NOVA META ZA DUNAVSKE TURISTE: VIMINACIJUMZa koju nedelju na donjem toku Dunava kroz Srbiju ponovo ce, nakon 14 vekova tisine, pristati ladja; za bordski turizam ovo je ravno otkricu nepoznate galaksije
Nakon punih 14 vekova mira i obalske tisine, u Gornju Meziju, gde je nekad bilo steciste elitne rimske vojske, vec za koju nedelju, ponovo ce pristajati brodovi. Ovaj put sa turistima iz Japana, Nemacke, Austrije, Amerike i Skandinavije. Ove godine od marta do novembra ocekuje se cak 277 brodova ciji ce putnici stupiti na tlo drevnog Viminacijuma, tamo gde se Mlava uliva u Dunav.
Prava prica o Viminacijumu tek dolazi.
Projekat izlaska ovog cudesnog nalazista u svet osmisljen je uz pristaniste udaljeno svega tri kilometra: dok se obavlja revizija (carinska kontrola) broda, putnicima ce biti omoguceno da protegnu noge na kopnu i, zasto ne, vide jos jedno lice Srbije, neoptereceno predrasudama, gostoljubivo i vredno istorijske i turisticke paznje,
Turistima koji podunavske zemlje vide sa reka, zanimljiva geografija je na prvom mestu, a zatim istorija koja ih ceka na obali. To cini da je i brodarima koji organizuju krstarenje u interesu da u programu imaju sto vise zemalja i sto vise silazaka sa broda, a samim tim je i putovanje privlacnije. Od ove godine moci ce da pristanu i u Viminacijum, i u Apatin, a postoje planovi da se i Titel uvrsti u obilazak. Za ovo nisu potrebne nikakve investicije, a znaci mnogo; vrlo sam srecan sto je jednodusno podrzana inicijativa da se obala Dunava promovise u turisticki proizvod - kaze Milan Stevanovic iz Prvog Parobrodskog drustva.
Bice to prilika da se uspostavi niz u dunavskom regionu: posle Beca, Pecuja, Sirmijuma, Singidunuma, sledeca kolevka civilizacije, pre Djerdapa, Trajanovog mosta i Herkulanuma, jeste
nas Viminacijum - ona karika koja je nedostajala.
Faktor iznenadjenja u donjem toku Dunava, gde se samo „pada" do Djerdapa, bice znacajan: moci ce da prosetaju, da vide freske kasnorimskog perioda, pa i da otkopavaju brodovima dolazi uglavnom populacija koja je presla 60 godina, da su dva od tri putnika sa nemackog govornog podrucja, svaki treci govori engleski, a 10 odsto cine turisti iz ostalih zemalja, vecina ih je visokoobrazovana.
Njima ce biti prilagodjena ponuda u Viminacijumu - bez zurbe, dakle, komforno i bez napora. Za onih sest do de-vet odsto koji ne izlaze na obalu, spremili smo video prezentaciju Viminacijuma (film Ilije Cerovica u Bi-Bi-Si maniru) i virtuelno razgledanje objekata klikom misa, kao sto imaju i svetski muzeji - kaze Miomir Korac, direktor nalazista Viminacijum i clan Arheoloskog instituta SANU.
Ovde mnogo toga raspaljuje mastu: rimski i strani nakit, medaljoni sa rubinima, cudne ogrlice i mindjuse, freske na kojima su prikazani paunovi i crvene bulke, Porta Pretorija i velika nekropola u cijim su grobnicama pronadjene kocke za jamb i dva zagrljena muska skeleta...
Status velike luke na obodu Otomanske imperije znacio je i veliki trgovacki promet i ukrstanje svih tada postojecih evropskih naroda na ovom mestu, za sta je direktno zasluzan imperator Hadrijan. Nema rimskog vladara koji za zivota nije svratio u utvrdu, a mnogi su ovde i ziveli i umirali, manje ili vise cudnom smrcu.
Do pre koju deceniju bio je, sasvim suprotno ostalim rimskim gradovima, prekriven plodnim zelenim poljima. Zasto na njegovom tlu nikad nije nikao novi grad? Zasto i za koga su grobnice oslikane? Da li je Viminacijum zapravo ulaz u drevni Had? Sve to, i mnogo vise, cini zapretenu sifru koja ceka na dekonstrukciju.
Hristov monogram na prstenuIskustvo je pokazalo da najvecu prodju imaju sitni suveniri, poput para opanaka u vidu priveska za kljuceve, po ceni kusura koji svaki stranac ima u dzepu - od jedan do pet evra. „U Viminacijumu ce suveniri kostati od 1,5 evro, a bice ih najrazlicitijih: od kocki do replika nakita sa nalazista - prstena sa Hristovim monogramom, ogrlica sa poludragim kamenjem, mindjusa i kopija fresaka, pa i solja, i rimskih plaketa, kao i drustvena igra (zanr: strategija) o smrti imperatora", najavljuje Korac.
Oteto od zaborava: zivot zenaPozicioniranje rimskog grada na svetskoj plovnoj mapi pratice i sklapanje mozaika oko Viminacijuma: Mirjana Mitrovic provela je sest godina na dekonstrukciji ovog perioda, i pretocila to u roman o zivotnom putu jedne Rimljanke. Izlazak iz stampe knjige o Emiliji Leti u izdanju IKP „Plato" ocekuje se osmog marta, a za 23. mart zakazana je promocija na samom nalazistu i prva zvanicna poseta inostranih turista.
izvor: “Politika”
http://www.vibilia.rs/srpski/izvestaj/0506/viminacijum_politika_150206.pdf
