Кад сам ја био мали, често бисмо, ми са периферије града, увече палили ватре око којих смо се окупљали.
Играли бисмо се и седели до дубоко у ноћ (у то време, то је обично било до око десет увече, за нас основце, или чак до поноћи, за средњешколце).
Имали смо обичај да, почетком јесени, наберемо клипове младог кукуруза у оближњим њивама и да их печемо у жару. Тако печене клипове звали смо "пурењаци".
А када бисмо пекли кромпир у љусци, тако печени кромпир, ми из Јужне Бачке, звали смо "у чакшира кромпира".
Sent from my Redmi Note 7 using Tapatalk