и искрцању опасног и осталог терета, о правилном укрцању, смештају и искрцању путника и о извршавању свих задатака везаних за процес рада и безбедности на броду.
Заповедник брода је дужан да у прописаним роковима врши вежбе са чамцима и осталим средствима за спасавање, као и уређајима за откривање, спречавање и гашење пожара.
Заповедник брода дужан је да за време пловидбе буде на броду.
Заповедник брода дужан је да пре поласка на пут провери исправност брода који му омогућава да изврши одређено путовање и да обезбеди да се све прописане исправе и књиге, као и чланови посаде налазе на броду, а при превозу путника - нарочито да утврди да ли су предузете све мере за безбедност путника.
Заповедник брода који тегли, односно потискује друге бродове дужан је да пре поласка на пут провери исправност и способност свих бродова за извршење одређеног путовања.

Члан 149.
Заповедник је дужан да лично руководи бродом кад год то захтева безбедност брода, као и за време слабе видљивости или магле, а заповедник брода који тегли, односно потискује друге бродове и кад то захтева безбедност бродова у тегљењу или потискивању.

Члан 150.
Ако наступе догађаји који брод или брод у тегљењу или потискивању или лица на њима доведу у опасност, заповедник брода са сопственим погоном дужан је да предузме све мере за спасавање лица и отклањање опасности за брод и ствари на броду, као и за заштиту животне средине.
У случају из става 1. овог члана заповедник брода који тегли, односно потискује друге бродове, дужан је да жртвује или оштети терет, друге ствари или уређаје брода или опрему који нису неопходни за пловидбу, или делове брода чије је жртвовање или оштећење мање штетно за бродара и лица заинтересована за терет на броду, а ако је то неопходно - и брод.

Члан 151.
Ако су у случају опасности за брод све мере предузете за спасавање брода остале без успеха, и ако је пропаст брода неизбежна, заповедник брода дужан је да првенствено предузме мере потребне за спасавање путника и других лица на броду, да уклони брод са пловног пута, ако је то могуће, као и да нареди да се брод напусти.
У случају из става 1. овог члана заповедник је дужан да предузме и све мере потребне за спасавање бродског дневника, а ако околности случаја допуштају-и мере за спасавање других бродских књига, бродских исправа и карата односног путовања и готовог новца бродске благајне.
Заповедник сме да напусти брод тек пошто је, у границама стварне могућности, предузео све мере из ст. 1. и 2. овог члана.

Члан 152.
Ако на броду наступи догађај који угрожава безбедност брода, или пловидбе, или ако наступи ванредни догађај броду, путницима, другим лицима или стварима на броду, или ако се примети било каква непосредна опасност за безбедност пловидбе, загађивање опасним и штетним материјама на водном путу, заповедник је дужан да опис тог догађаја, односно белешку о примећеној непосредној опасности или загађивању на водном путу одмах унесе у бродски дневник.
Заповедник је дужан да о догађају из става 1. овог члана, одмах радио везом обавести остале учеснике у пловиби и најближу лучку капетанију, и по доласку у прву луку, односно пристаниште, поднесе извештај лучкој капетанији, заједно са изводом из бродског дневника.
Ако је догађај из става 1. овог члана наступио за време пловидбе у иностранству, заповедник је дужан да по доласку у прву луку, односно пристаниште извештај о догађају, заједно са изводом из бродског дневника, поднесе дипломатском или конзуларном представништву Републике Србије.

Члан 153.
Заповедник је дужан да унесе у бродски дневник рођење и смрт лица на броду, назначујући место или географску позицију брода и време рођења, односно смрти, као и примити изјаву последње воље и то примање унети у бродски дневник, наводећи време кад је последњу изјаву воље примио.
Заповедник је дужан да о чињеници рођења и смрти и о примању изјаве последње воље сачини записник на прописани начин и достави га најближој лучкој капетанији у коју стигне, а у иностранству-најближем дипломатском, односно конзуларном представништву Републике Србије.

Члан 154.
Заповедник је овлашћен и дужан да свим лицима на броду издаје наређења којима се обезбеђује брод и пловидба и одржавање реда на броду, као и да надзире извршење издатих наређења.
Ради одржавања реда и безбедности на броду заповедник може да држи на броду ватрено оружје, док чланови посаде не смеју на броду да имају оружје.

Члан 155.
Заповедник има право да за време пловидбе ограничи слободу кретања на броду сваком лицу које теже угрози безбедност брода, чланова посаде, путника и других лица, ствари на броду и животне средине загађивањем опасним или штетним материјама. Слобода кретања може да се ограничи само ако је то неопходно ради безбедности путника и других лица и робе на броду или ради заштите брода, или заштите животне средине, и може за странца да траје најдуже до доласка брода у прву луку, односно пристаниште у које брод уплови, а за држављанина Републике Србије-најкасније до доласка брода у прву домаћу  луку, односно пристаниште.
Мере из става 1. овог члана уносе се у бродски дневник са образложењем.

Члан 156.
Заповедник има право да члана посада који нарушава безбедност пловидбе удаљи са радног места, а по потреби, да га искрца са брода и врати у луку укрцавања у којој је седиште бродара.

Члан 157.
Ако за време путовања члан посаде, путник или друго лице на броду изврши кривично дело, заповедник је дужан да предузме, према околностима, мере потребне да се спречи или ублажи наступање штетних последица тог дела и да се извршилац позове на одговорност.
Ако постоји опасност да извршилац дело понови или да побегне, заповедник ће наредити: да се извршиоцу кривичног дела ограничи слобода кретања на броду, или да се лиши слободе, да се испитивањем извршиоца, сведока, очевидаца и оштећеника утврде све околности под којима је дело извршено и последице које су наступиле, да се о сваком саслушању састави записник, да се као докази узму на чување предмети на којима или помоћу којих је кривично дело извршено, односно на којима су трагови извршеног дела видљиви, као и да се предузму друге мере ради утврђивања околности под којима је кривично дело извршено.
Ако се брод налази у иностранству, заповедник је дужан да о извршеном кривичном делу поднесе извештај дипломатском или конзуларном представништву Републике Србије у држави у чију луку, односно пристаниште брод уплови. Заповедник је дужан да са извршиоцем кривичног дела поступи према упутствима дипломатског или конзуларног представништва Републике Србије.
По доласку у домаћу луку, односно пристаниште у које брод најпре уплови, заповедник је дужан да извршиоца кривичног дела преда органу унутрашњих послова у тој луци, односно пристаништу, с писменим извештајем о извршеном кривичном делу и записницима и предметима из става 2. овог члана.
Мере из ст. 2. и 4. овог члана уносе се у бродски дневник са образложењем.

Члан 158.
Ако члан посаде који је држављанин Републике Србије самовољно напусти брод у страној луци, односно пристаништу, заповедник је дужан да ово напуштање пријави дипломатском или конзуларном представништву Републике Србије у односној држави, а ако овог нема-дипломатском или конзуларном представништву државе овлашћене да заступа интересе држављана Републике Србије, а ако ни овог нема–капетанији те луке.
Заповедник је дужан да састави записник и утврди које су ствари и исправе члана посаде који је самовољно напустио брод остале на броду.
Записник се саставља у присуству двојице сведока, а потписују га заповедник и сведоци.
Белешку о самовољном напуштању брода и о стварима члана посаде које су остале на броду и њиховој предаји надлежном домаћем органу, заповедник је дужан да унесе у бродски дневник.
Орган који у луци, односно пристаништу прими личне ствари и исправе члана посаде који је самовољно напустио брод, предаће их његовој ужој породици или родитељима, а ако њих нема-лицу које одреди надлежни орган старатељства.

Члан 159.
Сматра се да је члан посаде самовољно напустио брод ако се није вратио на брод до одласка брода из луке, односно пристаништа.
Ако је члан посаде био спречен да се врати на брод до одласка брода из луке, односно пристаништа, сматра се да је самовољно напустио брод ако се у року од три дана, од дана кад је сметња била отклоњена, није пријавио органу из члана 158. став 1. овог закона.

Члан 160.
Заповедник брода који на било који начин дозна да се лице, укључујући и непријатеље у случају оружаног сукоба, налазе у животној опасности на унутрашњим водама, дужан је да им одмах крене у помоћ највећом могућом брзином, обавештавајући их о томе ако је то могуће, и да предузме њихово спасавање.
Заповедник брода у опасности има право, после саветовања са заповедницима бродова који су одговорили на његов позив за помоћ, ако је саветовање могуће спровести, да изабере један од тих бродова или више њих за које сматра да су најприкладнији да му пруже помоћ.
Заповедник или заповедници бродова изабрани да пруже помоћ броду у опасности дужни су да прихвате избор и да одмах, највећом могућом брзином, крену у помоћ лицима која су у животној опасности.
Заповедник је дужан да спасава лица која су у животној опасности иако се она томе противе, или ако се спасавању лица противи заповедник брода на коме се та лица налазе.

Члан 161.
Изузетно од одредаба члана 160. овог закона, заповедник није дужан да крене у помоћ и да предузме спасавање лица у животној опасности:
1) ако би предузимање тог спасавања представљало озбиљну опасност за брод којим он заповеда и за лица на том броду, или ако он оправдано сматра да, према посебним околностима случаја, предузимање спасавања лица у опасности не би било успешно;
2) ако дозна да је други брод изабран да иде у помоћ и да је изабрани брод тај избор прихватио;
3) ако од заповедника брода у опасности, или непосредно од лица која су била у животној опасности, или од заповедника другог брода који је стигао до тих лица буде обавештен да помоћ више није потребна.

Члан 162.
У случају судара бродова заповедник брода је дужан да, ако је у могућности да то учини без озбиљне опасности за брод којим заповеда и за лица на њему, поред првенственог спасавања лица, предузме и спасавање брода с којим се сударио брод којим он заповеда, и дужан је да брод коме прети опасност да потоне без одлагања уклони с пловног пута.
Заповедник је дужан да када се брод којим он заповеда нађе у близини брода који даје позив за помоћ, и кад није било судара, да одмах предузме спасавање тог брода, ако је у могућности да то учини без озбиљне опасности за брод којим заповеда и за лица на њему.

Члан 163.
Заповедник домаћег брода који дозна да је други брод српске државне припадности у опасности, дужан је да, поред првенственог спасавања лица, предузме и спасавање брода и ствари са тог брода које су својина домаћег правног лица или својина држављана Републике Србије, ако се спасавању брода и ствари на њему изричито не противи заповедник брода, односно власник брода или бродар брода у опасности.
Заповедник није дужан да предузме спасавање брода према одредби става 1. овог члана ако то не може да учини без озбиљне опасности за лица на броду или за брод којим заповеда, или ако оправдано сматра да спасавање брода не би било целисходно нити разумно с обзиром на могућности спасавања, вредност брода у опасности и робе на том броду, као и на ризике и трошкове којима би предузетим спасавањем изложио брод којим заповеда.
Одредбе овог члана односе се и на чланове посаде других пловила.

Члан 164.
Заповедник брода је дужан да броду са којим се сударио брод којим он заповеда, ако је могуће саопшти име и луку уписа брода којим заповеда, име последње луке, односно пристаништа из кога је испловио и име луке, односно пристаништа у које плови.

Члан 165.
Заповедник мора у бродски дневник да унесе разлоге због којих није кренуо у помоћ лицима у опасности и предузео њихово спасавање, као и разлоге због којих није предузео спасавање брода и ствари на њему.
Разлоге из става 1. овог члана мора да унесе у одговарајуће књиге и члан посада другог пловила.

Члан 166.
Власник брода или бродар не одговара за штету која настане због тога што је заповедник повредио дужности одређене у чл. 160, 162. и 163. овог закона.

Члан 167.
Спасавање домаћег ратног брода неће се предузети у случају изричите забране команданта брода.
Одредбе чл. 160, 162. и 163. овог закона односе се и на ратне бродове.
Изузетно од одредбе става 2. овог члана, министарство надлежно за послове одбране прописаће у којим случајевима командант домаћег ратног брода није дужан да врши спасавање у случајевима одређеним у чл. 160, 162. и 163. овог закона.

Члан 168.
Одредбе овог закона које се односе на посаду и заповедника брода односе се и на техничке пловне објекте.

Посада чамца, пловећег тела и плутајућег објекта

Члан 169.
Лице које управља чамцем, пловећим телом или плутајућим објектом мора бити телесно и душевно способно, стручно оспособљено и сматра се заповедником таквог пловила.
Услове које морају испуњавати лица за управљање пловилима из става 1. овог члана, програм и начин полагање стручног испита, као и образац, садржину, начин издавања и трајања дозволе за управљање прописује министарство.










Део четврти

I. ЛУЧКА КАПЕТАНИЈА, RIS, VTS И СИГУРНОСНА ЗАШТИТА БРОДОВА, ОБЈЕКАТА БЕЗБЕДНОСТИ ПЛОВИДБЕ И ЛУКА

1. Лучка капетанија

Члан 170.
Лучка капетанија је подручни орган министарства, који обавља управне, техничке, инспекцијске и друге стручне послове којима се осигурава безбедност пловидбе на подручју своје надлежности.
Лучка капетанија у оквиру послова из става 1. овог члана обавља:
1) спровођење поступка испитивања пловидбених незгода;
2) утврђивање способности чамаца, плутајућих објеката и пловећих тела за пловидбу, односно плутање;
3) техничке и друге стручне послове безбедности пловидбе који су им овим законом или другим прописима стављени у надлежност;
4) прикупљање статистичких података о робном транспорту на водним путевима;
5) трагање и спасавање угрожених лица и ствари на унутрашњим водама;
6) надзор над пловидбом пловила;
7) обавља и друге послове који су им овим законом или другим прописима стављени у надлежност.
Лучка капетанија на граничном прелазу за међународни водни саобраћај врши улазно-излазне ревизије пловила у сарадњи са другим надлежним државним органима.

Члан 171.
Управни послови из надлежности лучке капетаније су:
1) вођење уписника бродова и других пловила;
2) вођење прописане службене евиденције у вези са извршеним уписима;
3) издавање прописаних књига и исправа;
4) издавање личних и других исправа за чланове посаде пловила;
5) обављање и других управних послова који су им овим законом или другим прописима стављени у надлежност.

Члан 172.
Радом лучке капетаније руководи лучки капетан.

Члан 173.
На радна места лучког капетана, шефа испоставе, инспектора безбедности пловидбе, као и на радна места службеника капетанија и испостава могу се постављати само лица која имају прописано стручно образовање и који испуњавају друге потребне услове.
Стручну спрему, звања као и друге потребне услове које морају испуњавати лица из става 1. овог члана прописује министарство.
Члан 174.
Запослени у лучким капетанијама и испоставама дужни су да носе службено одело за време обаљања послова и задатака.
Изглед службеног одела и ознаке на службеном оделу прописује министарство.

Члан 175.
Лучка капетанија може имати испоставу изван свог седишта.
Испостава лучке капетаније обавља послове из надлежности лучке капетаније који су јој додељени одлуком о оснивању.
Радом испоставе лучке капетаније руководи шеф испоставе.
Шеф испоставе ради по налозима и под надзором лучког капетана.

Члан 176.
   Седиште и подручје надлежности лучких капетанија и испостава лучких капетанија прописује министарство.

2. Речни информациони сервиси (RIS)

Члан 177.
Речни информациони сервиси (RIS) (у даљем тексту: RIS) успостављају се на водним путевима најмање класе IV и већим, као и у лукама отвореним за међународни саобраћај.

Члан 178.
RIS пружа услуге којима се обезбеђују информације о пловидби, информације о саобраћају, информације за управљање транспортом, статистичке информације, информације за потребе царинских и полицијских органа, информације о незгодама, информације о лучким и другим таксама и др.
RIS морају бити ефикасни, прошириви и међусобно усаглашени тако да омогућавају повезивање с информатичким системима других видова транспорта, комерцијалним делатностима и управљачким системима у транспорту.

Члан 179.
Успостављање RIS-а у надлежности је Агенције.
Успостављање RIS-а подразумева:
1) осивање RIS центара;
2) пружање релевантних информација које се односе на пловидбу и планирање путовања корисницима RIS-а у приступачном електронском облику;
3) обезбеђивање на свим водним путевима најмање класе Vа и већим, у складу са класификацијом европских водних путева, да корисници RIS поред информација наведених у тачки 2) овог члана, имају на располагању одговарајуће електронске навигационе карте (ENC) из члана 36. овог закона;
4) омогућавање надлежним државним органима, у мери колико је обавештавање са пловила прописано националним или међународним прописима, да уредно добијају електронске извештаја са пловила (ERI). У прекограничном транспорту ове информације преносе се надлежним властима суседне државе и сваки такав пренос биће завршен пре доласка пловила на гранични прелаз;
5) обезбеђивање да су саопштења бродарству, подаци о водостају (или највећем допуштеном газу) и извештаји о леду доступни у облику порука које су стандардизоване, кодиране и доступне за преузимање. Стандардизоване поруке морају садржати најмање информације које се односе на безбедност пловидбе при чему саопштења бродарству морају бити доступна у електронском облику;
6) пружање релевантних података који настају у оквиру система за лоцирање и праћење пловила надлежним државним органима и осталим корисницима;
7) обезбеђивање функционалности система и појединих сервиса;
8) управљање базама података RIS.

Члан 180.
Министарство врши надзор над RIS-ом и даје сагласност на предлоге планова развоја RIS-а које доноси Агенција.
Финансијска средства потребна за успостављање и функционисање RIS-а обезбеђују се у буџету Републике Србије, од наплате услуга RIS-а које нису у функцији безбедности пловидбе и из других извора.
Начин организације RIS-а, техничке спецификације за опрему и услуге, начин издавања типског одобрења, као и обука у вези управљања RIS-ом прописује Агенција.

Члан 181.
Корисници RIS услуга су заповедници пловила, RIS и VTS центри, оператери на преводницама, оператери на мостовима, надлежни државни органи у области унутрашње пловидбе, Лучка управа и лучки оператери, оператери у центрима за интервенције у ванредним ситуацијама, бродари, крцатељи и примаоци терета, шпедитери, агенти и др.

Члан 182.
RIS центар пружа следеће информације:
1) информације о пловном путу (FI) које садрже географске, хидролошке, саобраћајне и административне информације везане за пловни пут у зони RIS-а, а које се захтевају од корисника RIS-а како би могли да планирају, извршавају и прате извршење путовања. Информације из ове тачке су једносмерне и иду од RIS центра ка корисницима RIS-а;
2) тактичке саобраћајне информације (TTI) које утичу на доношење тренутних одлука заповедника пловила или VTS оператора везаних за пловидбу у стварној саобраћајној ситуацији и ближој географској околини;
3) стратешке саобраћајне информације (STI) које утичу на средњорочне и дугорочне одлуке корисника RIS-а.
RIS центар може пружати и друге информације.



Члан 183.
Сва пловила, осим чамаца, пловећих тела и плутајућих објеката која плове у подручју RIS-а из члана 177. став 1. дужна су да користе прописане услуге и информације RIS-а.
Сва пловила из става 1. овог члана која плове у подручју RIS-а из члана 177. став 1. дужна су да користе опрему и уређаје за коришћење услуга RIS-а.
   Врсте услуга RIS-а и почетак њихове обавезне примене прописује Влада.

Члан 184.
Опрема и уређаји из члана 183. став 2.овог закона морају бити у складу са Техничким правилима из члана 95. става 2. овог закона.
Опрема и уређаји из става 1. овог члана, морају имати типско одобрење (атест) пре почетка коришћења, издато о стране Техничког надзорног тела.
Типско одобрење издато од стране овлашћених тела земаља чланица Европске уније признаје се као да је издато у Републици Србији.
Типско одобрење издато од стране овлашћених тела осталих земаља признаје се уз услов узајамности, а у другим случајевима на основу мишљења министарства.

Члан 185.
Прикупљање, обрада и употреба личних података и посебних категорија личних података, а који су потребни за рад RIS-а подлежу заштити у складу са посебним прописима.

Члан 186.
RIS поруке и записи морају се заштити од неовлашћене употребе и злоупотребе која укључује неовлашћени приступ, измену или губитак.

Члан 187.
Заповедник је одговоран за тачност података о пловилу и путовању када саопштава свој идентитет и позицију RIS центру.
Подаци из става 1. овог члана чувају се у RIS центру најмање три године и могу да служе као доказ у поступку решавања спорова који се воде поводом пловидбених незгода.
У случају пловидбених незгода са смртном последицом и великих материјалних штета RIS подаци чувају се на неограничено време.
Подаци добијени од RIS могу служити као обориви доказ на суду.

3. Сервис за управљање бродским саобраћајем (VTS)

Члан 188.
У циљу унапређења безбедности и ефикасности бродског саобраћаја и заштите животне средине министарство установљава пружање услуге сервиса за управљање бродским саобраћајем (VTS), у подручјима где то безбедност саобраћаја захтева (саобраћај високог интезитета, превоз опасног терета, опасне и комплексне пловидбене ситуације, отежавајући хидрографски, хидролошки и метеоролошки услови, међусобни утицај водног транспорта и других активности на водном путу, повећани број незгода у одређеној зони, постојећи планови бродског саобраћаја на одређеном водном путу и због потреба сарадње међу суседних држава, уски пролази, посебне лучке конфигурације, мостови, преводнице и сличне препреке, постојеће или предвиђене промене у систему саобраћаја у одређеној зони и др.).
VTS сервис омогућава идентификацију и праћење пловила, стратешко планирање кретања пловила и пружање пловидбених информација и помоћи. VTS сервис треба да омогући тачне и јасне информације као и да пружи помоћ у смањењу ризика загађења и координацију приликом предузимања мера заштите од загађења животне средине.

Члан 189.
Управљање VTS-ом у надлежности је министарства.
Успостављање VTS-а обухвата:
1) пружање релевантних података који се односе на унапређење безбедности и ефикасности бродског саобраћаја корисницима VTS–а;
2) обезбеђивање одговарајуће опреме и објекта за остваривање циљева сервиса;
3) обезбеђивање одговарајућег стручног кадра (у даљем тексту: VTS оператер) за испуњење постављених циљева сервиса.
Лучка капетанија обавља послове сервиса за управљање бродским саобраћајем (VTS), у оквиру које се оснива VTS центар.
Оперативно управљање VTS центром поверава се VTS оператеру.

Члан 190.
VTS центар пружа најмање информационе услуге, а може пружати услуге помоћи при пловидби и услуге помоћи у организацији саобраћаја.

Члан 191.
Информационе услуге се састоје у преносу информација у одређеним временским интервалима током радног времена VTS центра, уколико VTS центар сматра да је то потребно или на захтев пловила, а у оквиру тог обавештавања даје податке о позицији пловила, врши њихову идентификацију и саопштава намере других пловила учесника у саобраћају.
Поред информација из става 1. овог члана, у оквиру информационих услуга пружају се подаци о условима на водном путу, временским приликама, опасностима и о другим елементима који могу бити од утицаја на кретање пловила.

Члан 192.
   Услуге помоћи при пловидби су услуге којима се помаже при доношењу одлука на пловилу везаним за пловидбу и праћење ефекта таквих одлука. Помоћ при пловидби је посебно значајна при условима смањене видљивости, отежаних метеоролошких услова, квара или недостатака који утичу на правилан рад радара, управљање пловилом или погон. Помоћ при пловидби даје се у форми информације о положају на захтев учесника у саобраћају или у специфичним околностима када то VTS оператер сматра неопходним, коришћењем технолигија (GNSS/Galileo и сл.).

Члан 193.
Услуге помоћи у организацији саобраћаја су услуге са циљем спречавања развоја опасних ситуација у саобраћају пловила управљањем одвијања саобраћаја, као и са циљем обезбеђивања безбедног и ефикасног бродског саобраћаја у подручју VTS-а.

Члан 194.
VTS центар води евиденцију о догађајима и чињеницама у оквиру своје делатности и може их учинити доступним ако процени да је то оправдано и да ће дати подаци бити заштићени.

Члан 195.
Сва пловила, осим чамаца, пловећих тела и плутајућих објеката која плове у подручју обавезне примене VTS-а дужна су да користе прописане услуге и информације VTS-а.

Члан 196.
Коришћење услуга VTS сервиса не ослобађа заповедника пловила његове одговорности за безбедну пловидбу и маневрисање пловилом.

Члан 197.
Начин организације VTS центра, критеријуме за одређивање подручја обавезне примене VTS-а, подручја примене, ниво услуга, техничке спецификације за опрему и услуге, као и обуку оператера VTS-а прописује министарство.

4. Сигурносна заштита бродова, објеката безбедности пловидбе и лука

Члан 198.
На објектима безбедности пловидбе на међународним водним путевима, бродовима и у лукама отвореним за међународни саобраћај мора се осигурати одговарајућа заштита од догађаја који могу угрозити сигурност пловидбе, људске животе и здравље, као и животну средину.

Члан 199.
Брод који плови у међународној пловидби мора имати сигурносни план и члана посаде одговорног за сигурност брода.
Лука отворена за међународни саобраћај мора имати сигурносни план и лице одговорно за сигурност у луци.
Агенција мора имати сигурносне планове којима се обезбеђује минимум мера за заштиту објеката безбедности пловидбе и других инфраструктурних објеката који чине саставни део међународних и међудржавних водних путева и лице одговорно за сигурност.

Члан 200.
Сагласност на предложене сигурносне планове из члана 199. овог закона даје министарство и министарство надлежно за унутрашње послове.
Бродар, Лучка управа и Агенција су дужни да спроводе сигурносне планове.

Члан 201.
Начин остваривања сигурносне заштите бродова, објеката безбедности пловидбе на међународним водним путевима и лука отвореним за међународни саобраћај, садржину и начин доношења сигурносних планова, програм обуке и начин полагања испита за лица одговорна за сигурност, као и одговарајуће исправе прописује Влада.

Члан 202.
Надзор над спровођењем одредаба овог закона о сигурносној заштити бродова, објеката безбедности пловидбе и лука отворених за међународни саобраћај, као и прописа из члана 201. овог закона врши министарство и министарство надлежно за унутрашње послове.

Део пети

I. ЛУКЕ И ПРИСТАНИШТА

1.   Луке

Опште одредбе

Члан 203.
Луке и пристаништа у Републици Србији су добра од општег интереса.
Изградња и одржавање лука отворених за јавни саобраћај од државног је значаја и врши се у складу са плановима из члана 5. овог закона.

Члан 204.
Лука мора испуњавати услове за безбедан прихват пловила и обављање лучких делатности у складу са наменом луке, односно појединог њеног дела.
Одредбе става 1. овог члана односе се и на пристаништа и привремена претоварна места.

Члан 205.
С обзиром на значај, величину, услове, капацитет и врсте послова које обављају луке отворене за јавни саобраћај могу да буду отворене за међународни и домаћи саобраћај.

Члан 206.
Луке отворене за међународни саобраћај према одредбама овог закона отворене су и за домаћи саобраћај.
Услове које морају да испуњавају луке отворене за међународни саобраћај прописује Влада.
Услове које морају да испуњавају луке отворене за домаћи саобраћај, пристаништа и привремена претоварна места прописује министарство.
Луку, односно део луке намењен за међународни саобраћај одређује Влада.
Луку, односно део луке намењен за домаћи саобраћај и пристаниште одређује министарство.
Испуњеност услова из става 2. и 3. овог члана утврђује Лучка управа.
Привремено претоварно место одређује Лучка управа.
Уколико лука, односно део луке намењен за међународни саобраћај не испуњава услове из става 2. овог члана Влада ће на предлог министарства луку односно део луке затворити за међународни саобраћај.
Уколико лука, односно део луке намењен за домаћи саобраћај и пристаниште не испуњава услове из става 3. овог члана министарство ће луку, односно део луке или пристаниште затворити за домаћи саобраћај.

Члан 207.
У луке отворене за јавни саобраћај могу да упловљавају пловила ради обављања укрцавања-искрцавања путника и робе, снабдевање залихама, смене чланова посаде или неког другог разлога у складу са законом.
Ради вршења послова из става 1. овог члана страна пловила могу упловљавати само у луке отворене за међународни саобраћај.

Члан 208.
У лукама отвореним за међународни саобраћај свим пловилима, њиховим власницима, односно корисницима и другим лицима која обављају одређене привредне активности у луци морају се обезбедити једнаки услови коришћења луке без дискриминације у односу на државну припадност пловила, држављанство, пребивалиште или седиште правног или физичког лица или у односу на висину лучких такси и накнада.
Одредбе става 1. овога члана примењују се и у лукама отвореним за домаћи саобраћај и пристаништима у односу на равноправност пружања лучких услуга и висину лучких такси и накнада.

Лучке грађевине и објекти

Члан 209.
Лучке грађевине и објекти деле се на лучку инфраструктуру и лучку супраструктуру.
Лучку инфраструктуру чине: изграђене обале за пристајање пловила (кејски зидови и сл.), лучке саобраћајнице (путеви, стазе, железнички колосеци са припадајућим железничким уређајима), водоводне, канализационе, енергетске и комуникационе мреже, расвета, ограде као и друге грађевине и уређаји који по својој намени служе за безбедан прилаз и привезивање пловила.
Лучку супраструктуру чине: грађевине изграђене на лучком подручју (управне зграде, складишта, силоси, резервоари), као и посебна опрема (контејнерске дизалице, кранови, пристани за укрцавање и искрцавање путника и сл.).
Одредбе овог члана односе се и на пристаниште.

Лучко подручје

Члан 210.
Лучко подручје за сваку луку, односно пристаниште у складу са плановима просторног уређења и планским документима који се односе на управљање водама утврђује Влада.
Лучко подручје евидентира се у земљишним књигама.
Лучко земљиште и лучка инфраструктура су у јавној својини.
Својински статус лучког земљишта и лучке инфраструктуре утврђен у ставу 3. овог члана не може бити промењен у поступку деволуције јавне својине или конверзије права коришћења у право својине све док одређено подручје ужива правни статус лучког подручја из става 1. овог члана.
Изузетно, инфраструктура у лукама, односно пристаништима може бити у својини оператера који су то право стекли у процесу својинске трансформације, а што се утврђује на основу уговора о приватизацији, или одговарајуће документације из поступка којим је спроведен процес својинске трансформације и увидом у земљишне књиге.
На лучкој инфраструктури и супраструктури у саставу лучког подручја која нису у јавној својини Република Србија има право прече куповине.

 Лучке делатности

Члан 211.
Лучке делатности обухватају лучке услуге и остале привредне делатности које се обављају у луци, односно пристаништу.
Лучке услуге су:
1) наутичке услуге: привезивање и одвезивање пловила, пилотажа, боксажа, прихват и опслуживање пловила на сидришту, снабдевање пловила, посаде и путника;
2) транспортне услуге: укрцавање, искрцавање, прекрцавање, пренос и слагање терета, складиштење, депоновање и транспортне операције у зависности од врсте терета, припрема и обједињавање терета за транспорт, услуге прихвата и отпреме путника.
Остале привредне делатности у луци укључују дистрибуцију и логистику терета, дораду и оплемењивање робе као и индустријске произведне делатности а све у циљу потпуније искоришћености лучких капацитета.
Луке отворене за међународни саобраћај морају бити опремљене пријемним станицама.
Пријемне станице морају да буду опремљене прирубницама за преузимање каљужне и санитарне отпадне воде у складу са важећим европским стандардом, као и судовима за пријем отпадног уља, отпадног мазива и смећа.
Лучка управа може путем посебног одобрења поверити послове пријема штетних предмета и материја са пловила посебном оператеру.

Члан 212.
Лучки оператер обавља лучку делатност на основу одобрења Лучке управе.
Одобрење из става 1. овог члана могу да добију правна и физичка лица која су регистрована за обављање једне или више лучких делатности и која поседују потребну стручну оспособљеност особља, техничко-технолошку опремљеност, способност континуираног обављања делатности за које су регистроване (лучки оператер).
На основу добијеног одобрења лучки оператер и Лучка управа закључују уговор о обављању лучке делатности.

Члан 213.
Добијању одобрења из члана 212. овог закона не подлеже лучки оператер који је у процесу својинске трансформације стекао право својине на целини или одређеном делу лучке супраструктуре или лучке инфраструктуре, која се налази на лучком подручју луке, односно пристаништа, а што се утврђује на основу уговора о приватизацији или одговарајуће документације из поступка којим је спроведен процес својинске трансформације и увидом у земљишне књиге.
Одредбе овог закона којима се прописују правила за одузимање одобрења, односно стеченог права за обављање лучке делатности, примењују се и на лучке оператере из става 1. овог члана, изузев одредби из члана 219. став 1. тачка 1) овог закона.
Ако Лучка управа према лучком оператеру из става 1. овог члана донесе одлуку о одузимању одобрења у складу са чл. 220. и 221. овог закона, лучки оператер задржава право својине на објектима лучке супраструктуре или инфраструктуре и има право да исте прода, понуди носиоцу јавне својине луке из члана 210. став 3. овог закона да исте откупи по тржишној цени или да објекте да у закуп.
Уколико лучки оператер коме је одузето одобрење не поступи ни на један од начина предвиђених у ставу 3. овог члана Лучка управа ће, након истека рока који остави оператеру да поступи у складу са одредбама става 3. овог члана, у његово име и за његов рачун дати објекте лучке супраструктуре и/или инфраструктуре на коришћење путем закупа оператерима који имају одобрење за рад у луци или другим оператерима на начин превиђен овим законом.

Члан 214.
   Одобрење за обављање лучке делатности може се дати са правом на коришћење лучке инфраструктуре и супраструктуре и без тог права, као и са правом изградње објеката лучке инфраструктуре и/или супраструктуре на лучком подручју.
   Улагањем у објекте и грађевине лучке инфраструктуре не мења се облик својине како је утврђен у члану 210. став 3. овог закона.
   Права и обавезе везане за одобрење из става 1. овог члана Лучка управа и оператер утврђују уговором из члана 212. став 3. овог закона.

Члан 215.
Одобрењем се одређује лучка делатност, као и подручје у оквиру луке, односно пристаништа на коме лучки оператер обавља своју делатност и утврђују се захтеви у погледу безбедности, редовности, континуитета и квалитета услуга, обавеза поштовања лучких тарифа, плаћања лучких такси и таксе за коришћење луке утврђене одобрењем, те рок на који се одобрење издаје.
Одобрење из става 1. овог члан, које се издаје за рад лучким оператерима у лукама, може се издати најдуже са роком трајања од 25 година. Рок важења датог одобрења зависи од врсте лучке делатности за које се одобрење тражи као и инвестиција у инфраструктурне и/или супраструктурне објекте које лучки оператер има намеру да изгради.

Члан 216.
Одобрење за обављање лучких делатности даје се на основу предходно спроведеног поступка за јавно прикупљање понуда.
О јавном прикупљању понуда одлуку доноси Лучка управа након што је претходно, на основу прикупљених писама о намерама или на други начин, утврдила потенцијалне кориснике за одређене лучке услуге или за коришћење простора у луци, односно пристаништу.
Одлука о јавном прикупљању понуда садржи:
1) врсту лучке делатности и/или подручје на којем се даје искључиво право коришћења са одређивањем врсте лучке делатности на том подручју;
2) висину накнаде за одобрене делатности, односно коришћење из тачке 1) овог става;
3) максимални рок на који се даје одобрење;
4) рок за јавно прикупљање понуда;
5) датум и место јавног отварања понуда;
6) услове за избор најбоље понуде;
7) друге податке којима се доказује испуњеност услова за добијање одобрења.
Одлука о јавном прикупљању понуда објављује се у средствима јавног информисања.

Члан 217.
Подносилац понуде из члана 216. став 1. поред доказа да испуњава услове из члана 212. став 2. овог закона мора да достави и:
1) план и програм делатности за период за које се тражи одобрење;
2) студију економске оправданости за инвестиције које намерава извршити с посебним освртом на утицај који инвестиција има на атрактивност луке, односно пристаништа, повећање промета и прихода луке, односно пристаништа.

Члан 218.
Пре издавања одобрења Лучка управа ће утврдити да подносилац понуде уредно извршава све финансијске обавезе према Републици Србији, да против њега није покренут стечајни поступак или поступак ликвидације, као и да се против одговорних лица не води кривични поступак за дела из области привредног криминала.

Члан 219.
Одобрење за обављање лучке делатности из члана 212. овог закона престаје:
1) истеком времена на које је дато;
2) смрћу, односно ликвидацијом правног лица које је добило одобрење, ако наследници, односно правни следбеници не затраже да одобрење остане на снази у року од 30 дана од смрти или ликвидације правног лица–корисника одобрења;
3) одузимањем одобрења од стране Лучке управе;
4) споразумним раскидом.
Одлуку о престанку одобрења доноси Лучка управа.

Члан 220.
Лучка управа може донети одлуку о одузимању одобрења ако се утврди да лучки оператер:
1) не придржава се лучке тарифе коју је утврдила Лучка управа;
2) не поштује одредбе о реду у луци;
3) не придржава се утврђеног плана и програма пословања;
4) ако корисник одобрења обавља лучку делатност која није обухваћена одобрењем;
5) ако корисник одобрења није започео са обављањем лучке делатности у року одређеном у одобрењу.
У случајевима из става 1. овог члана Лучка управа ће пре одузимања одобрења упозорити лучког оператера и позвати га да се писмено изјасни о разлозима непоштовања одредби одобрења и правила лучког пословања, након чега може изрећи меру одузимања одобрења или кориснику дати накнадни рок за отклањање недостатака.

Члан 221.
Лучка управа је обавезна да донесе одлуку о одузимању одобрења лучком оператеру у следећим случајевима:
1) ако лучки оператер примењује дискриминационе мере према лучким корисницима;
2) ако је лучки оператер престао да обавља делатност за коју је добио одобрење;
3) ако лучки оператер не плаћа или неуредно плаћа таксу из члана 229. став 1. тачка 5).

Члан 222.
Лучка управа дужна је да води уписник лучких оператера којима је издато одобрење.
Садржај и начин вођења уписника из става 1. овог члана прописује Лучка управа.


Концесије

Члан 223.
Изузетно, ако су изградња, одржавање и коришћење лука или њихова реконструкција и модернизација таквог обима и значаја да се може проценити да превазилазе редовне надлежности Лучке управе у поступку давања одобрења Влада може донети одлуку да се ови послови и делатности додељују у поступку давања концесије, у складу са одредбама закона којима се уређује концесија.

Агенција за управљање лукама и пристаништима

Члан 224.
Управљање луком и пристаништем је делатност која се врши у циљу континуираног, несметаног и стручног обављања послова на лучком подручју.
Управљање лукама и пристаништима врши Агенција за управљање лукама и пристаништима, без обзира на својински статус луке и пристаништа.

Члан 225.
Влада, на предлог министарства, оснива Агенцију за управљање лукама и пристаништима (у даљем тексту: Лучка управа), као јавну агенцију за обављање послова из чл. 226. и 227. овог закона.
Финансијска средства за обављање послова из делатности Лучке управе обезбеђују се у буџету Републике Србије, из средства од наплате лучких такси и из других извора.

Члан 226.
Лучка управа обавља следеће регулаторне, стручне и развојне послове:
1) доноси планове из члана 5. овог закона у делу који се односи на луке и пристаништа, у облику развојне студије са проценом финансијског и економског ефекта, уз сагласност министарства, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, као и програме који су у вези са објектима који повезују лучку инфраструктуру са пратећом саобраћајном инфраструктуром;
2) доноси и јавно објављује лучке тарифе;
3) прати рад лучких оператера и корисника луке, односно пристаништа који обављају лучке делатности у складу са природом њиховог пословања и обавезама преузетим према лучкој управи;
4) подстиче међулучку и унутрашњу лучку конкуренцију и спречава монопол у луци, односно пристаништу;
5) маркетинг и промоцију лука и пристаништа на тржишту;
6) изградњу, модернизацију и одржавање лучке инфраструктуре која је у јавној својини, као и контролу над одржавањем лучких грађевина које су у власништву или закупу појединих лучких оператера;
7) редовно одржавање лучке акваторије и објеката безбедности пловидбе на лучком подручју;
8) одржавање реда у луци, изузев послова који су у надлежности лучких капетанија;
9) заштите лучког подручја и акваторије од загађења;
10) даје стручну и техничку помоћ приликом оснивања нових лука.

Члан 227.
У оквиру своје редовне делатности Лучка управа обавља и следеће послове:
1) формира лучко координационо тело при свакој луци, односно пристаништу у циљу заједничког оперативног деловања лучких оператера, корисника лучких услуга и трећих лица (копнених возара, управних органа и др.). Лучко координационо тело нарочито утврђују редослед пристајања пловила, места пристајања пловила, премештање пловила са једног веза на други, координацију и контролу копненог транспорта унутар лучког подручја, као и редослед улазака и излазака превозних средстава и робе;
2) прихват отпада, смећа, санитарних отпадних и каљужних вода са пловила;
3) обезбеђује пружање услуга од општег интереса уколико за такве услуге нема интереса од стране лучких оператера;
4) друге послове одређене законом.

Лучке и пристанишне таксе

Члан 228.
Финансирање рада Лучке управе врши се из средстава лучких и пристанишних такси.
Вишак расхода над приходима надокнађује се из буџета Републике Србије.
Лучка управа дужна је да води евиденцију прихода које остварује по основу лучких и пристанишних такси за сваку луку и пристаниште појединачно.

Члан 229.
Лучке и пристанишне таксе су:
1) робна такса за употребу обале;
2) лежарина;
3) такса за пристајање;
4) такса за навигациону сигнализацију;
5) такса за коришћење луке, односно пристаништа.
Робну таксу за употребу обале плаћа прималац или крцатељ чији се терет укрцава или искрцава у луци, односно пристаништу.
Лежарину плаћа пловило које користи луку, односно пристаниште у било коју другу сврху различиту од оне из става 2. овог члана.
Таксу за пристајање уз обалу или пристан плаћа пловило које користи луку, односно пристаниште у сврху укрцања или искрцања путника или терета.
Таксу за навигациону сигнализацију плаћа пловило које упловљава, односно испловаљава из луке, односно пристаништа.
Такса за коришћење луке, односно пристаништа је накнада коју плаћа лучки оператер који користи луку, односно пристаниште на основу одобрења.


Члан 230.
Изузетно, уколико су одређени делови инфраструктуре за чије се коришћење плаћа такса из члана 229. став 1. тач.1), 2) и 3) у својини лучког оператера из члана 213. став 1. овог закона, а што се утврђује на основу уговора о приватизацији или одговарајуће документације из поступка којим је спроведен  процес својинске  трансформације  и увидом у земљишне књиге, исти је дужан да плаћа Лучкој управи паушалну накнаду која се утврђује уговором између оператера и Лучке управе и која не може да буде мања од 50% прихода које Лучка управа оствари наплатом лучких, односно пристанишних такси из члана 229. став 1. тач. 1), 2) и 3) у другој луци истих и сличних претоварних капацитета, на чије оператере се не примењују одредбе члана 213. став 1.
Таксе из члана 229. став 1. тач. 4) и 5) приход су Лучке управе.
Лучки оператер из члана 213. став 1. овог закона не плаћа таксу из члана 229. става 1. тачка 5).

Члан 231.
Страна и домаћа пловила, страни и домаћи лучки оператери и корисници луке, односно пристаништа изједначени су у погледу обавезе плаћања и висине лучких и пристанишних такси.

Члан 232.
Од обавезе плаћања лучких и пристанишних такси ослобођена су домаћа јавна пловила.
Од обавезе плаћања лучких и пристанишних такси ослобођена су и:
1) пловила која бораве у луци, односно пристаништу услед више силе, док она траје;
2) пловила која бораве у луци, односно пристаништу ради искрцавања бродоломаца или умрлих лица и њихових пратилаца;
3) пловила која бораве у луци, односно пристаништу ради лекарске помоћи члановима посаде или путницима;
4) пловила која бораве у луци, односно пристаништу ради гашења пожара.

Лучке и пристанишне накнаде

Члан 233.
Лучки оператери пружају лучке услуге из делатности за коју имају одобрење.
Лучки оператери пружају услуге из своје делатности уз накнаду.
Најнижи ниво износа накнада утврђују се лучким тарифама за одређене врсте лучких услуга и одређене врсте терета.

2. Пристаништа

Члан 234.
Пристаништа се оснивају за обављање мањег броја лучких делатности или лучких делатности у мањем обиму, уколико су испуњени прописани услови.

Члан 235.
Лучки оператер обавља делатност у пристаништу на основу одобрења Лучке управе.
Рок на који се даје одобрење из става 1. овог члана не може бити дужи од 10 година.
Лучка управа може одузети одобрење из става 1. овог члана, применом чл. 220. и 221. овог закона, уколико се делатности у пристаништу не обављају у складу са одобрењем.

Члан 236.
Пристаниште се може основати и као пристаниште за посебне намене.
Пристаниште за посебне намене је пристаниште које је намењено само за одређену врсту робе и начин искоришћавања (војно пристаниште, индустријско пристаниште, пристаниште за опасне робе, путничко пристаниште, марина и сл.).

Члан 237.
Одобрење за обављање делатности у пристаништу посебне намене може се дати најдуже на 10 година.
За оснивање марина и путничких пристаништа потребна је и сагласност јединица локалне самоуправе, Агенције, односно овлашћеног правног лица за техничко одржавање државних водних путева на територији АП Војводине, министарства надлежног за послове туризма и надлежне лучке капетаније.

Члан 238.
У пристаништа за посебне намене могу да упловљавају само пловила која врше активности у складу са посебном наменом пристаништа.
Изузетно, друга пловила могу да упловљавају у пристаништа за посебне намене у циљу склањање од невремена, или због неопходне поправке ради настављања пловидбе.

Члан 239.
Пристаниште се може основати и као пристаниште за сопствене потребе.
Пристаниште за сопствене потребе је пристаниште намењено само за сопствене потребе оператера, у оквиру обављања његове делатности (пристаниште за шљунак и песак, пристаниште за грађевински материјал и сл.).
Рок на који се издаје одобрење за обављање лучке делатности у пристаништу за сопствене потребе одређује Лучка управа у зависности од конкретног случаја.

Члан 240.
Привремено претоварно место је место на коме ће се одлагати и даље отпремати одређена врсте робе.
Привремено претоварно место оснива се по одобрењу Лучке управе уз предходну сагласност министарства надлежног за послове водопривреде, јединица локалне самоуправе, Агенције, односно овлашћеног правног лица за техничко одржавање државних водних путева на територији АП Војводине и лучке капетаније.
На издавања и одузимања одобрења за привремена претоварна места Лучка управа примењује поступак који је овим законом прописан за луке и пристаништа.
Рок на који се издаје одобрење за привремена претоварна места одређује Лучка управа у зависности од конкретног случаја.
Лучка управа издаје одобрење из члана 237. став 2. овог члана уколико је то у складу са усвојеном Стратегијом из члана 4. овог закона, у делу који се односи на луке и пристаништа.

3. Ред у луци, односно пристаништу

Члан 241.
У луци, односно пристаништу је забрањена свака делатност која угрожава безбедност људи или пловила, загађује околину, као и свака друга активност која је у супротности са одредбама о реду у луци које су предвиђене овим законом или их пропише Лучка управа.

Члан 242.
Луке и пристаништа морају у свему да задовољавају услове за безбедну пловидбу у оквиру лучке акваторије.
Лучка акваторија не сме да сузи ширину пловног пута испод прописаних габарита.
Лучка управа је дужна да осигура безбедан привез пловила.
Безбедан привез пловила Лучка управа организује на начин што доноси:
1) решење о броју и величини пловила која се истовремено могу привезати уз одређену оперативну обалу;
2) решење о највећем допуштеном оптерећењу сваке лучке обале на којој се врши укрцавање, односно искрцавање робе, или која се на други начин оптерећује као и решење о највећем дозвољеном оптерећењу уређаја за привез;
3) решење о дозвољеном оптерећењу лучке обале мора се прибавити и приликом градње нове обале или поправке, реконструкције или проширења постојеће.

Члан 243.
Страно нуклеарно пловило које има намеру да уплови у унутрашње воде, односно луку или пристаниште Републике Србије мора обавезно да затражи одобрење за упловљење и правовремено да достави оверени препис документације о безбедности његовог нуклеарног постројења министарству ради процене могућности настанка нуклеарне штете.
Министарство ће пловилу из става 1. овог члана дати одобрење за упловљење у унутрашње воде, односно луку или пристаниште уз претходну сагласност министарства надлежног за послове енергетике које ће утврдити да од таквог пловила не прети опасност проузроковања нуклеарне штете и ако то пловило, на захтев министарства, прибави гаранцију до висине могуће нуклеарне штете.
Пре упловљења страног нуклеарног пловила коме је дато одобрење сагласно ставу 2. овог члана, министарство надлежно за послове енергетике ће обавити преглед на за то најприкладнијем месту ради утврђивања да ли поднета документација од стране таквог пловила у односу на безбедност нуклеарног постројења одговара стварном стању постројења.
Министарство надлежно за послове енергетике по потреби може да обавља и поновне прегледе за време боравка пловила у унутрашњим водама, односно луци или пристаништу Републике Србије.

Члан 244.
Забрањено је обављање лучких делатности изван лучког подручја.
Изузетно од одредби става 1. овог члана искрцај, прекрцај или друге радње могу се обављати изван лучког подручја у сврху спасавања, или из разлога безбедности пловидбе.

Члан 245.
Ред у луци, односно пристаништу уређује Лучка управа уз сагласност лучке капетаније.

Део шести

I. ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР

Члан 246.
Надзор над спровођењем одредаба овог закона и прописа донетих на основу овог закона, којима се уређује безбедност пловидбе врши министарство.

Члан 247.
Послове надзора из члана 246. овог закона врши инспектор безбедности пловидбе (у даљем тексту: инспектор).
Одређене послове инспекције безбедности пловидбе могу обављати и друга стручна лица на основу посебног овлашћења које даје министар.
Инспектор мора да има службену легитимацију, а друга стручна лица која врше одређене послове инспекције безбедности пловидбе овлашћење за обављање тих послова.

Члан 248.
У вршењу надзора инспектор издаје наређења и изриче забране писменим решењем.
Против решења инспектора може се изјавити жалба у року од осам дана од дана пријема решења.
Министарство решава у другом степену по жалби против решења инспектора.
Жалба из става 2. овог члана не одлаже извршење решења ако би такво одлагање проузроковало или могло проузроковати опасност за безбедност пловидбе, угрозити људске животе или проузроковати значајну материјалну штету.

Члан 249.
У вршењу инспекцијског надзора инспектор прегледа пловила, бродске исправе и књиге, исправе и књиге других пловила, исправе чланова посаде брода и других пловила, луке, пристаништа, привремена претоварна места, марине, купалишта, водни пут, пловидбу, изградњу објеката на пловном путу који утичу на безбедност пловидбе, објекте безбедности пловидбе, загађење животне средине са пловила, превоз путника и ствари, као и другу потребну документацију од значаја за инспекцијски надзор.

Члан 250.
Послови надзора над спровођењем одредаба овог дела закона о безбедности пловидбе на водним путевима, обухватају вршење надзора над:
1) бродовима и другим пловилима у погледу заштите лица на броду, односно другим пловилима и заштите животне средине од загађења са пловила;
2) бродовима и другим пловилима у погледу њихове способности за пловидбу;
3) спровођење међународног режима лука у складу са међународним обавезама Републике Србије и стањем лука отворених за међународни саобраћај, испуњавању услова за безбедност пловидбе зимовника, сидришта и преводница на водним путевима, као и лука отворених за домаћи саобраћај, пристаништа, привремених претоварних места и марина;
4) спровођењем сигурносних планова који се односе на брод и објекте безбедности пловидбе и лица одговорна за сигурност, а над спровођењем сигурносних планова у лукама отвореним за међународни саобраћај у сарадњи са инспекторима министарства надлежног за унутрашње послове;
5) техничком одржавању водних путева и објектима безбедност пловидбе на њима;
6) вршењем радио-службе која служи безбедности пловидбе и заштити људског живота на водним путевима и одржавањем и радом те службе.
Одредба става 1. тачке 3) овог члана не односи се на војна пристаништа.

Члан 251.
У вршењу надзора над бродом по одредби члана 250. став 1. тачка 2) овог закона, инспектор проверава да ли брод има важеће бродско сведочанство, односно за стране бродове одговарајућу исправу издату по националним прописима те земље.
Ако брод има важеће исправе из става 1. овог члана, надзор се ограничава на проверавање:
1) да ли је на боковима брода и другим пловилима обележена прописана ознака теретне линије, односно линија слободног бока и да ли положај теретне линије, односно слободног бока одговара подацима из односне исправе;
2) да ли је брод крцан у складу са добијеном теретном линијом, односно линијом слободног бока, и да ли је терет правилно распоређен према условима наведеним у односној исправи.
Осим проверавање исправе из става 1. овог члана, проверава се да ли брод који врши укрцање или искрцање терета има важећу исправу којом се доказује исправност бродских уређаја за укрцање или искрцање терета, као и да ли је стање тих уређаја у складу са подацима из те исправе.

Члан 252.
Ако се у вршењу надзора утврди да брод нема важеће исправе из члана 251. став 1. овог закона, или да положај теретне линије, односно слободног бока не одговара подацима из односних исправа, или да брод није крцан у складу са добијеном теретном линијом, односно линијом слободног бока, или да терет није правилно распоређен, или да је распоредом терета смањено видно поље неопходно за безбедно управљање бродом заповеднику, или лицу које га замењује, забраниће се броду да исплови из луке, односно пристаништа све док не буде могао наставити пловидбу без опасности за људске животе на броду.
Ако се у вршењу надзора утврди да брод због својих недостатака загађује животну средину уљем или другим штетним и опасним материјама, забраниће се броду да исплови из луке, односно пристаништа док се ти недостаци   не отклоне.
Ако се у вршењу надзора по одредби члана 251. став 2. овог закона утврди да брод нема важећу исправу којом се доказује исправност бродских уређаја за укрцање и искрцање терета, или ако се утврди да стање тих уређаја није у складу са подацима из те исправе, забраниће се укрцање и искрцање терета уређајима брода.
Ако се у вршењу надзора утврди да брод нема прописана средства за спасавање, противпожарну опрему, средства за испумпавање воде, сигналну опрему и сидрене уређаје, односно у случају недостатка или неправилног програмирања ATIS кода или неправилно унетих података о пловилу на AIS (RIS) транспондер, забраниће се броду пловидба док се ти недостаци на броду не отклоне.
Ако се у вршењу надзора утврди да на броду није укрцан лоцман на водном путу, луци и пристаништу на којима је пилотажа обавезна, забраниће се броду пловидба док се тај недостатак на броду не отклони.
Ако се у вршењу надзора утврди да на броду нема одговарајућег сигурносног плана, односно члана посаде одговорног за сигурност брода забраниће се броду комуникација са обалом.

Члан 253.
Ако се из оправданих разлога посумња да стање брода битно не одговара подацима наведеним у исправама из члана 251. став 1. овог закона, или продора воде у бродско корито, или неисправности управљачког или сидреног уређаја,   или да је брод укрцао већи број путника од дозвољеног, или да нема минимални број стручно оспособљених чланова посаде, или да чланови посаде немају прописана овлашћења, и да очигледно брод у таквом стању, односно са толиким бројем путника или таквим стањем посаде не би био способан да настави пловидбу без опасности за људске животе на броду, забраниће се броду да исплови из луке, односно пристаништа док не буде могао да настави пловидбу без опасности за људске животе на броду.

Члан 254.
У вршењу надзора над способношћу бродова за пловидбу по одредби члана 250. став 1. тачка 2) овог закона, проверава се и:
1) да ли брод има важеће прописане бродске исправе и књиге;
2) да ли су на броду од дана издавања, односно потврђивања бродских исправа издатих на основу техничког надзора брода настале такве битне промене због којих је очигледно да брод у таквом стању није способан да плови без опасности за лица, терет на њему и животну средину;
3) да ли брод испуњава услове одређене у члану 89. тач. 2) и 3) овог закона;
4) увежбаност посаде у руковању чамцима и осталим средствима за спасавање и уређајима за откривање, спречавање и гашење пожара.
Надзор из става 1. овог члана обухвата и проверавање да ли брод има важећи регистар теретног уређаја, као и да ли стање уређаја за укрцање и искрцање терета одговара подацима из регистра теретног уређаја.

Члан 255.
Ако се у вршењу надзора по одредби члана 254. став 1. овог закона утврде недостаци брода у погледу његове способности за пловидбу, наредиће се заповеднику брода да у одређеном року отклони утврђене недостатке.
Ако се утврђени недостаци не отклоне у одређеном року, или ако су утврђени недостаци такве природе да угрожавају безбедност брода, лица и терета на њему, као и животне средине, забраниће се броду даља пловидба док се наведени недостаци не отклоне и одузеће му се бродско сведочанство.
Изузетно од од става 2. овог члана, инспектор може одобрити пловидбу броду до прве луке или места где ће бити прегледан или поправљен ако је то оправдано због завршетка транспортних операција.
Ако се у вршењу надзора инспектора утврди да по одредби члана 254. став 2. овог закона брод нема важећи регистар теретног уређаја или ако стање тих уређаја није у складу са регистром теретног уређаја, забраниће се броду да врши укрцање, искрцање или прекрцаје терета сопственим уређајима за обављање тих радњи.

Члан 256.
Ако се у вршењу надзора по одредби члана 250. став 1. тачка 3) овог закона утврди да се у лукама отвореним за међународни саобраћај не спроводи режим који је у сагласности са преузетим међународним обавезама Републике Србије, или да је стање лука отворених за домаћи саобраћај, пристаништа, привремених претоварних места и марина, сидришта, зимовника и преводница такво да представља опасност за безбедност пловидбе, да лука нема одговарајући сигурносни план односно лице одговорно за сигурност у луци наредиће се Лучкој управи, односно одговорном правном лицу да ради отклањања утврђених недостатака, у одређеном року, предузме одговарајуће мере или изврши потребне радове.
Ако мере и радови наређени по ставу 1. овог члана не буду извршени у одређеном року, инспектор ће предузети следеће мере:
1) забранити пристајање бродова одређене величине уз део оперативне или друге обале за коју је утврђен недостатак док не буде омогућено безбедно пристајање таквих бродова;
2) забранити употребу оперативне или друге обале или њеног дела, као и сидришта који непосредно угрожава безбедност бродова, лица и ствари приликом укрцања, искрцања или прекрцања;
3) забранити саобраћај у луци, пристаништу, сидришту и привременом претоварном месту док је безбедност бродова непосредно угрожена због неодржавања лучких, односно пристанишних објеката у исправном стању или потребних дубина.

Члан 257.
Ако се у вршењу надзора по одредби члана 250. став 1. тачка 5) овог закона утврди да је стање пловног пута или објеката безбедности пловидбе на водном путу такво да угрожава безбедност пловидбе, инспектор наредиће:
1) Агенцији, односно овлашћеном правном лицу за техничко одржавање државних водних путева на територији АП Војводине да привремено обележи сметњу на пловном путу, односно да је уклони и да постави или активира сигналне ознаке и светла ако су уклоњена или неисправна;
2) власнику препреке на водном путу (мост, далековод, и др.) да прописно обележи исту;
3) привремену забрану пловидбе ако на пловном путу нису испуњени услови за безбедну пловидбу.
Ако се у вршењу надзора из става 1. овог члана утврде и други недостаци на пловном путу који могу угрозити безбедност пловидбе, налази о томе са предлозима мера доставиће се министарству и Агенцији, односно овлашћеном правном лицу за техничко одржавање државних водних путева на територији АП Војводине ради предузимања одговарајућих мера.
Ако се у вршењу надзора из става 1. овог члана утврди да Агенција нема сигурносне планове као и лице одговорно за сигурност из члана 199. став 3., наредиће се Агенцији да у одређеном року отклони утврђени недостатак.

Члан 258.
Ако се у вршењу надзора по одредби члана 250. став 1. тачка 6) овог закона утврди да одржавање радио-станица и вршење радио-службе на пловилу није у складу са прописима, наредиће се да се утврђени недостаци отклоне у одређеном року, односно да се предузму одговарајуће мере.
Ако се у вршењу надзора инспектора из става 1. овог члана утврде такви недостаци који могу да угрозе безбедност пловидбе, извештај о утврђеним недостацима са предлозима за њихово отклањање доставиће се министарству.

Члан 259.
Ако инспектор утврди да пловило борави у распреми без одобрења лучке капетаније, наредиће власнику да у одређеном року прибави одобрење.


Члан 260.
Ако инспектор утврди да се изградња објеката, изградња и одржавање водопривредних објеката, као и остали радови (експлоатација шљунка, песка и др.) такви да угрожавају безбедност пловидбе, наредиће извођачу радова да привремено обустави даље радове, а по потреби уклони материјал који угрожава безбедност пловидбе.
Објекти који угрожавају безбедност пловидбе могу бити и објекти за чију изградњу лучка капетанија није издала наутичку сагласност.
Угрожавање безбедности пловидбе првенствено се односи на извођење радова којима се мења дубина пловног пута, конфигурација обале, отежава или онемогућава пристајање и сидрење пловила и сл., који се изводе у супротности или без наутичке сагласности лучке капетаније.

Члан 261.
Ако инспектор утврди да заповедник пловила нема одговарајуће звање или нема важеће исправе о укрцању, забраниће пловидбу пловила.
Ако инспектор утврди да члан посаде пловила нема одговарајуће звање или нема прописане исправе о укрцању, наредиће заповеднику пловила да искрца тог члана посаде.

Члан 262.
Ако у вршењу надзора инспектор утврди да чамац и пловеће тело, односно плутајући објекат, немају важећу пловидбену, односно плутајућу дозволу, ако је натоварен преко линије дозвољеног газа, ако је на њему укрцано, односно на њему борави већи број лица од дозвољеног, или ако њима управља лице које није стручно оспособљено забраниће пловидбу, односно плутање.

Члан 263.
Ако се из оправданих разлога посумња да може доћи до загађења унутрашњих вода са пловила забраниће се пловилу даља пловидба док се не отклоне уочени недостаци који представљају претњу за загађење.

Члан 264.
Ако у вршењу надзора инспектор утврди да брод који превози опасну робу нема исправу о способности брода за превоз опасног терета, да нема укрцане чланове посаде који су стручно оспособљени за превоз опасне робе, као и ако није прописно обележен за превоз опасног терета, забраниће даљу пловидбу брода.

Део седми

I. МЕРОДАВНО ПРАВО

Члан 265.
   На односе везане за примену овог закона примењује се домаће право.
   Изузетно од одредби става 1. овог члана, дужности и права заповедника у управљању пловилом и у заснивању права и обавеза за власника пловила или бродара оцењују се по праву државе чију државну припадност има пловило.

Део осми

I. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

1. Кривична дела

Члан 266.
Заповедник брода или лице које га замењује које, противно одредбама члана 160. овог закона, не крене у помоћ и не предузме спасавање лица на унутрашњим водама које се налази у животној опасности и ако не постоје разлози из члана 161. овог закона који га ослобађају обавезе спасавања, казниће се затвором од три месеца до две године.

Члан 267.
Заповедник брода или лице које га замењује које, противно одредби члана 162. став 1. овог закона, не предузме спасавање брода са којим се сударио брод којим оно заповеда или које не уклони такав брод са пловног пута, ако постоји опасност да ће потонути, казниће се затвором до једне године.

Члан 268.
   Заповедник домаћег брода или лице које га замењује, ако не постоје разлози из члана 163. овог закона који га ослобађају од те обавезе, које не предузме спасавање брода који је у опасности и ствари са тог брода које су својина домаћег правног лица или држављанина Републике Србије, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.
   Истом казном казниће се заповедник брода или лице које га замењује које, противно одредби члана 162. став 2. овог закона, не предузме на унутрашњим водама спасавање брода који тражи помоћ, ако се брод којим заповеда налази у близини.

Члан 269.
   Ко прекине или оштети ваздушни или подводни телекомуникациони кабл, или кабл високог напона, подводни цевовод за довод струје, нафте, гаса или воде и тиме омете телекомуникационе везе, снабдевање струје, нафте, гаса или воде, казниће се затвором до осам година.
Ко учини дело из става 1. овог члана из нехата казниће се затвором од шест месеци до три године.





2. Привредни преступи

Члан 270.
Новчаном казном од 20.000,00 до 3.000.000,00 динара казниће се за привредни преступ привредно друштво или друго правно лице:
1) ако не организују и не обезбеде обављање послова ради осигурања безбедности пловидбе (члан 12. тачка 1));
2) ако по налогу лучке капетаније, оштећено, насукано или потопљено пловило,  или предмет изгубљен са пловила који омета или угрожава безбедност пловидбе, не уклони са пловног пута (члан 61. став 2.);
3) ако из пловила испусти, излије или избаци у унутрашње воде штетне предмете или материје који могу проузрокавати загађење или створити препреку или опасност за пловидбу (члан 69. став 1.).
   За радње из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у привредном друштву или другом правном лицу новчаном казном од 10.000,00 до 200.000,00 динара.

Члан 271.
Новчаном казном од 20.000,00 до 2.000.000,00 динара казниће се за привредни преступ привредно друштво или друго правно лице:
1) ако не евидентира податке који су од значаја за безбедност пловидбе (члан 12. тачка 3));
2) ако не поднесе на одобрење техничку документацију (члан 90. став 2.);
3) ако не одржава луку, односно пристаниште и привремено претоварно место у стању које обезбеђује безбедан прихват пловила и обављања лучких делатности у складу са њиховом наменом (члан 204.).
   За радње из става 1. овог члана казниће се за привредни преступ и одговорно лице у привредном друштву или другом правном лицу новчаном казном од 10.000,00 до 150.000,00 динара.

3. Пловидбени прекршаји

Члан 272.
   Пловидбени прекршај је повреда прописа којима је уређена пловидба, водни путеви, пловила, посада, загађење са пловила, луке и пристаништа, привремена претоварна места на унутрашњим водама у вези са безбедношћу пловидбе и заштита људских живота.

Члан 273.
Новчаном казном од 100.000,00 до 2.000.000,00 динара казниће се за прекршај, привредно друштво или друго правно лице:
1) ако не поступају у складу са наредбама које доноси лучка капетанија (члан 13. став 2.);
2) ако не уређује и не одржава пловност и не поставе објекти безбедности пловидбе на начин да се обезбеди безбедна пловидба у складу са утврђеном категоријом водног пута (члан 21.);
3) ако по налогу лучке капетаније не постави и не одржава светла и знакове (члан 25.);
4) ако одржава спортска такмичења, односно приредбе без одобрења лучке капетаније (члан 33. став 1);
5) не уклони са водног пута ознаке, уређаје и предмете (члан 35. став 1.);
6) ако пловило на сидришту нема непрекидни и непосредни надзор (члан 44.);
7) ако брод и технички пловни објект у распреми борави на унутрашњим водним путевима без одобрења (члан 62. став 1.);
8) ако испусти, излије или избаци у унутрашње воде штетне предмете или материје које могу проузроковати загађење воде или створити препреку или опасност за пловидбу (члан 69. став 1.);
9) ако се по налогу лучке капетаније не укључи у трагање и спасавање угрожених лица и ствари на унутрашњим водама (члан 79. став 2.);
10) ако вади потонулу ствар без одобрења надлежне лучке капетаније (члан 82. став 2.);
11) ако о почетку, прекиду, настављању или напуштању радова на вађењу не обавести лучку капетанију (члан 82. став 6.);
12) ако не извади потонулу ствар у року који одреди лучка капетанија (члан 84. став 1.);
13) ако брод није укрцан у складу са добијеном теретном линијом, односно слободним боком и правилним начином распореда терета (чл. 89. тачка 4));
14) ако после извршеног надзора над градњом, односно преправке брода и других пловила врше промене (чл. 99. и 102.);
15) ако не поднесе захтев за баждарење домаћег брода (члан 104. став 8.);
16) ако не поднесе захтев за поновно баждарење домаћег брода пре завршетка радова на преправци (члан 105. став 3.);
17) ако не поднесе захтев за поновно баждарење брода унутрашње пловидбе, односно поморског брода кад се мења уписник (члан 105. став 1. тачка 3));
18) ако на захтев лучке капетаније не учини доступним бродске исправе и књиге (члан 108. став 4.);
19) ако брод плови ван одређене зоне пловидбе или противно одређеној намени или ако бродом преузме путовање за које брод није оглашен способним супротно подацима из бродског сведочанства (члан 110. став 3.);
20) ако стави у пловидбу или држи у пловидби брод и друго пловило без било које од бродских исправа и књига, прописаних овим законом (члан 108. став 1. и чл. 110. до 124.), као и исправа и књига за друга пловила (члан 132.);
21) ако у брод или друго пловило укрца већи број путника, односно лица него што је то одређено исправом о баждарењу, односно бродским сведочанством или пловидбеном и плутајућом дозволом (чл. 100. и 133.);
22) ако пловило не користи услуге, односно није опремљено опремом и уређајима из члана 183. овог закона;
23) ако у луци обавља делатност која угрожава безбедност људи, пловила, загађује околину или обавља друге активности које су у супротности са одредбама реда у луци (члан 241.);
24) ако стави у пловидбу пловило и поред изречене мере забране од стране инспектора безбедности пловидбе;
25) ако не предузме или не предузме у одређеном року одговарајуће мере или не обави потребне радове које је наложила инспекција безбедности пловидбе.
   За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај и одговорно лице у привредном друштву или другом правном лицу новчаном казном од 5.000,00 до 150.000,00 динара.

Члан 274.
Новчаном казном од 100.000,00 до 2.000.000,00 динара казниће се за прекршај Агенција за водне путеве, односно овлашћено правно лице за техничко одржавање водних путева АП Војводине:
1) ако не води евиденцију објеката безбедности пловидбе (члан 19. ст. 2. и 3.);
2) ако не уређује и не одржава пловност и не постави објекте безбедности пловидбе на начин да се обезбеди безбедна пловидба у складу са утврђеном категоријом водног пута (члан 22.);
3) ако без оправданог разлога не уклони пловило или предмет са пловног пута по налогу лучке капетаније (члан 61. став 3.).
За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај и одговорно лице у Агенцији, односно овлашћеном правном лицу за техничко одржавање водних путева АП Војводине новчаном казном од 5.000,00 до 150.000,00 динара.

Члан 275.
   Новчаном казном од 100.000,00 до 2.000.000,00 казниће се за прекршај лучки оператер ако:
1) ако обавља лучку делатност без одобрења Лучке управе (члан 212. став 1.);
2) ако настави са обављањем лучке делатности након одузимања одобрења (чл. 220. и 221.);
3) обавља лучку делатност изван лучког подручја (члан 244. став 1.).
За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 5.000,00 до 150.000,00 динара.

Члан 276.
Новчаном казном од 30.000,00 до 150.000,00 динара казниће се за прекршај заповедник страног трговачког брода, односно пловила или лице које га замењује:
1) ако не задржи пловило на месту повидбене незгоде до окончања увиђаја, ако не уклони пловило које својим положајем угрожава безбедност и не обавести надлежну лучку капетанију о пловидбеној незгоди (члан 15.);
2) ако пловило на сидришту нема непрекидни и непосредни надзор (члан 44.);
3) ако страно пловило плови државним водним путевима без одобрења (чл. 48. став 3. и 49. став 1.);
4) ако брод изврши превоз ствари или путника противно одредби члана 50. став 1. овог закона;
5) ако брод изврши каботажно тегљење или потискивање противно одредби члана 50. став 2. овог закона;
6) ако кад упловљава у водне путеве Републике Србије не обавести лучку капетанију о количини, начину складиштења и врсти опасне робе коју превози, као и о луци, односно пристаништу искрцаја (члан 57. став 2.);
7) ако не укрца лоцмана на водним путевима, лукама и пристаништима на којима је прописана обавезна пилотажа (члан 66. став 1.);
8) ако испусти, излије или избаци у унутрашње воде штетне предмете или материје које могу проузроковати загађење воде или створити препреку или опасност за пловидбу (члан 69. став 1.);
9) ако штетне предмете и материје не преда пријемним станицама (члан 74.);
10) ако без дозволе врши спасавање пловила и ствари са тих пловила (члан 78. став 1.);
11) ако уплови са страним нуклеарним бродом у унутрашње воде, односно домаћу луку без одобрења министарства (члан 243.).

Члан 277.
Новчаном казном од 10.000,00 до 150.000,00 динара казниће се за прекршај
заповедник брода или лице које га замењује:
1) ако на броду који мора да има бродску радио-станицу не организује службу бдења (члан 37. став 3.);
2) ако пловило на сидришту нема непрекидни и непосредни надзор (члан 44.);
3) ако кад упловљава у водне путеве Републике Србије не обавести лучку капетанију о количини, начину складиштења и врсти опасне робе коју превози, као и о луци, односно пристаништу искрцаја (члан 57. став 2.);
4) ако постави предмете који се налазе на пловилу тако да излазе из граница габарита пловила и тиме угрожавају безбедност, или врши транспорт вангабаритних предмета без одобрења (члан 58.);
5) ако не обавести лучку капетанију о подацима и месту где је изгубљен предмет са пловила који може да представља сметњу или опасност за пловидбу, односно о непознатој препреци на пловном путу (члан 59.);
6) ако не обавести лучку капетанију да је знак за регулисање пловидбе уништен, оштећен, неисправан или померен, или да је пловило оштетило грађевину на водном путу, као и ако при везивању или маневрисању пловила користи знакове или ознаке на водном путу (члан 60. ст. 1, 2. и 3.);
7) ако не укрца лоцмана на водним путевима, лукама и пристаништима на којима је прописана обавезна пилотажа (члан 66. став 1.);
8) ако испусти, излије или избаци у унутрашње воде штетне предмете или материје које могу проузроковати загађење воде или створити препреку или опасност за пловидбу (члан 69. став 1.);
9) ако штетне предмете и материје не преда пријемним станицама (члан 74.);
10) ако управља бродом који нема одговарајући број чланова посаде са прописаним звањима (члан 135. став 1.);
11) ако управља бродом или се у време обављања дужности на броду налази у стању опијености, или му је радна способност умањена услед премора, или не поступи по наредби инспектора безбедности пловидбе (члан 144. ст. 1, 2, 4, 5, 6. и 8.);
12) ако лично не руководи бродом кад то захтева безбедност брода, или брода у тегљењу или потискивању, као и за време слабе видљивости или магле и у свим другим случајевима кад то захтева безбедност брода, брода у тегљењу и потискивању (члан 149.);
13) ако за време путовања брода према члану посаде, путнику или другом лицу на броду или броду у тегљењу или потискивању, које је извршило кривично дело, не предузме мере потребне да се спречи или ублажи наступање штетних последица тога дела и извршилац позове на одговорност (члан 157. ст. 1, 2. и 4.).

Члан 278.
Новчаном казном од 5.000,00 до 100.000,00 динара казниће се за прекршај члан посаде брода и другог пловила који повредом своје дужности, прописане овим законом, не поступи по правилима пловидбе и тиме доведе у опасност безбедност пловидбе или оштети брод, односно друго пловило или терет на њему, или угрози безбедност путника и лица на броду, односно другом пловилу или осталих чланова посаде или животну средину од загађивања опасним и штетним материјама са брода, односно другог пловила (члан 139.).

Члан 279.
Новчаном казном од 10.000,00 до 150.000,00 динара казниће се за прекршај заповедник брода, односно заповедник страног брода или лице које га замењује ако брод који долази из иностранства комуницира са другим бродовима, органима, организацијама и другим правним, односно физичким лицима на копну пре него што од лучке капетаније, добије одобрење за слободну комуникацију са обалом (члан 53. став 1.).
Новчаном казном од 10.000,00 до 150.000,00 динара казниће се за прекршај заповедник страног пловила или лице које га замењује ако пловило не вије заставу своје државне припадности и заставу Републике Србије кад се налази на унутрашњим водама Републике Србије (члан 54.).

Члан 280.
Новчаном казном од 5.000,00 до 150.000,00 динара казниће се за прекршај заповедник брода или лице које га замењује:
1) ако не поднесе надлежној лучкој капетанији пријаву доласка и одласка, извод из пописа посаде и путника, здравствену изјаву и извод из дневника бродског отпада (члан 53. став 2.);
2) ако на брод и друго пловило укрца већи број путника, односно лица од одређеног броја противно одредбама овог закона (чл. 100. и 133.);
3) ако укрца и распореди терет на броду противно одредби члана 101. овог закона;
4) ако на броду нема прописане бродске исправе и књиге и исте не води уредно (члан 108. став 1.);
5) ако на захтев лучке капетаније, не покаже бродске исправе и књиге (члан 108. став 2.);
6) ако брод плови ван одређене зоне пловидбе или противно одређеној намени, или ако бродом предузме путовање за које брод није оглашен способним, супротно подацима из бродског сведочанства (члан 110. став 3.);
7) ако противно одредбама овог закона (члан 122.) бродом који није путнички превози путнике;
8) ако на броду не одржава у исправном стању машине, уређаје и опрему или ако се не стара о сигурности бродских уређаја за укрцавање и искрцавање путника, опасног и осталог терета, и о правилном укрцавању, смештају и искрцавању путника (члан 148. став 1.);
9) ако у прописаним роковима не врши вежбе са чамцима и осталим средствима за спасавање и уређајима за откривање, спречавање и гашење пожара (члан 148. став 2.);
10) ако стави у пловидбу пловило и поред изречене мере забране од стране инспектора безбедности пловидбе;
11) ако не преузме или не преузме мере у одређеном року које је наложила инспекција безбедности пловидбе.

Члан 281.
Новчаном казном од 5.000,00 до 150.000,00 динара казниће се за прекршај заповедник брода или лице које га замењује:
1) ако прими за члана посаде брода лице које нема бродарску књижицу или дозволу за укрцање (члан 140. став 1.);
2) ако се не подвргне лекарском прегледу и другим методама (члан 144. став 2.);
3) ако у случају кад су остале без успеха све мере предузете за спасавање брода у опасности и ако је пропаст брода неизбежна, не предузме све потребне мере за спасавање бродског дневника, а ако околности случаја то дозвољавају-и мере за спасавање других бродских књига, бродских исправа, карата односног путовања и готовог новца бродске благајне (члан 151. став 2.);
4) ако о догађају који се за време путовања деси на броду а који угрожава безбедност брода, брода у тегљењу или потискивању или безбедност пловидбе, или о ванредном догађају који се десио на броду, броду у тегљењу или потискивању, путницима, другим лицима или стварима на броду или броду у тегљењу или потискивању-не поднесе извештај заједно са изводом из бродског дневника надлежном органу у земљи или иностранству и ако одмах радио везом не обавести остале учеснике у пловидби и најближу лучку капетанију (члан 152.);
5) ако у бродски дневник не унесе у одређеном року и на одређени начин опис догађаја, радњи и предузетих мера које је дужан да унесе у бродски дневник (чл. 152. став 1, 153. и 157. став 5.);
6) ако о чињеници рођења и смрти, и о примању изјаве последње воље, не сачини записник на прописани начин и не достави га надлежном органу у првој домаћој луци односно пристаништу, а у иностранству-најближем дипломатском, односно конзуларном представништву Републике Србије (члан 153.);
7) ако о кривичном делу учињеном на броду или броду у тегљењу или потискивању, док се брод налази у иностранству, не поднесе извештај дипломатском или конзуларном представништву Републике Србије у земљи у чију прву луку, односно пристаниште по извршеном кривичном делу, брод уплови, или ако са извршиоцима кривичног дела не поступи по упутствима дипломатског или конзуларног представништва Републике Србије (члан 157. ст. 3. и 4.);
8) ако самовољно напуштање брода од стране члана посаде-држављанина Републике Србије у иностранству не пријави органу из члана 158. овог закона;
9) ако броду с којим се сударио брод којим заповеда, иако је то могао, не саопшти име последње луке, односно пристаништа из кога је испловио и име луке, односно пристаништа у које плови (члан 164.);
10) ако не унесе у бродски дневник разлоге због којих није кренуо у помоћ лицима у опасности и предузео њихово спасавање, или разлоге због којих није предузео спасавање брода и ствари са брода (члан 165.).

Члан 282.
Новчаном казном од 5.000,00 до 100.000,00 динара казниће се за прекршај члан посаде пловила:
1) ако предмете или материје које могу да ометају или угрозе безбедност пловидбе или представљају опасност од загађивања, баци на пловни пут (члан 69. став 1.);
2) ако чамац, пловеће тело и плутајући објекат нема исправе и књиге из члана 132. овог закона;
3) ако не врши послове на броду у складу са дужностима прописаним у члану 139. овог закона;
4) ако поступа супротно члану 142. овог закона;
5) ако за време обављања дужности на пловилу буде у стању опијености и ако се не подврге лекарском прегледу, односно другим методама, односно анализама крви и/или урина (члан 144. став 8.);
6) ако чамцем, пловећим телом односно плутајућим објектом управља лице које није стручно оспособљено да управља чамцем, пловећа телом и плутајућим објектом (члан 169. став 1.).

Члан 283.
Казниће се за прекршај појединац:
1) новчаном казном од 5.000,00 до 100.000,00 динара:
а) који је наручилац брода-ако изврши радњу из члана 271. став 1. тачка 2) овог закона;
б) који изврши радњу из члана 273. став 1. тачка 13) овог закона.
2) новчаном казном од 5.000,00 до 80.000,00 динара:
а) ако не обавести надлежну лучку капетанију о пловидбеној незгоди (члан 16.);
б) ако изврши радњу из члана 61. став 2. овог закона;
в) који је власник брода-ако изврши радњу из члана 273. став 1. тач. 5), 10), 11), 12) и 15) овог закона.

Члан 284.
Поред казне за прекршај из члана 277, члана 278. овог закона члану посаде брода и другог пловила за прекршај из члана 278. овог закона, може се, као заштитна мера, забранити вршење свих или појединих овлашћења за вршење послова одређеног звања на било ком броду, односно другом пловилу у трајању од две године.
   Заштитне мере из става 1. овог члана изриче Суд за прекршаје.

II. ОРГАН ЗА ВОЂЕЊЕ ПРЕКРШАЈНОГ ПОСТУПКА

Члан 285.
   Прекршајни поступак у првом степену, по прекршајима из овог закона, води и одлуку о прекршају доноси Комисија за прекршаје у пловидби (у даљем тексту: Комисија) у министарству.
Комисија је састављена од три члана, од којих је један члан председник. Председник и чланови Комисије имају заменике. Председника и чланове Комисије и њихове заменике именује министар.
   Председник, односно његов заменик мора бити дипломирани правник са положеним правосудним испитом.
   Комисија може овластити појединог свог члана да предузме поједине радње у прекршајном поступку.
   Комисија је дужна да води евиденцију о прекршајима и изреченим мерама у прекршајном поступку.
   Поступак о пловидбеним прекршајима води се по Закону о прекршајима.
Прекршајни поступак у другом степену води Виши прекршајни суд.
Средства од новчаних казни из чл. 273. до 283. овог закона у висини од 50 % користе се за техничко опремање инспекције безбедности пловидбе, према програму који доноси министарство.

Део девети

I. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 286.
На поступке који нису правноснажно окончани до дана ступања на снагу овог закона, примењиваће се одредбе овог закона.

Члан 287.
Одредбе члана 183. став 2. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2013. године.

Члан 288.
   Даном пријема Републике Србије у пуноправно чланство Европске уније именоваће се Техничко надзорно тело.
   До именовања Техничког надзорног тела послове из његовог делокруга обављаће Савезна јавна установа Југословенски регистар бродова унутрашње пловидбе Београд.
   Установа из става 2. овог члана образоваће се као посебна организација за обављање стручних и техничких послова у области утврђивања способности бродова за пловидбу у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона.
Даном образовања посебне организације из става 3. овог члана иста ће преузети запослене и постављена лица из Савезне јавне установе Југословенски регистар бродова унутрашње пловидбе, као и права и обавезе, пословни простор, опрему, средства за рад, предмете, архиву и други регистратурни материјал, новчана и друга средстава, са билансом стања на дан престанка рада.

Члан 289.
   Влада ће основати Агенцију за водне путеве у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона.
   До дана образовања Агенције из става 1. овог члана послове из њене надлежности обављаће Дирекција за унутрашње пловне путеве „Пловпут”.
   Даном оснивања Агенције престаје да важи члан 41. Закона о министарствима („Службени гласник РС”, број 65/08).
   Даном оснивања Агенције иста ће преузети запослене и постављена лица из Дирекције за унутрашње пловне путеве „Пловпут”, Београд, као и права и обавезе, пословни простор, опрему, средства за рад, предмете, архиву и други регистратурни материјал, новчана и друга средстава, са билансом стања на дан престанка рада.

Члан 290.
   Влада ће основати Агенцију за управљање лукама и пристаништима у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.
   До дана образовања Агенције из става 1.овог члана послове из чл. 226. и 227. овог закона обављаће министарство.

Члан 291.
У року од шест месеци од дана ступања на снагу прописа из члана 179. став 5. овог закона образоваће се RIS центар.
У року од две године од дана ступања на снагу прописа из члана 197. овог закона образоваће се VTS центар.

Члан 292.
   У року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона образоваће се Комисија за прекршаје у пловидби из члана 285. овог закона.

Члан 293.
   Прописе за извршавање овог закона које у складу са чл. 18. ст. 2. и 3, 41. ст. 1. и 3, 47. став 3, 48. став 2, 49. став 2, 62. став. 3, и 206. ст. 2. и 4. доноси Влада, донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.
Прописи за извршавање овог закона које у складу са чл.14. став 3, 18. ст. 4, 38. став 3, 41. ст. 2. и 4, 43. став 7, 64. став 3, 66. став 1, 69. став 2, 80. став 2, 96. ст. 4. и 5, 98. став 3, 127, 130. ст. 8. и 9, 132. став 3, 135. став 2, 136. ст. 4. и 5, 138. став 2, 140. став 6, 169. ст. 2, 173. став 2, 174. став 2, 176, 197. и 206. ст. 3. и 5. доноси министарство, донеће се у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.
Пропис за извршење овог закона који у складу са чланом 222. став 2. доноси Агенција за управљање лукама и пристаништима, донеће се у року од три месеца од дана њеног оснивања.
Прописе за извршење овог закона који у складу са чл. 4. став 2, 183. став 3.  и 202. доноси Влада, донеће се у року од две године од дана ступања на снагу овог закона.
Прописе за извршење овог закона које у складу са чл. 95. став 2. и 96.став 2, доноси министарство, донеће се шест месеци пре пријема Републике Србије у пуноправно чланство Европске уније.
   Прописе за извршавање овог закона који у складу са чл. 19. став 4, 28. став 5, 180. став 3. доноси Агенција, донеће се у року од шест месеци од дана њеног образовања.
Прописе из члана 95. став 2. и 96. став 2. доноси посебна организација из члана 288. став 3. у року од три месеци од дана њеног оснивања.

Члан 294.
Прописи донети на основу Закона о унутрашњој пловидби („Службени гласник СРС” број 54/90 и „Службени гласник РС”, бр. 53/93–др. закон, 67/93-др. закон, 48/94–др. закон и 101/05- др. закон) и Закона о поморској и унутрашњој пловидби („Службени лист СРЈ”, бр. 12/98, 44/99, 74/99 и 73/00 и „Службени гласник РС”, бр. 85/05–др. закон и 101/05–др. закон), примењују се до доношења нових подзаконских прописа.
Прописи донети на основу Закона о поморској и унутрашњој пловидби („Службени лист СФРЈ” бр. 22/77, 13/82, 30/85, 80/89 и 29/90 и „Службени лист СРЈ”, бр. 34/92) и Закона о унутрашњој пловидби („Службени гласник СРС”, бр. 22/77, 18/80, 51/82, 45/84, 24/85 и 35/86) који нису донети ради извршавања овог закона из става 1. овог члана примењују се до доношења нових подзаконских прописа.
Прописи из ст. 1. и 2. овог члана примењују се уколико нису у супротности са одредбама овог закона.

Члан 295.
Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:
1) Закон о унутрашњој пловидби („Службени гласник СРС”, број 54/90 и „Службени гласник РС”, бр. 53/93–др. закон, 67/93-др. закон, 48/94–др. закон и 101/05-др. закон), осим одредаба о превозу у унутрашњој пловидби и казнених одредаба које се односе на превоз у унутрашњој пловидби то: чл. 2. и 4. тач. 7), 8), 9), 10) и 11), чл. 44. до 54, чл. 64. тач. 10), 11), 12) и 13), чл. 66. тач. 10), 11) и 12), чл. 67, 68. и 69.
2) Одредбе чл. од 1. до 202. Закона о поморској и унутрашњој пловидби („Службени лист СРЈ”, бр. 12/98, 44/99, 74/99 и 73/00 и „Службени гласник РС”, бр. 85/05–др. закон и 101/05–др. закон), престају да важе одредбе које се односе на унутрашњу пловидбу, осим чл. 50. став 2, 51. и 52, а одредбе које се односе на поморску пловидбу остају на снази и то: чл. 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 20, 26, 30, 36, 42, 44, 50, 51, 52, чл. 56. до 186. које се односе на поморску пловидбу, као и одредбе чл. 202. до 822. и чл. 835. до 1052. које се односе и на унутрашњу и на поморску пловидбу.

Члан 296.
   Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику РС“, осим одредби чл. 48. став 4. и 50. став 4. које ступају на снагу даном пријема Републике Србије у пуноправно чланство Европске уније.

Kapetan:
posto je text ogroman tema je zakljucana jer ne bi bilo pregledno jurcati po textu i gledati odgovore...

na sledecoj temi je zakon u WORD formatu a tu mozemo i komentare...


KLIKNI NA TEMU ZA KOMENTARE I ODGOVRE

http://www.mojaladja.com/forum/index.php?topic=4473.0

Navigacija

[0] Indeks poruka