jos malo o splavovima, kako treba i zasto ne dozvoliti majstorima da ti pune glavu raznim glupostima...
Krecemo od "temelja" naseg imaginarnog splava - pontona...
Cevaste profile cemo odmah da odbacimo zato sto su (hiljadu puta pomenuto) nepraktcni jer ne uranjaju ravnomerno pa samim tim je i potreban dosta veci precnik u odnosu na dimenzije kvadratastog profila sto je dosta skuplje...
prvo treba da vidimo od kog materijala cemo da ih pravimo...svaki ima svoje prednosti i mane...
betonski - odlicni, odrzavanje minimalno, trajni (posebno sa armaturnom mrezom od polietilena umesto gvozdja) ali i preskupi...
drveni - ne postoje jos od kad su se raspali oni vojni i '60-tih...
polietilenski - odlicni (ako nisu cevasti i ako su od presovanog PE), trajni, cena u rangu metalnih ali ne dovoljno ispitani ( pre tri meseca sam napravio cetiri test komada pa cu uskoro da javim rezultate ),
poliestreski - totalno neispitani, za sada samo u cevastom profilu...
metalni - najzastupljeniji, cena optimalna, nisu trajni ali mogu skoro to i da budu, odrzavanje postoji ali sa dobrom zastitom u stratu svedeno je na minimum.
recimo da cemo za izgradnju naseg virtualnog splava, koristiti metalne, kako bi troskove sveli na minimu ( a i dok ovaj captjerry ne ispta PE, necemo da rizikujemo)....Prvo cemo da izracunamo koliki nam pontoni trebaju sto nije nikakav problem i nikad mi nece biti jasno zasto to vecina majtora radi odokativno...treba nam tezina materijala od kog cemo napraviti splav i sve sto cemo koristiti u izgradnji i posle na splavu, max broj ljudi i tezina samih pontona (spec. tezina gvozdja oko 7500 kg po m kubnom), za ljude racunamo 150 kg po coveku jer pretpostavljamo da ce se nekda svi naci na istoj strani splava ( da recimo pogledaju ostrvo djubreta koje pluta tik uz splav) i kad sve to saberemo pomnozimo sa dva, jer zelimo da nam pod max opterecenjem pontoni budu uronjeni samo do pola i to je istisnina naseg virtualnog splava. raspored i broj pontona nam zavisi od konfiguracije splava, gde cemo staviti kucicu i ostale stvari po splavu, uglavnom moramo da napravimo ravnomerno opterecenje po sektorima splava tako da ispod kucice ( ako nije na sredini a nikad nije) bude veci broj pontona (dva ako stavljamo tri itd.)...
ako hocemo dugotrajne pontone, debljina lima bi trebalo da bude 4mm, mada se uglavnom koriti lim 3mm a nekad i manji, sto nikako nije preporucljivo...bez obzira na to , tehnika izrade je ista pa nam je tako od materijala potreban i odgovarajuci flah za egije (50 x 5, 60 x 6...) a od alata aparat za elektrolucno zavarivanje (ili CO2 ako se radi u zatvorenom prostoru), maska, elektrode, brusilica, cekic za sljaku...iskrojimo lim i jednu stranicu pontona 9obicno je to donja) postavimo na ravnu povrsinu, uspravno na nju postavimo drugu (bocnu) i trecu (drugu bocnu) preko puta. dok neko pridrzava, mi punktujemo naizmenicno jednu pa drugu, sa sto manjim varovima, kako var ne bi iskrivio (povukao) lim.tada stavljamo druge dve bocne strane (ceone) i sve to lepo ispunktujemo...onda dolazi najsmorniji deo - varenje, kako spolja tako i iznutra, 100% varom i nas ponton (u ovom slucaju pontoncic za most) izgleda ovako
nakon sto smo napravili kocku, kvadar ili sta vec, pravimo egije od flahova, koje podsecaju na ramove da bi ih postavili na svakih pola metra duzine pontona sem na mestima gde dolaze pregrade za nepropusne komore (koje smo vec napravili i izvarili)
...na gornjoj ploci pravimo revizione otvore, koji mogu biti kao poklopac sa sarkom, ukoliko nam ponton sluzi kao magacinski prosto, stek za hladno pivo ili sa srafovima ako cemo otvarati poklopac samo za neke kontrole ili farbanje pontona...vecito se vodi dilema da li stavljati odusak na ponton, sto moze da posluzi ukoliko dodje do nekog pozara ili jakog udarca da ponton od pritiska ne bi pukao ali zato propusta vlagu unutra i ukoliko dodje do preopterecenja i potapanja pontona, to vam je siguran otvor kuda ce uci voda...sami odlucite... jedno je sigurno, treba staviti magnezijum protektor, obicna Mg sipka, zavarite mali nosac i gotovo...takodje potrebno je postaviti prikljucke za konekciju sa konstrukcijom, bilo da se vare , srafi ili jedno i drugo...svakako treba ojacati mesto spoja...
nakon sto smo sve dobro uradili, zadovoljni samim sobom pocinjemo farbanje...najbolje je koristiti epoxi osnovni na celom pontonu i balastin spolja do vodene linije a ostalo PU lak...kao kod camaca, cime ste obezbedili odlicnu antikorozivnu zastitu, posebno sto se ponton nece lupati i grebati kao camac...
Na nas novi splav, pontone cemo staviti pod konstrukciju, pricvrstiti i sve zajedno tako spustiti u vodu, ali kod splavova koji su vec na vodi, podmetanje pontona zahteva vestinu i iskustvo jer vrlo lako mozete ostati bez pontona...
sledeci put cemo pricati o konstrukciji splava, kao najvecem predmetu diskusije medju graditeljima splavova...
