Autor Tema: SIPSKI KANAL  (Pročitano 11664 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže skipper

  • Talasožder Mali
  • ******
  • Poruke: 879
  • Pol: Muškarac
  • www.mojaladja.com
SIPSKI KANAL
« poslato: 11, 02, 2009, 18:20:14 posle podne »
Nastojanje da se ovaj sektor Dunava ucini plovnim i bezbednim za plovidbu datiraju jos pre nase ere, za vreme Cezara, a docnije za vreme Trajana. Radovi na uredjenju djerdapskog sektora Dunava obuhvatili su uklanjanje stena sa plovnog puta i podizanje hidrotehnickih gradjevina (Sipski kanal i dr.), kako bi se sto vece kolicine vode prebacile u plovni put i time povecala njegova propusna moc.   
Izgradnja Sipskog kanala zapoceta je 1890. godine, a zavrsena 1896. godine. Kanal je bio izgradjen na desnoj obali Dunava. Kanal je bio dug 2000 m a sirok 80 m.Uvedena je dopunska vuca plovila, pomocu snaznih lokomotiva i tegljaca. Iako je Dunav u ovom delu bio sirok 1000 m, ove mere i pored svih napora i znatnih investicija nisu mogle znacajnije izmeniti osnovne karakteristike plovnog puta - do 5 m u secundi; ceste prekide plovidbe, koje su u susnim godinama trajale po nekoliko meseci, kao i ceste havarije plovila.   
Svi problemi radikalno su reseni izgradnjom djerdapske brane i brodskih prevodnica. Sve brane na Dunavu i uopste na plovnim rekama predstvljaju smetnju za plovidbu. Suprotno tome, ova brana, prestavlja tehnicko resenje za plovidbu kroz ovaj sektor Dunava.

Strateško mesto I za Hitlera.  Prva akcija 2. armije trebalo je da bude usmerena na osvajanje Sipskog kanala. Sustina ovog poduhvata bila je da se osigura veza Nemacka (Austrija) - Madjarska - Rumunija - Bugarska - Crno more i obezbedi stalno dopremanje nafte iz Rumunije u Nemacku. Kako su rumunske naftne kompanije uglavnom bile pod upravom Britanaca (najvece preduzece „Astra Romana” bila je deo koncerna „Sel”).

Lokomotivom uz reku

Iz priprema za napad na Jugoslaviju uocljiv je znacaj koji su Nemci pridavali borskom rudniku. Ovo je sasvim razumljivo jer je bakar u ratu bio jedan od dragocenih strateskih metala, kome je pridavan znacaj koliko i rumunskoj nafti. Jos jedna od slicnosti ogledala se u tome sto su borskim rudnicima upravljali Francuzi, pa su se Nemci plasili da ce nakon okupacije Jugoslavije postrojenja preuzeti ili unistiti britanska tajna sluzba.

S druge strane, logicna je i nemacka briga za Sipski kanal. Dunav je bio jedna od najvaznijih medjunarodnih saobracajnica koju su koristili i Nemci. Ovo je bio najkraci i najjeftiniji nacin prevoza rumunske nafte i borskog bakra za potrebe nemacke vojske i industrije.

Medjutim, sve do kraja 19. veka Djerdapska klisura, poznata po opasnim podvodnim stenama i brzacima, znatno je otezavala i usporavala plovidbu rekom. U zelji da poveca propusnu moc i plovidbu ucini bezbednijom, ugarska tehnicka komisija je od 1889. do 1900. godine uredila djerdapski deo. U recnom koritu iskopano je sedam kanala ukupne duzine 16,9 kilometara. Tada je izgradjen i najvazniji regulacioni objekat - Sipski kanal. Svecanom pustanju u rad, 27. septembra 1896. godine, prisustvovali su austrougarski car Franjo Josif, rumunski kralj Karol i srpski kralj Aleksandar Obrenovic.

Sipski kanal je od recnog korita bio odvojen severnim nasipom, dok je juzni bio sastavni deo desne obale uzvodno od sela Sipa. Bio je dug 2133 metra, sirok 73 metra, najvece dubine do 3,9 metara. Zbog brze matice, koja je na severozapadnom delu dostizala pet metara u sekundi, pri uzvodnoj plovidbi morala je da se uvede i pomocna vuca. Zato je tadasnji administrator djerdapskog dela, Ugarska, u brodogradilistu „Danubius Senisen-Hartman”, izgradila remorker „Vaskapu” („Gvozdena vrata”), koji je u koriscenje pusten 2. novembra 1899. godine.

„Vaskapu” se kretao navijanjem celicnog kabla (duzine 2 km i precnika 33,5 mm), polozenog na dno reke, koji su okretale dve parne masine.

U prvim danima rata 1914. godine, srpska vojska zaplenila je brod i sprovela ga na Donji Dunav, a kasnije i u Crno more. Tako je Sipski kanal, bez pomocne vuce, bio van upotrebe, sto je dovelo do velikih zastoja u saobracaju. Da bi se to prevazislo, nemacka Transportna komanda je 1916. godine pristupila postavljanju lokomotivske vuce.

Tada je na obalnom nasipu izgradjeno 1800 metara koloseka, kao i postrojenja za lokomotive. Ispomoc brodovima pruzale su tri lokomotive, tegleci ih pomocu celicne uzadi. Prilikom povlacenja, 1918. godine, Nemci su minirali sva izgradjena postrojenja. Uprava pomorstva i recnog saobracaja Kraljevine SHS tek 1928. godine obnovila je lokomotivsku vucu u obimu u kome su je postavili i Nemci, a tri godine kasnije kolosek je produzen za jos 400 metara.


Van mreže espresso

  • Veliki Rovac
  • ******
  • Poruke: 727
  • Pol: Muškarac
  • BG-509C
???: SIPSKI KANAL
« Odgovor #1 poslato: 11, 02, 2009, 20:13:24 posle podne »
skipperu,

gde se tacno nalazi sipski kanal (km)?
Ne idite utabanim putem. Umesto toga krenite tamo gde puta nema i ostavite trag.

Van mreže skipper

  • Talasožder Mali
  • ******
  • Poruke: 879
  • Pol: Muškarac
  • www.mojaladja.com
???: SIPSKI KANAL
« Odgovor #2 poslato: 11, 02, 2009, 20:29:45 posle podne »
espresso,

Sipski kanal je potopljen, nakon izgradnje HE " Đerdap I " ,
a prostirao se od mesta gde je sada HE " Đerdap I " tj. od ja miskim 944 pl.km pa do trebalo bi biti do negde 947 pl. km, gde je posle počinjao drugi " Đervin ,, i koji je išao do negde 951 pl.km tj. do ostrva koje se zvalo ,, ADA KALE ili ADAKHALE "