Уместо коментара:
ДИЛЕМЕ У ДОБА КОРОНЕ
Данима већ у самоизолацији живим,
свакога дана све ми је теже да се смирим.
Ролетну мало подигнем, па кроз прозор вирим.
Због свог стрпљења, самом себи некад се дивим.
Шетам се по стану, идем од собе до собе,
Гледам, улицом баш пролазе неке особе.
Питам се да ли су они храбри или луди?
Заиста, да ли су то неодговорни људи?
Можда су морали у шетњу извести кера?
Или их можда мука нека велика тера?
Можда неки од њих лек важан треба да купе?
А онда видим, неки сели у парк на клупе.
Опет се питам да ли су храбри или луди?
То је нешто што мене не престаје да чуди.
Како човек сада може паметан да буде,
како неко може да разуме све те људе?
Ова корона је, кажу, вирус неки смешан.
Други неки, опет, кажу да је вирус страшан.
Док се питам ког да слушам, коме да верујем,
одлучио сам, ја ћу у стану да мирујем.
Sent from my Redmi Note 7 using Tapatalk