Pozdrav clanovima foruma
Renoviranje splava
Nemam veliko iskustvo, svega jedan splav, ali da pokusam,
Rostilj od okruglih profila, za gradjevinske skele, I pripadajuce spojnice. Svakako izbegavati kutijaste profile I varenje. Konstrukcija sa spojnicama se uvijanjem prilagodjava talasima a sa kut. profilima trpi trajnu deformaciju pa I pucanje vara. Raspored cevi izmedju kojih dolazi bure po duzini podesiti tako da gornji I donji venac (dna bureta) ne nalezu na spojnicu vec na uzduznu cev. Takodje raspored uzduznih cevi (one koje prate duzinu bureta) postaviti tako da se svako bure moze izbaciti ili postaviti iz susednog praznog polja. Ovo obezbedjuje minimalno skidanje dela platforme radi zamene I zamenu direktno sa splava. Raspored buradi postaviti tako da na mestima gde nema opterecenja (kucica nije na sredini) smanjiti po jedno eventualno dva bureta. Imati na umu da svako bure kompletno potisnuto u vodu moze da nosi oko 180 kg. Razume se da zagnjureno do polovine sirine nosi oko 90 kg (ovo je aproksimativno). Vezivanje buradi uz cev preporucujem za svako ponaosob I to sa pakerskim trakama pomocu masinice koja ih dobro pritegne. Ovim se izbegava ‘podbijanje’ nekog od buradi pod sledeci red pri nailasku talasa. Stanje buradi se ipak mora kontrolisati, s vremena na vreme, bilo kuckanjem po njima (bure u kome se nalazi voda ima drugaciji zvuk, ili kroz veliki cep koji treba da se nalazi u gornjoj (neokvasenoj) zoni .
Grede koje se postavljaju na okrugle profile (cevi) I koje nose daske platforme, pricvrscuju se pomocu ‘U’ profila napravljenog od gradjevinske armature za armiranje,
8 mm tako da kad se postave da sa donje strane obuhvate cev kraci koji im idu kroz rupe u gredi, dolaze do gornje povrsine grede gde se navrcu navrtke, preko podloski. Ponekad je potrebno u gredi prosiriti rupu za navrtku. ‘majstori' koriste jednostavniji nacin fiksiranja grede za cevi pomocu pocinkovane zice ciji se krajevi uvrnu I dotuku cekicem da legnu na gredu.
Treba imti u vidu sledecu cinjenicu. Ako se burad postavljaju tako da im je duzina paralelna toku reke, onda I prvi (donji koji nosi) red cevi takodje prati tok reke svojom duzinom. Sledeci (gornji )red cevi se postavlja, na spojnice, normalno na tok pa se drvene grede, nosaci platforme, postavljaju opet paralelno toku reke. Na ovaj nacin je moguce obezbediti kasniju zamenu buradi kako je gore opisano. U suprotnom moze da se desi da su otvori izmedju cevi planirani za izbacivanje/ubacivanje buradi ‘poklopljeni’ sa gredama nosacima platforme.
Raspored ovih drvenih greda treba da je takav da obezbedjuje nezavisnost dela platforme koji je pod objektom (kucicom) I dela polatforme koji je oko objekta iz prostog razloga da se padavine sa slobodne povrsine nebi podlivale na deo ispod kucice. Zapravo bi trebalo obezbediti slobodan protok ostavljanjem razmaka izmedju ove dve povrsine dovoljan za isticanje padavina.
Sto se vrste drveta tice, svakako ne bih preporucio topolu ‘ni pod razno’. Mozda je dobra za ‘camovo odelo’ (kad sveci marsiraju) ali svakako nije za spoljnu primenu pogotovo izlozenoj drasticnim temperaturnim razlikama -15/+40 C, I to jos zaliveno padavinama. Sa druge strane, hrastovina je jako teska (600 – 900 kg/m3) I jako skupa. Naime postavlja se logicno pitanje da li sve to ima smisla I do koje granice. Hocu da kazem, hajde da ceo splav posmatramo kao jedan lanac cije karike cine svi elementi splava. Burici, cevi, grede, platforma, itd. Ako jedna karika moze da podnese silu na kidanje do 100 kg, ali preko toga puca da li ima smisla ulagati trud I novac u sledecu kariku tako da moze da nosi do 300 kg. Naravno da nema, jer ce lanac svejedno puci na onoj karici koja nosi do 100 kg. Drugim recima, bilo bi pozeljno sve elemente ‘uravnoteziti’ po svojim mogucnostima. Recimo da je crni bor kompromisno resenje (po meni jako dobro).
Kada je u pitanju zastita drveta pre svega mislim da premazivanje donje strane nije najbolje resenje zbog efekta ‘korita’. Naime, donja povrsina fosne, govorimo o platformi, kao I obe bocne povrsine, sto ih bolje
zastitimo vise sprecavamo susenje vlage koja prodre u dasku sa gornje strane zato sto voda/vlaga da bi izasla/isparila ponovo mora da se vrati kroz strukturu drveta na gore kroz 5cm debljine. Sa donje strane platforme uvek struji dovoljna kolicina vazduha da omoguci susenje navlazenog drveta.
Fosne spoljne platforme postavljaju se sa razmakom od min. 0.5-1 cm (u zavisnosti od koriscenog drveta) za pod kucice dovoljno je 3-5 mm.
Sto se kucice tice njena konstrukcija bi svojim izvodjenjem trebala da obezbedi nepromenljivost geometrije kako sopstvene tako I platforme, barem na onom delu koji pokriva.
Malo sam preopsiran,
I sad samo da ispratim Kapetanovo uputstvo za postavljanjem slika nosece konstrukcije
