Autor Tema: CRVENPERKA  (Pročitano 6669 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže deda

  • Administrator
  • Drekavac sa Srednjih voda
  • *****
  • Poruke: 4147
  • Pol: Muškarac
  • Marina: 4.juli.....Zemun
  • Veličina: 7,60
CRVENPERKA
« poslato: 26, 04, 2010, 18:06:27 posle podne »
                                                         CRVENPERKA

       

  SCARDINIUS ERYTHROPHTHALMUS
:: CRVENPERKA ::
CRVENOOKICA :: KRVOREPA CRVENOOKICA

Crvenperka naseljava reke severne Azije i Evrope, sem voda Skandinavije, Škotske, Pirineja i Apenina. Naseljava pretežno nizijske reke sporog toka, jezera, mrtvaje i veštacka jezera, bare i iskope. Može se naci i u mirnijim odsecima tekucih voda uz deverike. Crvenperka boravi u blizini vodenog rastinja kao sto je lokvanj, drezga, šaš, trska. Za vreme toplih letnjih dana, cela jata crvenperki se podižu ka površini reke. Rede izlazi na otvorene vode, a tokom zime se u jatima povlaci u dubine. Mresti se u maju i junu medu podvodnim biljem u bistroj tekucoj vodi. Ženka položi od 90.000 do 200.000 prozirno-žutih jajašaca. Mlad se izleže u intervalu od 6 do 7 dana i vreme provode u plicacima hraneci se plankonskom hranom. Kako rastu, tako se sele ka dubljoj vodi i prelaze na ishranu insektima. Rastu veoma sporo pa u nekim vodama treba da prode i cetiri godine pre nego što dostignu polnu zrelost.

Crvenperka je jedna od retkih ciprinida koja se hrani u toku cele godine, sa kratkim prekidom u toku parenja. Mladj se hrani planktonom, vece ribe pretežno biljnom hranom, insektima, puževima i ribljom mladu. Crvenperka je izuzetno izdržljiva riba. Nije redak slucaj da u zatravljenim i zabarenim vodama, starih recnih rukavaca poslednja riba koja uspeva da preživi, jeste upravo crvenperka. Podvrsta Scardinius erythrophthalmus racovitzai se prilagodila životu u toplim izvorima u Rumuniji. Optimalna temperatura vode u kojoj ove ribe žive je od 28 do 34°C, a ugibaju kada temperatura vode padne ispod 20°C. Prosecna dužina odrasle jedinke iznosi izmedu 20 i 30 cm, a kapitalaca težine prko pola kilograma i 35 do 40 cm. Najteži poznati primerci crvenperke bili su preko dva kilograma, ali su to mahom bili hibridi iz ukrštanja sa deverikom ili drugom krupnijom ribom iz familije ciprinida. Crvenperka se od beovice razlikuje po položaju usta, više su uzdignuta, po oštrom prelazu izmedu trbuha i podrepnog peraja, kao i daleko povucenom lednom peraju prema repu.

Lako ju je na prvi pogled zameniti i sa bodorkom. Prepoznacete je po crvenim perajima dok su kod bodorke narandžasta, tamno bronzano-zlatnom telu koje je kod bodorke srebrno i ustima zakrivljenim nagore umesto nadole kod bodorke. Bodorke i crvenperke se u prirodi medusobno pare stvarajuci hibride koji imaju potpuno ravna usta.

Zbog oblika usana, crvenperka se uglavnom hrani sa površine vode. Kada je vreme toplo, crvenperka obicno miruje u zatonima vrebajuci insekte koji slecu ili padaju na površinu vode. Takode voli da se hrani ljuskarima i mekušcima sa dna. Krupniji primerci cak proždiru sitnije ribe.

:: lov crvenperke ::
Kada leti idete na pecanje, za vreme onih toplih, suvih i suncanih dana, od maja do oktobra, crvenperka je pravi izbor i zabava. Ova riba prosto obožava toplinu i suncevu svetlost i hrani se gotovo samo tada. Po obliku usana može se zakljuciti da se crvenperka hrani sa površine, mada ni ovo nije pravilo, i to insektima koji padaju u vodu sa obale. Pri hranjenju oslanja se dosta na culo vida, te otuda voli bistru vodu. Ovu osobinu crvenperke treba imati uvek u vidu. Ukoliko vas crvenperka spazi na obali, vrlo brzo ce pobeci.

Kako se najcešce zadržava na mestima sa mirnom vodom tamo je i treba tražiti. Omiljena mesta su vode pune rastinja, pojas šaša i trske u kojem ima dosta hrane, kao i mesta ispod drveca sa koga mogu padati insekti, ali je obavezno da površina vode bude osuncana. Pojas trske i šaša joj daje dodatnu sigurnost od njenog najveceg neprijatelja - štuke. Otuda kada pecate štuku, crvenperka može biti idealan mamac. Najcešci nacin ribolova crvenperka je plovkom. Plovak treba da je mali, osetljiv, oblika lopte. Treba koristiti sporotonuce mamce: koricu hleba, hlebnu ružu, kastere, plivajuci keks i crve. Olova treba tako podesiti da se plovak podigne što pre. Pokazalo se da je bolje koristiti više sitnih olovaca nego jedno krupnije. Razlog je ovome taj što crvenperka uzima cesto mamac u fazi tonjenja. Plovak mora biti dobro balansiran i zbog same tehnike ribolova, koja podrazumeva stalno pokretanje - vibriranje mamaca oko željene dubine. Ako nakon par minuta nema udarca, nije loše ponovo zabaciti. Najveci realni problem pri pecanju ovom metodom su jata sitne ribe od kojih crvenperka cesto ni ne može da dode do izražaja. Treba imati u vidu plašljivost ove vrste. Jato crvenperki se rastura na najmanje uznemiravanje vodene površine. Zbog toga, vodi prilazite polako i oprezno. Bez obzira na sve, vrlo cete retko upecati više od jedne ili dve crvenperke iz jednog jata.

Crvenperke možete pecati i plovkom bez ikakvog opterecenja i mamcem na samoj površini vode. Plovak odmaknite oko 60 cm od mamca, a na 30 cm od mamca stavite najmanje olovce koje imate. Velike crvenperke obicno plivaju na dubini od oko 1 m i rado iz dubine napadaju sporotonuci površinski mamac. Mesni crvici, komadici kore hleba, hlebna ruža, kasteri i pseci keksici su idealni za ovaj nacin ribolova.

Da bi se izbegla cesta zabacivanja, koja su neophodna zbog osnova ribolova crvenperke, a to je neprestalno šetanje mamcem gore dole, koristi se vagler plovak. Vagler plovak treba da je dovoljne velicine i sa dovoljno prostranom ušicom može omoguciti nesmetano klizanje najlona. Iznad udice, a ispod plovka postavlja se olovo dovoljne težine da ispravi plovak, a iznad plovka postavlja se granicnik - stoper, koji sprecava da najlon ceo isklizne kroz omcu vaglera i na taj nacin odreduje maksimalnu dubinu ribolova. Tehnika je jednostavna: kada dovedete plovak na željeno mesto, vrh štapa podižete i spuštate. Jedino što treba da pazite je da ne dignete previše vrh štapa, što bi izvuklo i plovak van vode. Vagler birajte da bude najmanji moguc, a ukoliko koristite vece vaglere opteretite ih više kako bi više utonuli i davali manji otpor ribi kada uzme mamac. Nije loše vagler potopiti sve do antene, koja treba da bude što tanja.

Umesto vaglera, može se koristiti i providna vodena kugla manjih dimenzija jer veca proizvodi jak pljusak prilikom dodira sa površinom vode, pogotovo ako se izbacuje na vecu daljinu. Jato crvenperki se lako može uplašiti i razbežati usled nepažljivog ubacivanja hrane. Medutim, ove ribe se manje plaše od montaže unete u vodu i bez zazora prihvataju i mamac na vecoj udici.

Ponekad se mogu uloviti i vestackom mušicom. Crvenperka spada u malobrojne ribe koje se uspešno love na mušice, ukoliko posle njihovog dodira sa površinom vode nastanu "izdajnicki" kružici. Talasici na vodi ce svakako privuci pažnju crvenperke koja traga za insektima. Pribor za ribolov crvenperke je karakteristika koje su date dalje u tekstu. Štap treba da bude lak i elastican, dužine 3 do 4 m. Na stacionarnu špulnu ili direktno vezom za vrh štapa stavite najlon debljine najviše 0,12 mm mada je pravi najlon 0,10 mm i nosivosti 0,45 kg ukoliko pecate na cistoj vodi. Ukoliko u vodi ima panjeva, trave i granja, ili se može ocekivati šaran ili linjak, nosivost najlona mora biti bar 1 kg. Velicinu udice usaglasite sa velicinom mamca. Ukoliko pecate na mesne crvice koristite udice velicine 20, a ukoliko koristite hleb ili kukuruz šecerac 12 ce biti odlican izbor.

Lovi se na glistu, kukuruz, hleb, crve, mušice, larve komaraca. Komadici prepecenog ili starog hleba magicno privlace crvenperku. Mesni crvici i sitne lauferke su se dobro pokazale. Kasteri su omiljeni krupnijim crvenperkama posebno kada se primamljuje površinskom hranom. Plutajuci mamci kao što su korica hleba ili keks za pse mogu se koristiti za vreme toplih dana. U tom periodu i zeleni skakavci i muve mogu biti zanimljivi. Kada lovite krupnije crvenperke, probajte da na udicu 8 ili 10, zakacite hlebnu ružu, a na vrat udice nanižete par mesnih crvica.

Primamljujete uvek po malo, kako bi voda isperd vas bila uvek mutna. Loptice hrane koja se ubacuje na dno treba da sadrže delice koji ce se posle rastapanja loptica dizati ka površini. U mešavinu dakle treba dodati komade treseta ili komadice hlebne korice i kastere. Mešavina treba da bude takvog sastava koji ce omoguciti brzo razlaganje ubacenih loptica, kako bi se raspadala vec pri samom dodiru sa vodom praveci fini oblak. Oblak bi trebao biti žute, narandžaste ili bele boje. Ukoliko primama koju pravite ili koju ste kupili ne pravi oblak ove boje, dobra je ideja dodati kesicu prehrambene boje prilikom kvašenja primame. Ukoliko možete da nadete pinkije ili larve komaraca, dodajte ih u primamu. Medutim, obratite pažnju da se oni odmah razviju iz primame kako ne bi pali na dno, odakle ih crvenperka sigurno nece uzeti. Provereni, klasican nacin primamljivanja riba predstavlja fiksiranje na dnu komadica starog hleba u odgovarajucoj mreži.

Crvenperke su u pravom smislu reci uporni i cvrsti borci, pa zbog toga zakacenu ribu treba što pre izdvojiti iz jata kako se ostale nebi uznemirile i razbežale. Kapitalci se najcešce nalaze u sredini jata ili ispod njega.
Manifestacija ugriza kod plovka je karakteristicna. U prvom trenutku, plovak se blago izdiže iz vode i krece u stranu, što je posledica uzimanja i nošenja mamca. Sa udicom, crvenperka ponese i koje olovo, tako da plovak više nije otežan kao na pocetku. Nakon toga, kada crvenperka oseti težinu u ustima, krece u dubinu, što se manifestuje naglim tonjenjem plovka. U tom trenutku treba kontrirati.

 
« Poslednja izmena: 04, 01, 2011, 19:28:40 posle podne mossi »
Samo su dve stvari beskonacne - svemir i ljudska glupost. Doduše, za prvu nisam siguran