Dozvole za pecanje - izmene zakona

[LSI]

Ne znam da li je ovo već objavljeno na našem forumu ali ako nije, evo informacije:

PRAVILNIK
O VISINI TROŠKOVA ZA IZDAVANJE GODIŠNJE DOZVOLE ZA REKREATIVNI RIBOLOV
("Sl. glasnik RS", br. 71/2009 i 20/2010)
Član 1
Ovim pravilnikom propisuje se visina troškova za izdavanje godišnje dozvole za rekreativni ribolov za 2010. godinu.
Član 2
Visina troškova za izdavanje godišnje dozvole za rekreativni ribolov za 2010. godinu iznosi 4600 dinara.
Izuzetno od stava 1. ovog člana visina troškova za izdavanje godišnje dozvole za rekreativni ribolov za lica starija od 65 godina, lica sa telesnim oštećenjem od 60-79%, žene i lica mlađa od 18 godina iznosi 2300 dinara.
Za lica sa telesnim oštećenjima od 80% i više, lica sa posebnim potrebama i za ratne vojne invalide, visina troškova za izdavanje godišnje dozvole za rekreativni ribolov iznosi 100 dinara.
Član 3
Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
 
Samostalni član Pravilnika o dopuni
Pravilnika o visini troškova za izdavanje godišnje dozvole za rekreativni ribolov
("Sl. glasnik RS", br. 20/2010)
Član 2
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

[Kapetan]

evo ga copy paste, jos samo da nabavimo kilometrazu koju zahvataju ovi subjekti

1. ЈП „Воде Војводине“ на својим риболовним водама није  предвидо пецање из чамаца,

2. ЈП Национални парк „Фрушка Гора“  на својим риболовним водама није предвидео пецање из чамаца,

3. ЗПД „Горње Подунавље“ из Сомбора на својим риболовним водама је предвидео пецање из чамаца,

4. ЈП „Војводина шуме“ на својим риболовним водама  је предвидео пецање из чамца,

5. ,,Риболовачки Савез Војводине,, на својим риболовним водама није предвидео пецање из чамаца,осим на реци Тиси.

6. УСР ,,Делиблатско језеро,, - корисник ПП „Краљевац“ на својим риболовним водама је предвидео пецање из чамаца.

7. „Криваја“ДОО на својим риболовним водама није предвидео пецање из чамаца,

8. „Фамилија Кооп“ на својим риболовним водама није предвидео пецање из чамаца,

9. „Пан-аква“ на својим риболовним водама није предвидео пецање из чамаца

10. ЈП ,,Србијашуме’’ од свих вода је предвидео  пецање из чамца на реци Дунав од ХЕ Ђердап 1 до ХЕ ,,Ђердап’’ 2, Дунав од 1187км-1150км , Сава 0км-50км и 124км-98км

11. ЈП НП ,,Ђердап''на својим риболовним водама није предвидео пецање из чамаца

12. ЗР ''Тимочка Крајина'' Доо Зајечар на својим риболовним водама није предвидео пецање из чамаца

13. Асосијација Ветерница Власина доо Лесковац на својим риболовним водама није предвидео пецање из чамаца

14. ЈП ''Дирекција'' за грађевинско  земљиште и путеве Општина Сурдулица ЗПД ,,Власина’’ на својим риболовним водама није предвидео пецање из чамаца

15. Доо ''Риверс гуард''  Јагодина од свих вода је предвидео  пецање из чамца на реци Дунав од 1112км – 1150 км , Велика Морава од места Саставци  до ушћа Ресаве у В.Мораву

16. Друштво за слатководно рибарство '' Рибарство-Дунавац'' Доо из Костолца на својим риболовним водама није предвидео пецање из чамаца

17. Доо Јужна Морава 2 Ниш на својим риболовним водама није предвидео пецање из чамаца

18. Доо '' Екорибарство'' Ваљево на својим риболовним водама није предвидео пецање из чамаца,осим на  језеру ,,Паљуви’’

19. ЗР ''Еко Дрина'' Љубовија на својим риболовним водама није предвидео пецање из чамаца, осим на Зворничком језеру од бране до ушћа Велике реке.

[LSI]

Da malo pojednostavim - na sledećim vodama pecanje iz čamca je dozvoljeno:

1. Tisa
2. Dunav:    1112-1150; 1150-1187 km    (Smederevski dunavac – Totski dunavac/Beljarica)
                 1233-1297 km                      (Beška – most kod Bačke Palanke)-na bazi informacije koju je dao Budens
3. Dunav:    од ХЕ Ђердап 1 до ХЕ ,,Ђердап’’ 2
4. Sava:    0-50 (Ušće – Kupinovo) ; 98-124 km (Luka Šabac – Turjansko polje)
5. Jezero „Paljuva!
6. Zvorničko jezero od brane do ušća Velike reke

Za ostala mesta još nije rešeno (a verovatno neće biti dozvoljeno).

[budens72]

Na Dunavu na delu koji je pod NP "Fruška gora" 1233-1297 km je dozvoljeno pecanje iz čamca, da ne bude zabune u njihovom petogodišnjem planu stoji da nije dozvoljen ribolov iz čamca,ali su podneli ministarstvu zahtev za promenu u dozvoljen ribolov iz čamca i ne pravi se problem na vodi bez obzira što odobrenje još zvanično nije dobijeno

[LSI]

Posle mnogo muka, uspeo sam da pronadjem informaciju u kojoj su date granice ribolovnih područja, kao i podaci o korisnicima.
Iz teksta ćete videti da su u momentu objavljivanja bili poznati neki od korisnika, a neki su odredjeni naknadno i o njima još nemam podatke.

Ipak, za nas je u ovom trenutku možda najvažnije da znamo gde su granice kog područja.

Evo teksta u celini:


Glas Javnosti 04.01.2008.


Poslednjeg dana stare godine određeni korisnici ribarskih područja u Srbiji
Nove - stare gazde ribolovnih voda
Na osnovu Zakona o ribarstvu sve vode na teritoriji Republike Srbije ustupljene su na gazdovanje do 31. decembra 2012. godine
 
Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije poslednjeg dana 2007. godine odredilo je ribarska područja u Srbiji. Istovremeno, konkursom su sve ribolovne vode dodeljene na gazdovanje i korišćenje na pet godina. Među korisnicima ribarskih područja ima nekoliko dosadašnjih, ali je većina novih.


Ribarsko područje  „Srbija-Zapad“
Ovo područje određuje se na vodama vodotoka reka Jeraz, Jadar, Lešnica, Jablanica, Gradac, Kačer, LJig, Toplica, Lug, Kolubara, Ub, Tamnava, Drina, Sava od 121. do 95. kilometra i od 48. do ušća u Dunav, osnovnom i detaljnom kanalskom mrežom hidromelioracionih sistema „Pančevački rit“ i „Galovica“, kanala „Progarska jarčina“, Dunav od Starih Banovaca do Velikog Sela, kao i prirodnih i veštačkih jezera, bara i kanala i drugih ribolovnih voda. Granica ribarskog područja „Srbija-zapad“ omeđene su granicama ribarskih područja „Srbija-Vojvodina“, „Srbija -Centar“ i „Srbija-Jugozapad“ i granicom BiH. Osim na Savi i Dunavu, na ostalim vodama ovog ribarskog područja nije dozvoljen privredni ribolov.
Ribarskim područjem „Srbija - Zapad“ u narednom periodu gazdovaće JP „Srbijašume“, OOSR „LJubovija“, d.o.o. „Ekoribarstvo“u Valjevu, konzorcijum „Karp paradiz“ iz Inđije i vodoprivredno preduzeće „Galovica“u Beogradu i još nekoliko manjih korisnika.


Ribarsko područje  „Srbija-Jug“
Ovo područje određuje se na ribolovnim vodama vodotoka reka Sitnica, Lab, Batlava, Gračanička reka, Drenica, Lepenac sa pritokama, Beli Drim do granice sa Albanijom, Pećka reka, Bistrica, Kožanska Bistrica, Loćanska Bistica, Erenik, Kujovča, Istočka reka, Klina, Miruša, Prizrenska Bistrica i ribolovnim vodama prirodnih i veštačkih jezera, bara, mrtvaja i kanala. Granica ribarskog područja „Srbija-Jug“ polazi od granice područja „Srbija-Jugozapad“, ide granicama republika Crne Gore i Albanije i granicom ribarskog područja „Srbija-Istok“. Vode ribarskog područja „Srbija-Jug“ koriste se za sportski ribolov, ali korisnik trenutno nije poznat.


Ribarsko područje  „Srbija- Jugozapad“
Ovo područje određuje se na ribolovnim vodama vodotoka reka Zapadna Morava, Moravica, Đetina, Nošnica, Goliska, Budoželjska, Lučka, Grabovačka, Veliki Rzav, Mali Rzav, Crni Rzav, Beli Rzav, Katušnica, Bela Reka, Selačka reka, Sušica, Rakovica, Bjelica, Ribnica, Gruža, Obudovica, Ibar, Rudnica, Varska, Jošanička, Gobeljska, Samokovska, Gokčanica, Gvozdačka, LJutska, Raška, Studenica, Brvenička, Crna, Braduljička, Grajićka, Savošnica, Dubočica, Lopatica, Rasina, Kamenica, Čemarnica, Dičina, Lim, Mileševska, Bistrica, Kratovska, Uvac, Sastavkinja, Vapa, Kladnjačka, Tisovica, Čečenska, Sitnica, Crna reka, Drenska, Vidrenjak, Banjska i prirodnim i veštačkim jezerima, barama, mrtvajama, kanalima i drugim ribolovnim vodama. Granica ribarskog područja „Srbija-Jugozapad“ polazi od granice „Srbija-Zapad“ ide državnim granicama BiH i Crne Gore, pa zatim granicama ribarskih područja „Srbija-Jug“, „Srbija-Istok“ i „Srbija -Centar“.
Ovo ribarsko područje namenjeno je isključivo za sportski ribolov, a dodeljeno ja na gazdovanje Osnovnog organizaciji sportskih ribolovaca „Hristifor Perišić Kićo“ iz Kraljeva.
 


Glas Javnosti 11.01.2008.

 

Ribarsko područje  „Srbija-Istok“
Ovo područje određuje se na ribolovnim vodama vodotoka reka Dunav od granice nacionalnog parka „Đerdap“ do ušća Timoka, Timok, Beli Timok, Crni Timok, Crnovrška reka, Janja, Aldinačka reka, Papratska reka, Bela, Uslašnica, Koritska, Grlička, Lasovačka, Lozica, Mirovštica, Arnauta, Radovanjska reka, Zlotska reka, Slatinska reka, Krivljenska reka, Ravna reka, Salaška reka, Sikolska, Čuburska, Jasenička, reka Lugovsko vrelo, Velika, Rečica, Vratna, Zamna, Južna Morava, Binačka Morava, Preševska Moravica, Pčinja, reka Jerma, reka Dragovtica, Božička reka, Vlasina, Gradska reka, Rupljanska reka, Lisičina, Veternica, Moravica, Vučjanke, Jablanica, Pusta reka, Toplica, Temštice, Visočica, Toplodolska reka, Dojkinačka reka i ribolovnim vodama prirodnih i veštačkih jezera, bara, mrtvaja i kanala.
Granica ribarskog područja „Srbija-Istok“ polazi od granice Nacionalnog parka „Đerdap“, ide rekom Dunav do ušća Timoka, upravo na maticu reke do državne granice sa Republikom Rumunijom, zatim ide državnim granicama Republike Bugarske i BJR Mekedonije i granicama ribarskih područja „Srbija-Centar“, „Srbija-Jugozapad“ i „Srbija-Jug“.
Osim reke Dunav, vode ovog ribarskog područja koriste se za sportski ribolov, a dodeljene su na gazdovanje JP „Srbijašume“, ZOSR „Južna Morava „, Asocijaciji osnovnih organizacija sportskih ribolovaca „Veternica“ i „Vlasina“ i još nekim korisnicima.


Ribarsko područje „Srbija-Centar“
Ovo područje određuje se na ribolovnim vodama vodotoka reka Velika Morava, Resava, Crnica, Grza, Resavica, Belica, Lugomir, Lepenica, Rača, Jasenica, Veliki lug, Kubišnica, Konjska reka, Ralja, Pek, Mlava, Mali Pek, Veliki Pek, Porečka reka i Dunav od Velikog Sela do mosta na putu Smederevo-Kovin i od ušća Nere u Dunav do nacionalnog parka „Đerdap“ i ribolovnim vodama prirodnih i veštačkih jezera, bara, mrtvaja i kanala.
Granica ribarskog područja „Srbija-Centar“ polazi od granica ribarskih područja „Srbija-Zapad“, „Srbija-Jugozapad“ i „Srbija-Istok“, ide granicom ribarskog područja „Srbija-Vojvodina“.
Vode ribarskog područja „Srbija-Centar“, osim Dunava koriste se za sportski ribolov, a dodeljene su na gazdovanje Konzorcijumu „Srbija - centar“ (SRD „Dunavac“ Kostolac, d.o.o. „River’s Gard“ Jagodina i „Silver Lake Investment“ Beograd.


Ribarsko područje  „Srbija - Vojvodina“
Ovo područje određuje se na ribolovnim vodama vodotoka reka : Dunav od 1433. do 1187. kilometra i od 1112. do 1075. kilometra, Sava od 207. do 121. i od 95. do 62. kilometra, Tisa, Bosut, Studva, Smogva, Begej, Tamiš, Nera, kao i detaljnom kanalskom mrežom hidromelioracionog sistema DTD i prirodnim i veštačkim jezerima, barama, mrtvajama i kanalima. Granica ribarskog područja „Srbija-Vojvodina“ polazi od državne granice Republike Hrvatske, ide rekom Savom, nizvodno levom obalom do 175. kilometra upravno na maticu do državne granice BiH, a zatim desnom obalom Save do mesta Jarčine i od 95. kilometra do ušća reke Vukodraž, rekom Dunav, od mosta na putu Smederevo-Kovin do ušća reke Nere i državnim granicama Republika Rumunije i Mađarske. Ovo ribarsko područje koristi se za sportski ribolov, izuzev reka Save, Dunava i Tise, koje se mogu koristiti i za privredni ribolov. Za sada još nije zvanično objavljeno ko su korisnici ovog ribarskog područja.

Zaratili zbog  gazdovanja Dunavom
Glas javnosti nezvanično saznaje da je Ribolovački savez Vojvodine dobio na korišćenje sva jezera i druge vode na Fruškoj gori. Prema informacijama iz našeg izvora, Ribolovački savez Vojvodine namerava da Karp federaciji Srbije ustupi na korišćenje jezero Pavlovce. Takođe nezvanično, u Vojvodini se trenutno „ratuje“ oko gazdovanja delom Dunava između Bačke Palanke i Sremskih Karlovaca. Navodno je i ovaj deo Dunava dodeljen na korišćenje vojvođanskom ribolovačkom savezu, ali se tome usprotivio dosadašnji korisnik, preduzeće Nacionalni park „Fruška gora“.

Autor:
Ekipa Glasa javnosti
Preuzeto sa sajta Trofej.info

[LSI]

Danas sam nekim poslom bio u Ministarstvu zaštite životne sredine i prostornog planiranja.
Tom prilikom sreo sam se sa gospodinom Čedomirom Mijovićem, koji je zadužen za izradu propisa koji su nama značajni, a tiču se pecanja iz čamaca.

Evo najnovije  vesti!

Izmenjenim propisima koji su praktično spremni i čekaju na odobrenje i objavljivanje, na najvećem delu Dunava, Save i Tise i na još nekim vodama, pecanje iz čamaca biće dozvoljeno! Na ostalim tokovima odluku o tome donosiće i dalje korisnici ribolovnog područja.

Deo ovih izmenjenih propisa biće ponovo menjan kada na snagu stupi Zakon o bezbednosti plovidbe i u lukama i zatvorenim vodama, čiji nacrt smo imali prilike da vidimo na našem forumu (setite se - predvadjaju se promene u kategorisanju plovnih objekata, tako da ćemo imati: čamce, glisere, jahte...).
U Ministarstvu su ocenili da bi bilo necelishodno čekati da ovaj Zakon bude usvojen jer je teško predvideti kada će to biti, a odlukom da se odmah odobre izmene postojećeg zakona koji reguliše slobodu pecanja iz čamca žele da izadju u susret velikom broju zahteva koje su u medjuvremenu dobili od brojnih ribolovačkih organizacija i pojedinaca.

[mossi]

 :good: