Dakle pošto sam više manje srećno pregurao bratsku republiku stižem popsle ponoći na naplatnu rampu pre granice i jedan ljubazni klinac na mojke pitanje za prelaz kod Šida mi objasni putanju te ja krenem prema uputstvu . Posle par kilometara , granica i na granici žive duše samo sa strane desetral šlepara u dva reda čeka prelaz. Ja se priključim i posle 15-20min dođem na red . Uđem u šalter salu i tamo pružim jednom čiki hrvatu sumnjivog trezven og stanja dokument kopji mi je špediter u sloveniji rekao da im dam i da me oni razduže. Nato meni čiča kaže na osnovu čega da tze razdužim i imam li još šta od dokumenata, ja u kola i ponesem sve što sam imao : kupoprodajni ugovor kod notara izvozne dokumentew od špeditera i dokumente od jedrilice, čiča ono prtebrsti i kaže meni što sam došao tu kada na uputu piše drugo mesto, a ja sam rekao špediteru da stavi ŠID- pa reko ovdse su me uputili , ma nije kaže to ovde i nda meni , jesam li pio kafu, a ja gledam belo , opet on pijem li kafu i, meni proradi sijalica te ja u džep i €10 kroz šuber a on kez o odma pečate tupe lupe i kaže slobodan si . Ja sav hepi pali i teraj i nailaze dve kućice ni na nebu ni na zemlji- prilagođene za šofere da ne silaze iz kabine- ja se protegnem i prvo pružim našoj pandurki svu dokumentaciju mpluiz saobraćajnu od kola i prikolice , i normalno pasoš, ona izlupa šta treba i mposla me kod kolege preko puta , aon u gorem stanjnu od onog čoče hrvata. I poče mda ispituje šta je sa prikoliocom i imam li dokumente i usput jesam li pio kafu , a ja odmah u kola za dokumenta i ćušnem unutra opet deseticu , a on kao prelistava a kez od uva do uva i daje mi sve dokumente i kaže mogu da idem , ja gledam belo ništa mi nije jasno ni carinik da pregleda ni niko drugi , opet on meni kaže završio sam i slobodan sam , - a u stvari to bila vaga- ja kresnem i vozi miško , a tramo ludnica , šleperi parkirani , gužva , mrak , svi nešto trču jure i ja nekako ubodem put ka izlazu i oipet kućica na nebesima. Odmah priđem i pružim dokumente a onaj čupa ruse kose i kaže štaje ovo, pa rekli su mi da sam završio , ma kakvi , vrati se i nađi špeditera i carinu , te ja na jedvite jadae okrenem " voz" i majde pšonovo na parking da nađem mesto da stanem. Nekako se uglavim i krenem da tražim špeditere. Ugledam zgradu sva svetli a samo ulaze i izlaze. Ja priđem jednom šaltru i objasnim čoveku kako stoje stvari. On me uputi gde da nađem špeditere , te ja sa srećom naletim na jednoga koji pristane da mi obradi dokumenta. Posle 15 tak minuta pšovede on mene dole kod onog carinika i kaže sačekaj a on uđe unutra, i malo zatim zove me carinik i pita gde sam stao ja objasnim a on dotraj i stani tu pred vrata. Ja tutanj i parkiram mprd njih dvojicu koji već čekaju. Carinik drži moje dokumente i pita jesamk li baš iz VA ja kažem jesam a on ima jednog prijatelja tog i tog a taj kum mog druga po kerovima, i tu se mi uzrazgovaramo , on samo malo šarnu batrijo po krmi i kaže srećan put pozdravi prijatelje i mode. Prilazi špediter , ja pitam kolko dođem kažew meni € 30 a za carinika € 20 , ja dam , ruka ruci i ja pšonovo kod onog na izlazu, on samo lupi pečate kaže idi, ja presrećan zapalim za šabac i ujutru oko poila sedam se spakujem u krewvet , posle 15h voženja ili 25h u kolima, i sve u svemu ima o sxam sreće ko luda Vaja
