...
Ps. Pitaj LSI, on će ti potvrditi da ja imam i pisaću manu, pa mora da me ispravlja (hvala na tome )
Како год окренеш, увек ја испаднем најгоре дете у крају!
Али не љутим се ја (не вреди, не могу), а да вас уверим у то, ево један запис посвећен мом пластичном чамцу (јутрос записано):
МОЈ ДРУГ - ЧАМАЦ
Јутрос све се око мене од снега бели.
Издалека, чују се гласови весели.
Само у срцу мом царује велика туга.
Погледом милујем мог пластичног друга.
Летос смо секли таласе Дунава.
На Тиси је била забава права.
Како нас је само мамила Сава!
Снова нам је била препуна глава.
А јутрос, све је сасвим другачије.
Тишина. Тек неки галеб се чује.
Дунав тихо тече, чамаца нема,
а мој друг сам испод цераде дрема.
Дуж обале, вода се полако леди.
Ни пецароша нема дуж обале,
нема крај воде никог да седи.
За летом као да и врбе жале.
Са тугом у оку свог друга гледам,
тихо му кажем да га ником не дам.
Проћи ће зима, пролеће ће доћи,
да нас растави, нико неће моћи.