Марко, ја са тим дотичним господином, осим што ми је веома драг пријатељ, немам баш ништа заједничко.
Он, мада веома неозбиљан и пише врхунску поезију, неко је коме ја нисам дорастао. Никад ја нећу досећи његове уметничке висине.
Зато се ја бавим неважним, животним стварима.
Ево овако нешто ја пишем:
20210120 – ВАКЦИНАЦИЈА
Недавно је почела вакцинација.
То је сад наша нова фасцинација.
Сви о вакцинама причају,
сада већ све о њима знају.
И како су направљене,
и коме су намењене,
и ко не сме да их прими…
Док све то слушам – позли ми.
Нисам знао да смо паметни оволико!
Где смо стекли образовање толико?
Али има нешто од свега важније,
противимо се вакцини најснажније.
Та, неће нама неки Били да каже…
Знамо ми добро да он опасно лаже.
До милијарди му је његових стало
али изгледа да му је и то мало.
Сад би и чип испод коже да нам стави,
хтео би да види шта нам је у глави.
Били, Били, паре ћеш бацити џабе,
мозга ћеш више наћи у мале крабе.
Стижу вакцине и из далеке Кине.
За њих нам кажу да су врло јефтине.
То не морају да нам наглашавају,
дуго нас они ценама спасавају.
Питају неки да ли су ефикасне?
Личи ми то на оне вицеве масне.
Јер као што кажу да нема код бабе,
ни у медицини нема ништа џабе.
Али сад вадимо кеца из рукава,
из Русије, стиже нам вакцина права.
Док се региструје и док до нас дође,
и ова епидемија можда прође.