Knez Kroj, izaslanik cara Leopolda I, pre tačno 316 godina položio je kamen-temeljac sadašnje Petrovaradinske tvrđave. Od svog nastanka, kao neosvojivi bastion i glavni strateški objekat odbrane Habzburške monarhije od Otomanske imperije, Tvrđava krije mnoge tajne. To su bile tajne graditelja dostupne samo najvišem vojnom vrhu, koje su do danas ostale neotkrivene zbog uništene i veoma retke dokumentacije.
Jedan od najboljih poznavalaca istorije „Gibraltara na Dunavu“, Novosadajnin akademik Veljko Milković priča da je u njenim zidinama utkana misterija turbulentne prošlosti.
- Izgrađena na važnom strateškom mestu, Tvrđava je predstavljala neosvojivi bastion za mnoge osvajače. Sadašnje zdanje, izraslo na ruševinama ranijih objekata, najpre onih monaha cistercida iz pokrajine Šampajn, a potom turskih utvrđenja, počela je 18. oktobra 1692. godine, tačno u 11 sati. Glavni radovi su završeni 1780, mada, barem što se tiče podzemlja, nikada nije završena - kaže Milković za „24 sata“.
Baveći se istorijom tvrđave skoro pet decenija, Milković je došao do zaključka da je jedan od zaslužnih graditelja tvrđave bio i italijanski grof Marsili, univerzalni genije poput Da Vinčija.
- Njegovo prisustvo ide u prilog pretpostavci da se tokom izgradnje nije razmišljalo čisto vojnički, već da ona poseduje izvesne magijske elemente. U zimskom periodu se zvezda Sirijus, malteški krst iz podzemlja, sedam kamenih kugli u formi krsta na Inoćentijevom bastionu, te krst na zvoniku crkve svetog Jurija i sazvežđe polarne zvezde, nalaze u specifičnoj liniji. Takođe, četiri kamena đuleta kod Dvorske kapije, predstavljaju sasvežđe vage, što potvrđuje magijske momente u izgradnji tvrđave - ističe Milković.
Podzemne vojne galerije predstavljaju najveću atrakciju Tvrđave. Njihova ukupna dužina iznosi oko 20 kilometara, postoje i ozbiljne indicije o nedostupnom podzemlju. Podzemni lavirinti bez sheme koju čine „Y“ i „T“ raskrsnice, a koju je sistematizovao upravo Milković, jednako je komplikovan kao i slaganje Rubikove kocke. Podzemlje čini četiri nivoa, a na jednom mestu ih ima šest. Njihova gradnja nikada nije završena.
Novosadska Atlantida
Pretpostavke da mutne vode Dunava kriju mnoge tajne iz davne prošlosti potvrđuje i potonuće ostrvskog dela tvrđave. „Ovo utvrđenje je bilo u sastavu sadašnje Petrovaradinske tvrđave koja je bila sagrađena na tadašnjem Ratnom ostrvu, ali podloga nije izdržala opterećenje i cela građevina je iščezla potunuvši pri visokom vodostaju Dunava izmedu 1827. i 1832. godine, te je vremenom zaboravljena i u narodu. Od ove male Atlantide ostao je samo naziv Ratno ostrvo“, priča Milković i dodaje da se ronioci povremeno sreću s ostacima ostrvske tvrđave - Inzelšanac - koja je potpuno neistražena.
