Jedrilice su daleko češće izložene udaru groma od motornih čamaca. Umesto u božiju promisao možemo se donekle pouzdati u sistem zaštite od munje na brodu. Iz istog razloga se gromobrani postavljaju i na crkvama, i to iznad krsta
Sistem zaštite se sastoji od šiljka na vrhu jarbola, provodnika i uzemljenja - metalnih površina sa donje strane trupa. Aluminijumski jarbol dobro provodi struju pa nije potreban poseban provodnik, ispod pete jarbola se obično nalazi metalni podupirač od kog se debelim provodnikom strujni udar sprovodi na metalnu kobilicu ili posebne ploče. Kod drvenih i karbonskih jarbola potreban je poseban provodnik i duž jarbola. Postavljaju se nekad i horizontalne veze koje sprečavaju struju da "iskoči" nekontrolisano preko sajli, vinčeva, mokre užadi, krme, mokrog skipera itd. I posebna kola koja štite elektriku i elektroniku na jedrilici. Bez ovoga, munja koja prevali kroz vazduh (izolator) stotine metara, nakon udara u jarbol pronađe lako put i kroz plastiku brodskog trupa. Usput prati vlagu koja se od struje pretvara momentalno u paru i sve to dovodi do katastrofalnih šteta, a ako ima i prosutog goriva u kaljuži... Vlažne mogu biti i čarape i noge mornara što je dovoljno da nastradaju. U oluji sa gromovima, na jedrilici bez gromobrana preporučuje se spuštanje jedra, otkačinjanje kraja buma i spuštanje u vodu (ako je moguće), da bi poslužio kao najkraći put za odvođenje munje u vodu. Metalni trup je bolja zaštita za one u kabini, ali ne i za krmanoša koji drži jednu ruku na bumu ili škoti, a drugu na točku krme i mokar je od kiše. Zaštita od groma na vodi je obimna materija za posebnu temu. Najbolji savet na reci - što pre pobeći na obalu ako nailazi oluja sa grmljavinom.
