Autor Tema: Кад потону лађе...  (Pročitano 1306 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže LSI

  • Drekavac sa Srednjih voda
  • ********
  • Poruke: 6554
  • Pol: Muškarac
    • LSI
  • Brod tip: AQ 575
  • Marina: Nautički klub "Stari Slankamen"
  • Veličina: 5,75 m
Кад потону лађе...
« poslato: 10, 08, 2019, 21:28:06 posle podne »
Добро вече свима.
Већ сам почео да отварам ону тему у којој вас извештавам о дешавањима у марини у Старом Сланкамену, али у последњем тренутку, помислим да ово завређује нову тему.
Не толико по томе што није за тему о Старом Сланкамену, већ више због оног о чему намеравам да пишем.

А желим да вам опишем како то изгледа кад вам саопште да вам је потонула лађа!
А баш то ми се догодило у среду ове недеље.

Неки су о томе већ чули нешто, али већина није, па сам помислио да није лоше да пишемо и о томе.

И ево приче...

На почетку ове приче дао бих мали увод.

У петак, 26. јула, припремајући обележавање мог 65. рођендана и стицања услова за пензију, једна од ствари које сам урадио, била је да оперем чамац. И заиста сам га опрао онако, поштено. Сијао је као нов. Опрана палуба, опране коморе. Па још на сунцу све проветрено и осушено. Милина за око...

Следеће недеље, дакле од 29. јула до 4. августа, било је сунчано време уз два јача пљуска који су пали средином недеље.
Викенд и први дани ове недеље били су без кише и сунчани.

Е, сад почиње прича!

У уторак увече, 6. августа, преко надзорне камере у марини, на телефону сам погледао предвече и видео чамац уредно везан уз понтон.

Ујутро, 7. августа, нешто после десет сати пре подне, позвао ме је председник марине и рекао ми: "Лазо, брзо дођи. Чамац ти је потонуо!"

Као да ми је све у животу потонуло.
Оставио сам све што сам радио, ускочио у ауто и појурио у Стари Сланкамен.

А тамо ме је дочекао овакав призор:

Van mreže LSI

  • Drekavac sa Srednjih voda
  • ********
  • Poruke: 6554
  • Pol: Muškarac
    • LSI
  • Brod tip: AQ 575
  • Marina: Nautički klub "Stari Slankamen"
  • Veličina: 5,75 m
Odg: Кад потону лађе...
« Odgovor #1 poslato: 10, 08, 2019, 21:37:22 posle podne »
Наравно, моје прво питање било је како се то догодило и када?
Одговори су били да нико не зна како и зна се само кад је примећено да је чамац под водом.

Наиме, ноћни чувар, који је и ујутро био у марини, изјавио је да нико није прилазио чамцу, да није било никаквих ненормалних дешавања.
Један од чланова марине, враћајући се чамцем у марину, пролазећи поред мог понтона видео је чамац под водом и то пријавио чувару, који је вест пренео председнику марини, а овај ме је позвао.
Рекло би се: све по протоколу!

Одмах по мом доласку, почиње организација вађења чамца из воде.
Наша марина располаже добром опремом за такве ствари и одмах је допремљен сервисни чамац с краном, председник марине је заронио у воду да би конопац везао око носача мотора да бисмо могли да почнемо с извлачењем.

Роњење је било потребно и да би се причврстили конопци на прамцу и операција је почела. Центиметар по центиметар, чамац је почео да излази на површину.

Ово што ћу сад написати, скоро да и није од значаја, али хоћу да вам покажем шта све може да се деси кад ствари крену како не треба.

Дакле, прихватим се ја руком за ону жуту цев од крана, коју можете да видите на слици, а нешто ме опасно и жестоко убоде у брид леве шаке, испод корена малог прста.
Само што ми очи нису испале. Да ли је била оса или стршљен, не знам, нисам видео.

Идемо даље са извлачењем. Ево пар слика те операције:

Van mreže LSI

  • Drekavac sa Srednjih voda
  • ********
  • Poruke: 6554
  • Pol: Muškarac
    • LSI
  • Brod tip: AQ 575
  • Marina: Nautički klub "Stari Slankamen"
  • Veličina: 5,75 m
Odg: Кад потону лађе...
« Odgovor #2 poslato: 10, 08, 2019, 21:45:24 posle podne »
Када су се бокови издигли изнад воде, убачена је пумпа великог капацитета и за неколико минута, чамац је био без воде у кориту (део по коме се гази и где се седи).
Потпалубље и коморе за одлагање ствари били су пуни до врха.

Чамац смо одвукли до рампе и подигли на приколицу и почела је форензичка истрага.
Обилазили смо око чамца, покушавајући да видимо где цури, где из потпалубља избија вода кроз корито, не бисмо ли тако видели где је вода ушла у чамац.

Али воде није било.
Корито чамца није пропуштало воду.

Шта сам могао, већ да помоћу исполца и сунђера избацим сву воду из потпалубља и осушим коморе на сунцу.

И ево сад опет једног детаља који нема везе с потапањем али може да се деси у таквој ситуацији.
Док сам са исполцем избацивао воду из крмених комора, помагао ми је Миле, чувар, који је сунђером избацивао воду и сушио, а био је ту и наш председник, који је тог тренукта нешто загледао пропелер.
У једном тренутку, чуо се звук као кад чеп искочи из грлића флаше. То се, ко зна зашто, чеп са наливног грла резервоара за уље (аутолуб систем), сам од себе одвио и искочио као из праћке, при чему је можда децилитар моторног уља прснуо као водоскок, који је, наравно, завршио на мојим панталонама и по кориту чамца!
Као што рекох, то није имало неке нарочите везе с потапањем чамца али је веома обрадовало моју жену!

Наравно, у међувремену сам позвао мајстора и замолио га да најхитније дође у марину и погледа шта се десило с мотором који је провео неколико сати под водом.

У том тренутку нисмо могли учинити ништа више и остало нам је само једно: окупили смо се на тераси ресторана и уз музику и пиво покушали да анализирамо шта се догодило.

Имали смо изјаву чувара, имали смо изјаву колеге наутичара и имали смо жртву (мој чамац и ја).
Недостајао је само узрок или починилац.

Како ништа паметно нисмо закључили, а како је претила опасност да ми потонемо у пиву, отишао сам кући да мало одморим, па да видим сутра шта и како...

Ево на слици детаљ са форензичке конференције на тераси наше марине.

Van mreže LSI

  • Drekavac sa Srednjih voda
  • ********
  • Poruke: 6554
  • Pol: Muškarac
    • LSI
  • Brod tip: AQ 575
  • Marina: Nautički klub "Stari Slankamen"
  • Veličina: 5,75 m
Odg: Кад потону лађе...
« Odgovor #3 poslato: 10, 08, 2019, 22:13:11 posle podne »
Прича се наставља следећег јутра.

У четвртак, 8. јула, свануло је дивно јутро. Искочио сам из кревета, на брзину доручковао и пошао у марину, али...

Е, сад да вас подсетим на онај убод у шаку од претходног дана!

Кад сам искочио из кревета, осетио сам да ми нешто није у реду с левом руком.
Погледам - а она отечена, модро-црвена, прсти дебели, непокретни!
Кренула у току ноћи нека алергијска реакција.
Видим, није лепо, али шта могу? Морам у марину, треба да дође мајстор...

Седнем ја у ауто с намером да одем до најближе апотеке и узмем нешто против алергије али кад сам сео, сетим се да нисам узео кључ од катанаца којима се закључавају коморе на чамцу, па се вратим у стан.

А у стану, кључа нема!
Вратим се опет у ауто и извршим претрес - нађем кључ на поду испод седишта.
Пошто је то решено, пођем у апотеку, купим Синопен и таман да кренем ка марини, сетим се да нисам понео канистере за гориво, а гориво морам да купим да бисмо испробали мотор, пошто сам пун резервоар претходног дана изручио јер је вода ушла и помешала се с безнзином.
И тако, вратим се још једном кући, узмем канистере и коначно кренем у марину.

Дочека ме лепо јутро у марини.
Отворим коморе, из њих избацим све што је у њима било (а можете само да замислите шта све имамо по коморама у чамцима).
Раширио сам све цираде, најлоне, кабанице, конопце, алат и све остало да се добро осуши и исунча.
Припремио сам две литре соне киселине; мислио сам да добро оперем корито од алги и шкољки, не бих ли боље видео где корито цури.
Поново са пријатељима загледам сваки део на чамцу и закључујемо да постоји само једна могућност да вода продре у чамац, а то је преко црева које служи за дренажу, за избацивање атмосферске воде са палубе. То црево читавом својом дужином пролази кроз крмену комору и доњи излаз је испод нивоа реке. Ту је могло да цури.

Одмах смо то проверили.
Зачепио сам излаз из црева, па га напунио водом. Гледамо црево, пипамо рукама...
Суво!
Нигде ни не влажи...

Дакле, и даље не знамо где је вода ушла у чамац.

У том, стиже и мајстор.
Одмах прилази чамцу и почиње да ради.
Прво је проверио да ли имамо струје - тастер за тримовање је одмах дао одговор на то. Иако је акумулатор био под водом, није дошло до било каквог кратког споја и акумулатор је био употребљив.

И сад почиње операција сређивања мотора.
Мајстор полако почиње да одврће и откачиње део по део, брише крпом, издувава воду, прска спрејом. Скинуте свећице, расклопљен алтернатор, испражњен сепаратор у филтеру за гориво...
Опран и очишћен резервоара, усуто ново гориво, прикачене "слушалице" и ја одврћем славино...
Нема воде!
Тог тренутка је у Сланкамену нестала вода!

Шта сад можемо, него да чамац спустимо у воду па да мајстор свој посао заврши на води.
Да, али нема нашег Рајка, који би требало трактором да спусти приколицу с чамцем у воду.
А Рајка нађем у Сланкамену. Њему је тог јутра пукло неко црево на југићу и не може да стигне у марину!
И ето, седнем ја у ауто, па хајде у Сланкамен по Рајка.

Спустимо чамац у воду... Плива...
Гледамо да ли негде улази вода... Не улази...

Наставља мајстор свој посао и, после извесног времена, стартује мотор.

Мотор је без неког великог кашљања и штуцања упалио и после дотеривања карбуратора, мајстор ме позове да се провозамо.

Проверимо још једном све коморе - нема воде у потпалубљу.

Идемо у пробну вожњу.
Чамац лепо лежи, мотор реагује на гас, трим ради.
Нас тројица у чамцу, 4.800 обртаја на пуном гасу, брзина 33 км/сат.

Вратимо се у марину, оставимо чамац уз обалу, попијемо пиће, платим мајстора и он журно оде (чекао га је неки други посао али је код мене дошао због хитности - рекао ми је да у таквим ситуацијама, кад се мотор нађе у води, веома важно да се што пре изврши сервис).

Мајстор излази из марине, ја се дохватим славине - стигла вода! Е, сад више није ни било важно, али остаде ми чамац неочишћеног корита.

Вратим се до чамца, гледам га и мислим се: лепо изгледа; ако га оперем од песка, биће и лепши, можда га неко купи!?

А онда ми дошло жао.
Па, како продати чамац који тако лепо плива на површини овог нашег лепог Дунава?
И при том, ни кап воде из Дунава не улази у чамац.

Ево како је изгледао у том тренутку:


Van mreže LSI

  • Drekavac sa Srednjih voda
  • ********
  • Poruke: 6554
  • Pol: Muškarac
    • LSI
  • Brod tip: AQ 575
  • Marina: Nautički klub "Stari Slankamen"
  • Veličina: 5,75 m
Odg: Кад потону лађе...
« Odgovor #4 poslato: 10, 08, 2019, 22:23:37 posle podne »
Сад је већ стигло подне.
Сунце упекло, а ја псујем и сунце и чамац и Дунав... Све ми криво.

А онда одлучим да све то није вредно секирације, придружим се друштву на тераси.
Лепо домаћински ручамо, залијемо то пивом и тако стигне и пет, шест сати предвече.

По ко зна који пут, уђем у чамац, а он сув, што каже мој пријатељ Армин - као пустиња Мохава!

Приче о чамцу и потапању не престају.
Тражимо разлог, тражимо узрок.
Чак, одлучујемо да вратимо снимак на надзорним камерама, да видимо шта се дешавало у критичној ноћи и претходног јутра, али...
Испоставља се да је хард дикс у квару! Ништа од снимка...
Први пут, откако смо камере поставили да нам је требао снимак и нема...

И тако, остаде мој чамац уз обалу да преспава још једну ноћ.
Јутрос ми пријатељ јаваља да је чамац сув као барут.

После свега, закључујем само једно - у потпалубље може да уђе само атмосферска вода, киша, и то преко поклопаца на коморама. То сам знао и раније али никад није ушло толико воде да би угрозила чамац.

Претходног дана сам већ, уз помоћ пријатеља, поставио заптиваче испод поклопаца на коморама на прамцу, сад тражим за задње коморе.

А како корито није бушно, остаје само једна могућност.
Неко је "нагазио" угао на крми и гурнуо га под воду. У том тренутку је могла да наиђе велика количина воде и оптерети крмену комору што би довело до потонућа.

Ако било ко има било коју другу идеју, био бих му захвалан да је изнесе, јер ја заиста не видим ни једно логично објашњење како је могло да дође до потонућа моје лађе.

Ето толико о овоме. Можда није баш као Калипсове приче али јесте прича и то прича о нечему што може било коме да се деси. А кад се деси, онда се увек десе и неке друге ствари (убод инсекта, алергија, заборављени канистери, изгубљен кључ, уље на панталонама...). Али све то прође, остају наше лађе, остају нам пријатељи и живот иде даље.

Van mreže dell_mare

  • Drinski Kratkorepi Peš
  • ***
  • Poruke: 95
  • Pol: Muškarac
    • Leteći Holanđanin
  • Brod tip: Ten Broeke 780 AK
  • Marina: Stara Centrala Dorćol
  • Veličina: 8 m
Odg: Кад потону лађе...
« Odgovor #5 poslato: 10, 08, 2019, 22:25:45 posle podne »
Sve pišem i brišem komentar jer me autor preduhitri sa nastavkom priče. Ja sam ovo sto puta zamišljao da će mi se dogoditi. Verovatno ko god ima čamac ili brod strepi od iste stvari. Priča je odlična iako je događaj proveo gazdu od "sumraka do svitanja". Čamci su kao živa bića, prosto nekad kao da traže pažnju čak i kad je sve u redu. Drago mi je da se sve završilo lepo ali bih ja ipak proverio te kamere, da se ne desi nekom drugom opet. I ja isto mislim da ga je neko nagazio, i da je potonuću pomoglo to što je već možda bilo vode u njemu. Pozdrav.

Van mreže broker975fx

  • Drekavac sa Srednjih voda
  • ********
  • Poruke: 2735
  • Pol: Muškarac
    • DAVID VELIKI
    • www.airbnb.com
  • Brod tip: Mali rečni remorker
  • Marina: Gabbiano Yachting Club, Zemun
  • Veličina: 13m
Odg: Кад потону лађе...
« Odgovor #6 poslato: 10, 08, 2019, 23:34:32 posle podne »
Pa prica je prilicna zona sumraka. Ne znam sta vam to znaci nekoga ga nagazio pa potonuo, morao bi da bude pred potonuce onda. Mozda je neko brodom na njega naseo pa ga potopio ali onda bi bilo nekokog traga. Dalje ako je u njemu bila prilicna kolicina vode da li je neki talas mogao dodatno da ubaci vodu, mada je to tu gde si gotovo nemoguce. Ima jos jedna luda mogucnost koju sam cuo da se desila jednom liku a to je da je tipa prao camac na crevu marine pa tipa otisao da nesto uzme a onda svratio do kluba a upaljeno crevo ostavio na camcu ili pored camca, kako god
epilog je slican.

Van mreže Ljuba

  • Veliki Rovac
  • ******
  • Poruke: 733
  • Pol: Muškarac
Odg: Кад потону лађе...
« Odgovor #7 poslato: 11, 08, 2019, 07:50:41 pre podne »
Za plastične čamce ne znam, nemam iskustva ali evo vidim kod mene u marini ima 1 plastikaner (i to neka poznatija marka) i kolega se stalno žali da mu negde prima vodu. To se dešava kada su dvojica u čamcu, dakle pod nekim teretom. Kada je sam ništa, sedne još 1 voda polako krene, ne znam ima li duplo dno. Gledao, pregledao...ne može da nađe.
Ima i pumpu sa plovkom pa ga to spašava.
Inače taj sistem za spašavanje treba imati 2 kompleta kada je brod u pitanju, 1 imam ali još 1 ću da ugradim.
Pomoćni mi je metalni sa 3 vodonepropusne komore, opet ne znam kako je kod plastike a komore nisam hteo da otvaram kao što to mnogi rade za spremišta. Ovako, ako se i napuni vodom da preliva da potone ne može, jednom prilikom bio je pun vode pa do pola sigurno (kišurina neka teška ga napunila), nije mrdnuo.

Sve su svemu Lazo, kako si krenuo u penziju lađe su potonule! kuku.
Crni humor na stranu, moguće da je u ovom slučaju ljudski faktor. Nemoguće je da onako potone od kiše tim pre što ima crevo za drenažu. Prvo, nije je bilo u tolikoj meri a drugo, vrućina ispari vodu sve i da jeste. Snimak kamera bi sve rekao ali jbg.

Van mreže LSI

  • Drekavac sa Srednjih voda
  • ********
  • Poruke: 6554
  • Pol: Muškarac
    • LSI
  • Brod tip: AQ 575
  • Marina: Nautički klub "Stari Slankamen"
  • Veličina: 5,75 m
Odg: Кад потону лађе...
« Odgovor #8 poslato: 11, 08, 2019, 09:19:03 pre podne »
Видим из ова три коментара да је ипак остало нешто неиспричано у мојој причи.

Мислим да нисам довољно објаснио конструкцију мог чамца.

Дакле, ради се о чамцу од пластике који има спољно корито и у њему унутрашње, које чини палубу, коморе које су истовремено седишта дуж оба бока и на прамцу, и две коморе, које су у ствари једна са два поклопца, на крми.
Иземђу та два корита, између палубе и дна, налази се празан простор, потпалубље.

Потпалубље, у централном делу чамца, на коме се налазе управљачка конзола и велика кутија за чување рибе, а која мени служи као седиште за управљање, високо је неких 15 цм.
Читав тај потпалубни простор подељен је преградама те висине, које иду од бока до бока, као нека танка ребра, а по поду на одређеним размацима постоје ребра, која ојачавају корито, а која су, колико сам под руком осетио, висока између три и пет центиметара.

Дакле, уколико би у потпалубље ушла вода (а што се мени десило неколико пута после јаких киша) до висине од 15 цм свака од тих секција била би независна једна од друге, а тек ако би воде било више од 15 цм, ако се подигне кроз бокове и доспе у коморе у којима држим опрему и прибор, ниво воде би могао да иде у висину вишу од 40 цм (што је био случај и овог пута - коморе су биле напуњене водом до врха кад смо чамац извукли из воде).

Раније, није ми био проблем да воду из бочних комора, из прамчане и крмене, избацим исполцем и да их осушим сунђером.
Проблем је био у централном делу потпалубља.

Иако се на прегради која дели централни део и крмену комору налазе по једна рупа са сваке стране, уз бокове чамца, пречника око 1 центиметар, кроз које вода из централног дела цури у крмене коморе, то је могуће само ако се чамац нагне крмом надоле под већим углом.
Практично, ако је чамац у хоризонталном положају, као што обично јесте, вода из тог простора, кад ниво у њему падне испод 3 цм, више не може да пређе преко ребара и да исцури кроз поменуте две рупице уз бокове према крми.

То сам видео и тражио сам решење како и ту воду да избацим из чамца, међутим, иако постоје отвори са сваке стране, кроз њих је једва могуће провући руку и зато ми се у том делу задржавала вода. Међутим, ради се о запремини, грубо процењеној од 3 (висина) х 145 х 150 цм. То сам приметио тек прошлог месеца, после оних монсунских пљускова који су ми прилично напунили коморе у потпалубљу.

Закључио сам да ту воду, која заосатаје између ребара на поду у потпалубљу, могу да избацим само помоћу пумпе и управо прошле недеље, не сањајући да би могло да дође до потонућа, обишао сам неколико продавница тражећи одговарајуће црево за ручну пумпу великог капацитета, коју сам добио на поклон од нашег пријатеља Срсе. Али нисам успео до сад да нађем пластично или гумено црево унутрашњег пречника 36 мм да би могло да се навуче на усис и излив из пумпе!
Дакле, ако неко зна где има да се купи такво црево, молим да ми јави!

Међутим, та вода која се задржава, а може да се задржи 50-60 литара, не много више, не може да поремети стабилитет чамца чија пловност је потврђена регистрацијом за шест особа.
Ја сам више пута стојао на боку чамца и кад станем на средину, са својих 70-ак кила, чамац се на ту страну нагне тек неколико центиметара. Ништа ни близу да би вода могла да се прелије преко бока у чамац.

И управо зато је ово што се мени десило у зони сумрака, како рече Брокер.

Тих дана није било кише, било је сунчано и топло.
Нешто се догодило у току ноћи или тог јутра, што је довело до избацивања чамца из равнотеже, нешто га је преврнуло на бок или је нешто притиснуло крму и само у таквој варијанти могла је у чамац да продре велика количина воде.

Зато сам и дошао до закључка да је до потонућа дошло због "људског фактора".

Сви ми возимо аутомобиле и знамо да се људи сударају, мада то нико не жели. Једноставно, несреће се догађају.
Верујем да се то десило и у мом случају.

Место где је мој понтон прилично је добро заштићено од таласа с Дунава.
На простору, који је сад широк мање од 10 м, а кад је водостај нормалан, ни тад није шири од 20 м и на свега 50-ак метара од понтона, није могуће да неко глисером пројури и направи таласе који би наплавили у чамац као што је мој. Кад би се то и десило, онда би воде било и у околним чамцима, а не само у мом...

И тако се опет враћам на, мени једину реалну могућност, а то је да је неко, приликом проласка, током неког маневра, закачио мој чамац и потиснуо га под воду.
Нажалост (или на срећу) на чамцу се не виде огреботине, ни оштећења било које врсте, ни на кориту чамца, ни на мотору, тако да је то само моја претпоставка.

На несрећу, тврди диск на коме је требало да буде снимак дешавања у марини, из неког разлога је неисправан и нисмо могли да видимо шта се дешавало у том делу, који је покривен камером.

Зато сам и написао читаву ову причу, овако опширно (ма, ја другачије и не умем) како би сви мало размислили о томе.

Мислим да је добро да све марине буду опремљене надзорним камерама. То сад више није тако скупа технологија и не мора бити врхунска да би дала информацију о томе шта се догодило.
Где нема камера, чувари би морали да обилазе чамце на свака два, три сата.

Мислим да сви треба да водимо рачуна о заосталој води у чамцу и да учинимо све што је могуће на превентиви.

Кад чамац оде под воду, онда остаје само да се извуче на површину и да се пере, пере, пере... И да се нада да ће мотор после сервиса и даље бити добар и поуздан пријатељ на води.

Van mreže srsa

  • Kapitalac Dunavski
  • *******
  • Poruke: 1908
  • Pol: Muškarac
  • www.mojaladja.com
    • MANTRA
  • Brod tip: čelični kabinaš
  • Marina: marina JP Ada Ciganlija
  • Veličina: 8,6
Odg: Кад потону лађе...
« Odgovor #9 poslato: 11, 08, 2019, 10:17:42 pre podne »
Лаки одлично си прошао како си могао. Изгуби си 2 кила живаца, 2 дана времен а и новац за вађење чамца и сервис мотора, али сад је све у реду. Најважније је да чамац не прима воду кроз дно и корито, а то си утврдио. Е сад како је дошло до пуњења водом и потонућа остаће вечита непознаница и тема за расправе. Као што рекох одлично си прошао.  grandpa

Van mreže LSI

  • Drekavac sa Srednjih voda
  • ********
  • Poruke: 6554
  • Pol: Muškarac
    • LSI
  • Brod tip: AQ 575
  • Marina: Nautički klub "Stari Slankamen"
  • Veličina: 5,75 m
Odg: Кад потону лађе...
« Odgovor #10 poslato: 11, 08, 2019, 10:20:36 pre podne »
... Као што рекох одлично си прошао.  grandpa

Ма, ја сам увек имао среће и добро пролазио.
Само, могло је некад и да ме прође, да не пролазим баш ја!

Van mreže zankiki

  • Drekavac sa Srednjih voda
  • ********
  • Poruke: 2429
  • Pol: Muškarac
  • Dunav oko Novog Sada
    • Marissa
  • Brod tip: Pasaat 735
  • Marina: Plavi Dunavac, Novi Sad
  • Veličina: 8.65
Odg: Кад потону лађе...
« Odgovor #11 poslato: 11, 08, 2019, 15:05:23 posle podne »
Nemam ideju kako je ovo moglo potonuti... Pre godine - dve smo vadili jednog fishermana iz Dunava koji je nazad imao 70-80ks. E sad, sa tolikim motorom on nazad toliko utone, da su mu dosta par većih talasa ili nešto kiše da nazad prelije i onda je gotovo (tada je bila ozbiljna oluja na Duanvu, sa kišom i ozbiljnim talasima). Koliko sam razumeo kiše nije bilo, a i tu nema kako da se naprave toliki talasi...

Sa druge strane, nije baš mala sila da bi se ovo gurnulo pod vodu, da je neko drugim čamcem udario ili slično kapiram da bi moralo ostati tragova...

Van mreže DuleN

  • Kapitalac Dunavski
  • *******
  • Poruke: 1242
  • www.mojaladja.com
    • AluNautika
  • Brod tip: AluNautika
  • Marina: Stari Slankamen
  • Veličina: 6.3 m
Odg: Кад потону лађе...
« Odgovor #12 poslato: 11, 08, 2019, 19:58:17 posle podne »
Cela istina je u tome, da se Laki sa lokalnim vlastima dogovorio da osnuje podmornicarsku jedinicu, pa je on kao buduci general trebao prvi da proba kako to ide... Na zalost, nije na vreme prevrnuo camac, vec je krenuo onako deplasmanski, ali to se oprasta....
Danas je hteo da provoza Danu i da se uveri da je sve OK, al zena je pametna , ni slucajno nje htela da se popenje na tu skrivenu podmornicu....
Mislim sta pricati...

Van mreže Nidza

  • Oficir sa Malih Voda
  • ****
  • Poruke: 174
  • Pol: Muškarac
  • www.mojaladja.com
  • Brod tip: Bora 3
  • Veličina: 9m
Odg: Кад потону лађе...
« Odgovor #13 poslato: 11, 08, 2019, 20:54:26 posle podne »
Lazo, dobio si dobru sugestiju od Ljube, natovari taj camac vecom tezinom, kao kada ti kisnica napuni camac, pa onda proveri da li curi negde tada kad je dublji gaz.

Van mreže LSI

  • Drekavac sa Srednjih voda
  • ********
  • Poruke: 6554
  • Pol: Muškarac
    • LSI
  • Brod tip: AQ 575
  • Marina: Nautički klub "Stari Slankamen"
  • Veličina: 5,75 m
Odg: Кад потону лађе...
« Odgovor #14 poslato: 11, 08, 2019, 21:42:35 posle podne »
Када су падале оне монсунске кише у јулу, чамац ми је био на приколици и после тих киша у коморама је било више од 200 литара воде (више од 25 цм мерено по висини бока чамца).
Вода је била у крменој комори, у потпалубљу испод палубе чамца, и у бочним коморама (чамац је био на приколици с нешто подигнутим прамцем у односу на крму, како би после кише вода истекла кроз отвор за дренажу).
Иначе, већ раније, после јачих киша, приметио сам да ми испод поклопаца комора вода продире у коморе, али то је све било безначајно, не више од 10-15 литара воде.

Због тога сам и почео да тражим црево великог пречника за пумпу, да буде спремна у случају потребе, али га још нисам нашао.

Чамац сам данас возио.
Било нас је троје у чамцу. Нас тројица: 77+95+105 = 277 кг!
То је отприлике тежина воде коју сам имао после "монсуна". Тада, вода нигде није цурила из чамца и морао сам да је избацујем исполцем и сунђером. Исто је и сад било. Док је чамац био на приколици, одмах по вађењу из воде, у коморама је остало до неких 15 цм висине воде. Морао сам да је избацим исполцем и сунђером, јер није нашла неку рупу у кориту.

Не, не верујем да ми је корито чамца оштећено.
Нешто друго је довело до потапања.

Шта год да је био узрок, чињеница је да је наша чуварска служба затајила јер није приметила ништа необично. Ја не могу да поверујем да је чамац потонуо за неколико минута, па да то прође незапажено.
Плашим се да никад нећу сазнати шта се догодило...