...
Nekako imam utisak da je po pitanju svega sve sredjenije i cistije kako se krene od Beograda ka severu.
Хе-хе! Сад би "ми, Војвођани" рекли нешто "вама, Србијанцима" али нећу ја то, јер - оде овај форму у неповрат.
Шалу на страну, Војводина се другачије формирала и развијала, у сасвим другачијем окружењу него остали део данашње државе.
Кад прођете само кроз насеља по Бачкој и Банату, па видите да је свако место изграђено по јасно утврђеном урбанистичком плану, да се некад давно знало колико кућа једног домаћина мора бити удаљена од куће другог, да се не би, не дај боже, пожар пренео с једне на другу, кад се види колико су улице биле широке, да је свака кућа имала део за живот и економски део, укључујући башту, да је постојао систем за одводњавање...
Све је то било другачије него у централној Србији где је и терен у свом морфолошком облику био другачији него у равничарском делу Војводине (код нас у Срему је већ било мало другачије! Личило је на Србиу ал' ипак смо ми Сремци нешто друго!). Морало је то оставити трага и на формирању личности људи који су живели у овим крајевима.
И није исто кад вам се земља граничи с развијенијом или мање развијеном државом. Као што су Словенци у односу на нас остале из некадашње Југославије били нешто друго, јер су за суседе имали Италијане и Аустријанце, тако је и овде на северу Србије.
Али те историјске (не)погодности не могу се користити за изговоре да боље никад није било и да боље не може. Зато је лепо видети пример марине у Апатину, па тежити томе да таквих марина буде више дуж читавог тока Дунава, да их буде на Сави... Свима би било лепше.
Ја сам ове године први пут био у Кањижи (Регата Воде Војводине), па сам се одушевио како су људи тамо направили рај на земљи. Камп за пример. Скоро исто тако лепо било је и у Молу.
Дакле, има тога, има лепих примера и треба се на њих угледати. Даће бог да их буде све више...