Opovacki dunavac je svojevremeno bio jedna od najbogatijih ribljih voda u okolini Beograda.Prilicno je dugacak,proteze se od Tamisa kod Opova do Dunava kod Dudinog dunavca,a kod bivseg japanskog cveta preseca zrenjaninski put.Svojevremeno dok sam bio jos sasvim mlad negde sredinom 80-ih sa mojim caletom sam redovno odlazio na Opovacki.U to vreme nije bilo ovoliko pecarosa kao danas,tako da se na dunavcu uvek dolazilo do dobrog mesta za pecanje,bez bojazni da ce neko da ti stane na hranjeno mesto.Od ribe sve sto pliva u Dunavu moglo je da se upeca,posto sam bio klinac u to vreme sam uglavnom pecao belu(deveriku,kesegu...) i stuku.Nijedan izlazak na vodu nije mogao da se zavrsi bez ulova.Deverike su znale da budu i 2-3 kg. komad,a stuke cesto preko 3kg.Cuvarke su skoro uvek bile pune.Moj matori je sa ekipom redovno pecao sarana i amura kojih je ovde bilo u izobilju,stari Shakespeare Garanti u kombinaciji sa Sigmama ili Quickovima su bili obavezna oprema svakog sarandzije u ono vreme,znaci motka,jaka masina,najlon 0.50,a udica obavezno Mustad kovanica 1/0!Sto se tice ulova komadi od 5 do 10kg su bili svakodnevna pojava,a padali su i kapitalci saran najveci 17kg,amuri od15,19,21,sto se tice amura pecali su se uglavnom na sljivu,a mislim i da je ovaj mamac i prvi put provaljen bas na Opovackom.Pored riba koje su izvadjene bilo je jos mnooogo kidanja,otkacinjanja ogromnih ribetina.Pored samog japanskog cveta u uvali koja sada izgleda mnogo manja nego nekada bila je ogromna topola oborena u vodu.Na tom mestu se svako vece u letnjem periodu oko 7:30 javljao ogromn som,tj izlazio na povrsinu da smaze ponekog "kedera",mnogi su pokusavali da ga upecaju,ali nikom nije poslo za rukom da ga izvadi,imali su ga na stapu mnogi,ali je uvek uspeo da pokida kanape,najlone,polomi najjace stapove.... Posle jedne jake zime kada se led otopio pronasli su ga uginulog na istom mestu gde je obitavao,bio je tezak 82kg.Pored ovog soma u dunavcu je bilo i dosta manjih somova,hvatali su se komadi od 10-30kg.Takodje smudj rekorder je bio orijaskih gabarita,nazalost najveci koji je uhvacen nije izmeren,a prica se da je bio tezak preko 15kg.Od ostalih riba ceso dobijao i krupan linjak,bodorka.... ma bilo je svega,a najveca i jedina napast ili korov je bila suncanica ili kako smo ga mi zovemo karas.Babuske nije bilo skoro uopste,a za cverglana tada niko nije cuo da postoji.Trske na obali nije bilo skoro nigde,a u vodi su cvetali lokvanji.Kako to biva u zivotu sve sto je lepo ima kraj,a kraj je dosao i Opovackom dunavcu,cini mi se negde 1989./90. godine.Tada je ovim ribolovnim podrucjem gazdovala Sibnica.Nekome od tadasnjih lopuza iz rukovodstva je palo napamet da unisti ovaj ribolovni Eldorado,zarad lake i brze love,a to su i ostvarili.Pravdali su se da rade plansko izlovljavanje dunavca,a kako su radili.Camcima sa agregatima su pustali struju u vodu i skupljali ribu,masakr je trajao danima.Na obalamu su bili traktori sa prikolicama koji su odvozili ribu na pijace ili ko zna gde vec,uglavnom posle ovog planskog izlovljavanja Opovacki se nikada nije oporavio.Danas ribolovci izbegavaju Opovacki jer se u njemu premnozio cverglan,tako da ono malo autohtone ribe nemoze da dodje na red da pojede nista od njega,sporadicno se tu i tamo u zavisnosti od sezone desi da krene stuka da radi,eventualno po neki entuzijasta idalje hrani stara mesta pa upeca nekog sarana ili amura,ali to je mizeran broj u predjenju sa onim od ranije.Primera radi jedan nas kolega po stapu,a moj poznanik je pre 2 godine hranio mesto na Opovackom,izlazio na pecanje skoro svaki dan ,a za sezonu imao 1 amura od 12kg i 10-ak sarana koji nisu presli 5kg nijedan.To je za 5 meseci takve upornosti slaba nagrada.Ostaje da zalimo za nekim boljim vremenima kada se na vodi znao red,kada su svi kupovali dozvole,kada se postovao lovostaj,kada se postovala dozvoljena velicina ribe,kada smo imali ciste vode iz kojih je moglo da se pije,kada niko za sobom nije ostavljao djubre,kada niko nije obracao paznju na mreze jer je ribe bilo u izobilju,KADA SU LOPOVI ISLI U ZATVOR!
