Ja ne znam šta da napišem i odakle da krenem...
Marissa se ne gasi, već godinama oko 200-300 sati godišnje (trenutno 90, ali prave plovidbe tek dolaze), 60-70-80 prespavanih noći na brodu... Svaki vikend se isplovljava, barem 1-2 dana u nedelji popodne, nekad sa drugarima, nekad sa porodicom... Sve se kombinuje, samo da smo što više na Dunavu.
Ipak, najlepše su mi plovidbe kada sa porodicom isplovim na 10-15 dana, unapred napravimo neku rutu i živimo na brodu, ali što dalje od civilizacije... Što kaže kolega Vepar, ako na obali nadjem gomilu otisaka divljih svinja, to je meni idealno mesto za noćenje. Svi smo odavno u ovoj priči, čista voda se za kupanje ne koristi (iako je imamo) - Duanv nam je sasvim dovoljan, što kaže calypso način ponašanja na brodu je odavno poznat. Malim čamcem istražujemo razne dunavce i razlive, nekad po 2 dana ne vidimo drugo ljudsko biće... Plovidbe kanalima su nama nešto posebno.
Ima i onaj deo kada ja pecam, sa proleća i jeseni negde u okolini grada, kada je mojima još hladno da borave na Dunavu. Onda gospođa ume ujutru da dodje kolima negde u blizinu, ja je pokupim malim čamcem, popijemo kafu pa je vratim nazad...
Često noću isplovimo zajedno, ili ja sa drugarima, oborimo sidro podno tvrđave i pijemo vino....
Zimi isplovimo na sat - dva - tri, da se lepo smrznemo... Obale pod snegom, još ako veje i udara po staklu - neprocenjivo. Pa izadjemo na ostrvu gde ničiji otisak noge još ne postoji.
MA... Samo da smo na Dunavu... Evo i sad u petak planiramo izaći do nedelje... Sva zanimljiva mesta su pod vodom, neće biti izlaska na obalu, ali ima nešto i u tome... Što kaže Terca, možda će sutra da bude bolji vodostaj i lepše vreme, ali to neće biti danas.
Kapiram da imam još 50-ak godina da plovim Dunavom, i nemam vremena ni jedan slobodan trenutak da izgubim!
