Дејане Занкикијевићу, младости наша, ја сам се већ извесно време, пратећи репортаже Занкикија старијег, питао шта би требало учинити да се спасе једна млада, невина душа?
У почетку сам извесне наде полагао у госпођу Занкикијевић али како време пролази, видим ја да ни од ње користи нема. У исту тикву њих двоје дувају.
А бринуло ме је то њихово раскалашно, неодговорно понашање. И не знам шта је горе, да ли неумерено уживање у јелима и пићу, а зна се да је то велик грех, или ове ваше заједничке пловидбе.
Кажу да је страшно кад се млади људи навуку на траву и прашак, а ви се из викенда у викенд (а бога ми, и преко викенда) навлачите и на траву, и на врбу, и на песак, и на прашак за пециво. Од свега, ипак, најгоре је навлачење на мирис Дунава помешан с мирисом сланине и кобасица. Тај лепак разара мозак с трајним последицама.
Па кад томе додам и дружење с лошим момцима... Ето, тај наш Вепар и његов клан; нису они ништа бољи од Занкикијевића.
И ето, мислио сам да, ми, као одговорна наутичарска заједница, нешто треба да предузмемо. Можда да се обратимо оној институцији за социјално старање и бригу о деци али, изгледа да је драги Бог учинио да невино дете прогледа и изађе на прави пут и покуца на врата овог нашег форума и на њему потражи уточиште и спас. Док је такве деце, нема опасности да ће форум нестати. Нека је хваљено име Господа који брине о својој деци, па и кад су таква као Занкикијевићи.
Sent from my Redmi Note 7 using Tapatalk