Evo malo sličica sa pokušaja našeg godišnjeg odmora u Zaječaru.
Na žalost, nisam stigao da pecam, ali sam bar gledao kako to ljudi rade.
Zaječar i dalje rapidno propada pod vlašću raznih mangupa koji tu nisu nikada ni živeli i kojima "puca prsluk" za probleme grada. Sve se svodi na otimačinu, prevaru, i krađu. Ali sve je to preslikano...
Ipak nešto lepo se dešava (ne znam da li smem da kažem).
Timok je polako počeoda se oporavlja od posledica dugogodišnjeg trovanja (pošto industrije gotovo da više nema.
Zahvaljujući brani koja (još uvek funkcioniše), voda u reci je dovoljno duboka da se tu namnožilo dosta raznih riba, najviše skobalja, klena, krkuše, mrene, belice, a ima deverike, babuške, pa i ponekog šarančića.
Ono što mi je bilo najmilije, to je što svi ribolovci koje sam video uredno vraćaju ribe koje su ispod mere.
Retke su vode gde na pecanje ne treba ići daleko iz grada. Pešice ili na bicikli, malo hrane, par drugara i eto lepe zabave.
