Драги пријатељи, наутичари,
Ето нама још једне нове године у животу. Ову претходну смо испратили да је све праштало. Можда се толико пуцало да бисмо је уплашили, да нам се никад више не врати?
А можда смо то пуцњавом пожелели добродошлицу овој новој? Богами, како се пуцало, мора да је ова нова нека храбра година, јер да није, побегла би главом без обзира кад је запраштало.
Изашао сам на терасу кад је почело шенлучење. Мајко моја...!
Дим је штипао очи, почео сам да кашљем...
Шта је то горело у тим петардама?
Кад ми је једна треснула на тераси, добро ми прозори нису поиспадали!
Ко зна ко то и шта у њих ставља? Читам јутрос, више особа је повређено... Тако је бивало и ранијих година али изгледа да ми ништа не учимо из искуства, ни свог, ни туђег. Па онда пуцамо, све у шеснаест.
Али, шта је ту је.
Стигла нам је 2022. и сад, шта је ту је. Да видимо шта нам је то донела, да видимо како ћемо с њом. Дешаваће се у овој години многе важне ствари. Почећемо с референдумом, следе избори а оно између и после свега - то ни сам Бог у овом тренутку не може да предвиди са сигурношћу.
Из претходне године пренели смо Рио Тинто у Јадру и на више других локација. Пренели смо Денди на Хомољу... Можемо да бирамо да ли више волимо сумпорну киселину или цијанид у нашим водама. Моћемо да бирамо да ли више волимо брда јаловине или очувану природу...
Само се надам да ћемо у свим тим збивањима наћи мало времена и за оно што је лепо у нашим животима, за ову нашу наутику. Ето, то је оно што хоћу свима да пожелим: да озбиљно размислимо, да нађемо времена за реку, за чамце, за дружење, за уживање.
Желим вам све најлепше!