V. ОСИГУРАЊЕ ВЛАСНИКА ЧАМАЦА ОД ОДГОВОРНОСТИ ЗА ШТЕТУ ПРИЧИЊЕНУ ТРЕЋИМ ЛИЦИМА
Обавеза осигурања власника чамаца од одговорности за штету причињену трећим лицима
Члан 64.
Власник чамца са сопственим погоном снаге мотора преко 15 кW, који се сагласно прописима о регистрацији чамаца уписује у одговарајући регистар, дужан је да закључи уговор о осигурању од одговорности за штету коју употребом чамца причини трећим лицима услед смрти, повреде тела или нарушавања здравља.
Под штетом из става 1. овог члана подразумева се и штета која је причињена трећем лицу услед пада или избацивањем ствари из чамца.
Трећим лицем из става 1. овог члана не сматра се лице које се превози чамцем.
Власник иностраног чамца који плови у домаћим територијалним водама мора бити осигуран од одговорности за штету из става 1. овог члана, ако нема друго обезбеђење за накнаду штете или ако међународним уговором није друкчије уређено.
Регистрација чамца и продужење регистрације може се извршити кад се органу надлежном за регистрацију поднесе доказ о закљученом уговору о осигурању из става 1. овог члана.
Висина суме осигурања
Члан 65.
Износ најниже суме осигурања, по једном штетном догађају, на коју може бити уговорено осигурање из члана 64. став 1. овог закона утврђује Влада, на предлог Народне банке Србије.
Најнижа сума осигурања из става 1. овог члана не може бити нижа од 200.000 евра.
Одлука из става 1. овог члана објављује се у "Службеном гласнику Републике Србије".
Примена одредаба о накнади штете
Члан 66.
На питања одговорности власника чамца за штету коју причини трећим лицима, која нису уређена одредбама овог одељка, сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на накнаду штете причињене трећим лицима употребом моторног возила, као и одредбе закона којима су уређени облигациони односи и основи својинскоправних односа у унутрашњој и поморској пловидби.
VI. МЕРЕ НАДЗОРА
Врсте мера
Члан 67.
Кад у вршењу надзора утврди да је друштво за осигурање повредило обавезе из члана 6, члана 9, чл. 24. до 27, чл. 39. и 40, чл. 42. до 45. и чл. 70, 106. и 108. овог закона, Народна банка Србије може, независно од мера надзора предвиђених Законом о осигурању, изрећи и следеће мере, и то:
1) јавно објавити информације о неизвршавању или неблаговременом извршавању обавеза друштва или о пословању друштва супротно прописима, на терет друштва;
2) одузети сагласност директору или другом одговорном лицу у друштву, дату сагласно Закону о осигурању;
3) привремено забранити друштву обављање послова обавезног осигурања;
4) одузети друштву дозволу за обављање послова обавезног осигурања;
5) изрећи новчану казну друштву, као и председнику, односно члану органа друштва.
Новчана казна
Члан 68.
Новчана казна из члана 67. тачка 5) овог закона, која се изриче друштву за осигурање не може бити мања од 1% ни већа од 5% прописаног износа новчаног дела основног капитала друштва за осигурање за обављање послова обавезног осигурања, а председнику, односно члану органа друштва, мања од једне зараде ни већа од збира дванаест зарада које су та лица примала у периоду до дана доношења решења.
Новчане казне из става 1. овог члана уплаћују се у корист буџета Републике Србије.
Решење о изрицању новчане казне, након достављања лицу из става 1. овог члана, представља извршну исправу.
Критеријуми за изрицање мера
Члан 69.
Народна банка Србије одлуку о мерама из члана 67. овог закона, доноси на основу оцене:
1) тежине, односно последица неизвршавања или неблаговременог извршавања обавеза друштва за осигурање утврђених овим законом и њиховог обима, као и пословања друштва супротно прописима;
2) степена угрожавања стабилности тржишта осигурања, односно развоја обавезног осигурања;
3) дотадашњег степена утврђених незаконитости и неправилности у пословању друштва за осигурање;
4) показане спремности и способности органа друштва за осигурање да отклоне утврђене неправилности у пословању друштва.
