Aluminijumski Camac

[STG]

Ljudi dobih ideju da se manem plastike i napravim alu camac dimenzija slicnih Dunasu...
Ako neko ima neki predlog,projekat,ideju,mozda neki drugaciji crtez dobro bi mi doslo....
Majstori,varioci,izvolite....

[kemppi]

Aluminijum je interesantan za brodogradnju jer ima 1/3tezine celika,otporan je na koroziju,jer sa Kiseonikom iz vazduha na svojoj povrsini formira obnovljiv sloj Al2O3 oksida koji ga stiti od dalje korozije,ima dobru plasticnost(mogucnost deformisanja,oblikovanja)bez opasnosti od slabljenja mehanickih osobina,neotrovan je,otporan na vecinu kiselina(ali ne i na baze,sto u brodogradnji nije vazno),dobro podnosi niske temparature,jer mu se padom temperature cvrstoca(napon tecenja) povecava,pa mu je to prednost u odnosu na celik i plastiku,moze se reciklirati.Dugorocno je isplativiji,jer sa manjom tezinom plovila velika je usteda u gorivu,a potrebna je i manja snaga motora,brzina korozije je priblizno 100 puta manja nego kod celika,mnogo mu je manja brzina zamora materijala u odnosu na celik i plastiku.
Postoji hemijski cist Al 99.9%,koji se koristi u prehrambenoj industriji,tehnicki cist Al 99.5% koristi se za neodgovorne delove(ukrasne lajsne,elektro vodovi...).Cist  Al ima najbolju otpornost prema koroziji,dobru zavarljivost i plasticnost,ali malu zateznu cvrstocu,napon tecenja,tvrdocu,zato mu se dodaju legirajuci elementi da bi mu se popravile mehanicke osobine,pa se legirani Al koristi za odgovorne konstrukcije.
Legirajuci elementi su Cu,Mn,Si,Mg,Zn,Li,Cr...,najvecu cvrstocu imaju legure sa Cu i Zn,ali su u brodogradnji neprihvatljivi zbog galvanske korozije izmedju njih i Al,pa je izbor suzen na legure Mg,Mn i Si,jer su ovi elementi u elektrohemijskom nizu blizu Aluminijuma,pa je mala razlika elektrodnog potencijala(manji je napon)izmedju njih.
Mn-kao legirajuci element ne rusi znacajno korozionu otpornost i dodaje se max. do 1.5% u Al,jer preko toga nema efekta u poboljsanju mehanickih osobina(od legure AlMnMg 3004 se prave konzerve za pice)
Si-malo poboljsava mehanicke osobine,nema uticaja na korozionu otpornost.
Mg-najveca cvrstoca od toplotno neobradivih legura(0.8%Mg povecava cvrstocu kao 1.25% Mn)moze se dodati u znacajnoj kolicini.Sa dodavanjem Mg naglo se povecava cvrstoca,preko odredjene granice opada koroziona postojanost,cvrstoca blago raste,plasticnost se smanjuje(legura postaje krta),zavarljivost opada,tako da je jako bitan procenat legure,ove legure se mogu ojacati hladnom deformacijom.
Postoje specijalne legure koje se koriste u brodogradnji,pa ih proizvodjaci narucuju direktno iz valjaonice,a posto ti pravis jedan camac,najbolje je da kupis table lima od neke standardne legure iz siroke potrosnje,koja ce zadovoljiti zahteve(legure 5XXX i 6XXX).Za dno i stranice pogodna je legura 5754.5083.5086.a za ojacanja se koriste Al. profili koji se prave od legure 6063,koja ima manju cvrstocu od legure 5XXX,pa moras stavljati deblje profile,ili od table lima serije5XXX iseci flahove i vinkle,sto je skuplje ali bolje resenje.
usamogradnji ljudi najcesce prave camce od cistog Al. koji ima slabe mehanicke osobine,pa da bi imao dobru konstruktivnu nosivost lim mora biti debeo,a samim tim i tezak,slab mu je napon tecenja(cvrstoca Re N/mm2)i velika plasticnost(mogucnost oblikovanja) sto daje rezultat da posle i najmanje deformacije lim ne moze da se vrati u prvobitni polozaj,pa posle par godina eksploatacije camac izgleda sav izlupan i deformisan.Posto je Al skuplji od celika,a i varenje takodje da bi se postigao pozitivan efekat gradnje,tj. da bi seinvesticija dugorocno isplatila veoma je bitno da se odabere adekvatna legura.

[Misha D]

to se zove odgovor :good:

[LSI]

Kemppi, svaka čast na odgovoru!
Iz njega se mnogo može naučiti. Nadam se da će Goranče umeti da iskoristi sugestije na pravi način.

[zoke]

TACAN I PRECIZAN DGOVOR-Uglavnom se te legure al koriste u avijaciji (ergal) ali ljudi to je preskupo za nas dzep uostalom udjite u galeriju slike koje sam postavio kraj splava je gliser koji je od al-legure star preko 30 god oldtajmer pa pogledajte placen papreno a super stanje i po njegovom prednjem dijelu se hoda normalno bez ostecenja

[giganova]

Svaka cast Kemppi, :good: :good: :good:a ja kao neki majstorcic a nijedan hemijski element neznam,gledam u post ko tele u sarena vrata.  :suicide:

[STG]

Svaka cast Kemppi, :good: :good: :good:a ja kao neki majstorcic a nijedan hemijski element neznam,gledam u post ko tele u sarena vrata.  :suicide:

Alal vera kemppi,vise nego opsirno,sigurno ce MNOGO znaciti u izradi,ali...
Uporno trazim nekog majstora(giga prepoznaj se)radi nekog saveta,crteza,pocetka cele akcije...

[giganova]

Gorance rado bih ti pomogao ali neznam.Sa ALU nisam imao bas nikakvih dodirnih tacaka,cak se nisam ni vozio u plovilu tog tipa.Koliko sam ja pratio ovaj forum mogu ti pomoci Stvlada kao majstor i mossi kao korisnik sa iskustvom izgradnje.Varalica 1 i Varalica2.
Za planove vec bih mogao da se raspitam,ali po meni nadji camac koji ti se bas svidja,probaj ga,poskidaj sve mere i radi.Najbitnije su ti mere jegija i njihovo rastojanje ostalo se upravlja po tome.Moj savet je camac tipa komander.Po meni jedino ozbiljno plovilo otvorenog tipa za duzi boravak na vodi kakav ti upraznjavas.
Srecno :good:

[STG]

Nadjoh na netu Sarac aluminijumski camci,imaju nesto poput dunasa,oko 5.5m...
Camac+prevoz=1500e...
 Zamolicu mossija i stvladu za misljenje i ideje oko izrade,kapiram da je bar malo jeftinije...

[busa2]

gorance, izađi na googl ukucaj   lund boats  ili alumacraft ili jonboats to su sve sajtovi sa alu čamcima pronjuškaj malo po njima mislim da na nekim ima i maketa izrade. A kod nas čuo sam da solidno radi Đena ship iz Mačvanske Mitrovice ali je opet bolje ako nađeš neku svoju varijantu ono što tebi odgovara jer su neki njegovi modeli prostije varijante.

[kemppi]

Da nastavimo dalje,Aluminijum na svojoj povrsini ima zastitni film Al2o3oksida,koji  ga odrzava u koroziono pasivnom stanju,tj pravi prirodnu barijeru izmedju povrsine Al i spoljnih atmosferskih uticaja.Oksid aluminijuma je vrlo tvrd,krt,proziran,nepropustan,prilikom ostecenja vrlo brzo opet formira nov sloj tako sto se povrsinski atomi Al hemijski vezu za kiseonik iz vazduha i formiraju novi film.sve u svemu jako korisno hemijsko jedinjenje,ali pravi velike teskoce pri zavarivanju,jer se topi na temperaturi 2037C,dok se Al topi na 660C.Zato je varenje Al izuzetno tesko,tj prvo treba istopiti oksid,pa zatim zavariti Al,pa se performanse renomiranih svetskih proizvodjaca aparata za varenje isprobavaju bas na Aluminijumu.
Al se moze variti REL(topivom oblozenom elektrodom),TIG(netopivom volframovom elektrodom) i MIG postupkom(slicno CO2 samo sto je gas Argon i zica Al)
REL-postupak u brodogradnji nije preporucljiv,jer je kod elektroda za varenje Al obloga od hloridnih soli,te se troska(sljaka)jako tesko skida i ima izuzetno koroziono dejstvo na Al.
TIG-postupak je prihvatljiv,ali ne i najbolji,jer je dosta spor,veliki je unos toplote,pa su velike deformacije lima posto je potrebno obostrano zavarivanje,te usled pregorevanja dolazi do isparavanja i sagorevanja legirajucih elemenata,pa je samim tim i metal šava(var)dosta slabiji od osnovnog materijala.
MIG-postupak je najproduktivniji,samim tim i najbrzi,najmanji je unos toplote,najmanje deformacije,ali za dobru penetraciju(uvarivanje)je potrebna jaka struja,jer se zavarivanje ovim postupkom vrsi mlaznim transferom dodatnog materijala(zice)u zavarivacko kupatilo,pa se klasicnim Mig aparatom ne mogu variti tanji limovi od 3mm,vec pulsnim Mig-om koji je novije generacije i dosta skup.
Kod zavarivanja Al je karakteristicno da je dodatni materijal cesto razlicitog hemijskog sastava od osnovnog materijala,u cilju da bi se izbegle hladne prsline,poroznost metala ,da bi se nadomestili lako isparljivi elementi,obezbedile priblizne mehanicke osobine sa osnovnim materijalom,izbegla galvanska korozija u zavarenom spoju...Veliku paznju treba obratiti na odabir dodatnog materijala i vrstu varenja,jer projekat gubi smisao ako je konstrukcija slaba na varovima.
Podvodni delovi plovila se moraju farbati i zastititi antialginom koji nije na bazi Cu(opet,da ne bi doslo do galvanske korozije izmedju Cu iz antialgina i Al)jer alge i mikroorganizmi stvaraju izuzetno kiselu sredinu i kada se na bilo koji nacin osteti zastitni film Al2O3 oksida,atomi Al ne mogu da dodju do Kiseonika zbog naslaga algi,pa ne mogu da formiraju novi sloj i tako nezasticen Al prelazi iz pasivng  stanja korozione postojanosti u aktivno.
Ovo je bilo uopsteno o Al u brodogradnji,da bi se lakse shvatila sustina i da kod majstora mozete imati svojih zahteva,da vam se ne namece resenje kao jedino moguce.
Evo radi poredjenja i par primera mehanickih osobina legura Al u proizvodnom stanju:
Cist Al ima napon tecenja 30Mpa,zateznu cvrstocu 80MPa, jacinu smicanja 50MPa,tvrdocu 20HV;
legura 5754 napon tecenja100,zat.cvr.215,jac.smic.140,tvrdoca55;
legura 6063 nap.tec.60,zat.cvr.130,jac.smic.85,tvrd.35.
Nadam se da sam pomogao ,trudio sam se da svi strucni izrazi budu razumljivi,sta nije jasno pitajte :drinks:.

[Kapetan]

KRALJU  :good:

posto sam ja delimicno razumeo a verujem i ostali , mozda da napises listu limova i al limova koji e mogu koristiti u brodogradnji od najboiljih do najgorih, naravno napomenuti sta ne treba koristiti...

dosta nas planira da gradi brod u neko dogledno vreme pa bi dobar savet dobro dosao !!!

[kemppi]

Kapetane, ako ces da pravis barzu ili prekookeanski brod mogu ti napisati preporuku za celik,elektrode i metod zavarivanja,ovi nasi dunavski i savski brodici se uglavnom prave od toplovaljanog trgovackog gvozdja i vare rutilnim elektrodama,jer je to najjeftinije,a debljina lima predimenzionisana,jer sto je deblji lim,korozija ce ga duze jesti,pa ce brod duze trajati,pa ga praviti od tanjeg lima nema smisla jer bi ga korozija brze pojela,razlika u tezini nije toliko bitna jer plovi deplasmanski.Kod velikog broda razlika izmedju gabarita broda i debljine lima je velika,pa su zato bitne mehanicke osobine celika.
 Kod Aluminijuma je situacija drugacija,jer je brzina korozije mala,pa se ne mora predimenzionisati debljina materijala,a upotrebom legura se  moze smanjiti razlika izmedju debljine i cvrstoce i dobiti ukupno manja masa plovila.Standardne legure otporne na koroziju koje se primenjuju u brodogradnji:5754,5083,5086,5052,5454,5456,6061,6063,6082.

[Kapetan]

posto sam ja delimicno razumeo a verujem i ostali , mozda da napises listu limova i al limova koji e mogu koristiti u brodogradnji od najboiljih do najgorih, naravno napomenuti sta ne treba koristiti...

dosta nas planira da gradi brod u neko dogledno vreme pa bi dobar savet dobro dosao !!!

kempi jel moze ovaj spisak ?

[stvlada]

Kod nas tesko da moze da se nadje ta legura i mislim da je najblize tome AlMg 5,od kojih sam napravio par siklji,jedino sto je malo tezi za savijanje od Al 99.Jedna je ofarbana,druga nije i tako i dan danas plovi.